Svaka 10. u Srbiji boluje od dijabetesa: Saznajte sve o šećernoj bolesti

Ova bolest ubraja se među najčešća endokrinološka oboljenja i konstantno je u porastu. Sve češća pojava dijabetesa posledica je modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost.

Šta je dijabetes i kako nastaje?

Kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo ne može da iskoristi insulin koji se proizvodi, javlja se hronična i surova bolest - dijabetes. Insulin je hormon koji reguliše nivo glukoze (šećera) u krvi, a hiperglikemija, ili povišen nivo glukoze u krvi, najčešći je efekat nekontrolisanog dijabetesa i vremenom vodi ka ozbiljnim oštećenjima srca, krvnih sudova, bubrega, vida i nerava.Dijabetes je jedno od tri oboljenja sa najbržim rastom broja obolelih u svetu, a trenutno na planeti ima 190 miliona pacijenata sa dijabetesom tipa 1, sa stopom rasta od 15 odsto svake godine.

Dva tipa dijabetesa

Šta je dijabetes tip 1?

Tip 1 dijabetesa (ranije poznat kao insulin zavisni, juvenilni ili dečiji) karakteriše nedostatak produkcije insulina i zahteva svakodnevnu primenu insulina. Uzrok dijabetesa tipa 1 nije poznat i nije moguća prevencija u ovom momentu. Simptomi uključuju: prekomerno lučenje urina (poliurija), žeđ (polidipsija), stalan osećaj gladi, gubitak težine, promene vida i umor. Ovi simptomi se mogu pojaviti iznenada.

Šta je dijabetes tip 2?

Tip 2 dijabetesa (formalno poznat kao insulin nezavisan ili dijabetes odraslih) nastaje zbog nemogućnosti iskorišćavanja insulina. Tip 2 dijabetesa obuhvata najveći broj dijabetičara širom sveta i u najvećoj meri je posledica prekomerne težine i nedostatka fizičke aktivnosti. Simptomi mogu biti slični kao kod dijabetesa tipa 1, ali su često manje izraženi. Kao posledica toga, bolest se često dijagnostikuje nekoliko godina nakon nastanka, kada su već nastale komplikacije. Do nedavno, ovaj tip dijabetesa javljao se samo kod odraslih, ali danas se sa sve većom frekvencom javlja kod dece.

Koje su normalne vrednosti šećera u krvi?

Glukoza je jednostavni šećer, monosaharid. U telu moramo imati na raspolaganju dovoljne količine glukoze koja unutar ćelije služi kao osnovni izvor energije i pokretač je svih aktivnosti u našem telu. Normalne vrednosti šećera u krvi su 3,5 do 6,1 mmol/l. Pad glukoze se manifestuje kao hipoglikemija i karakteriše je mišićna slabost, nedostatak koordinacije i konfuznost. Dalji pad glukoze u krvi (približno 2,5 mmol/L) dovodi do hipoglikemijske kome. Nivo šećera u krvi se odnosi na koncentraciju šećera (glukoze) u krvi. Normalne vrednosti šećera u krvi, u jutarnjim časovima i na prazan stomak, kreću se između 4.0 mmol/L i 5.6 mmol/L.

Simptomi dijabetesa

Prvi simptomi dijabetesa

Često mokrenje, izražen osećaj žeđi i suvoća usta, konstantan osećaj gladi,neoubičajen gubitak telesne težine, inkontinencija, genitalni svrab, česte urinarne infekcije, izražen umor, razdražljivost, zamućeni vid.

Simptomi uznapredovalog dijabetesa

Prekomerna žeđ, pojačano mokrenje, umor, gubitak težine, Kod žena su česte vaginalne gljivične infekcije (ispod dojki ili u preponama) Teške promene na desnima, pogoršanje vida, svrab, impotencija, trnjenje u ekstremitetima, gubitak vida

Koja je najbolja ishrana za dijabetičare?

Čak 70 do 80 odsto pacijenata, koji imaju dijagnozu šećerne bolesti, pati od gojaznosti. Regulacija nivoa šećera u krvi se poboljšava namirnicama koje sadrže dijetna vlakna kao što su: jabuke, žitarice, povrće, semenke i slično.Svakodnevno, dijabetičari treba da koriste voće i povrće u ishrani, i sveže i termički obrađeno. Takođe, poželjno je da unose namirnice koje sadrže obilne količine dijetnih vlakana (celulozna biljna vlakna) kao što su leguminoze, proizvodi od integralnih žitarica, povrće, voće... Dijabetičari treba da isključe iz ishrane, koliko je moguće, masnoće svih vrsta, osim nerafinisanih biljnih ulja.Takođe i da značajno ograniče upotrebu alkoholnih pića i slatkih gaziranih napitaka. Treba da svedu na najmanju meru konzervisane namirnice, dimljenu i usoljenu hranu i da ograniče unos soli na dva grama dnevno. Oboleli treba da izbegavaju ili svedu na minimum upotrebu slatkiša i rafinisanih žećera.Regulacija glikemije (nivo šećera u krvi) poboljšava se sa upotrebom namirnica koje sadrže dijetna vlakna, naročito onih koje su bogate pektinima i smolama poput: jabuka, zobenih pahuljica, hleb od celog zrna žitarica, povrće, leguminoze.

Namirnice koje se preporučuju za svakodnevno korišćenje

Integralni pirinač, ovas, raž, kukuruz, ječam, heljda, pšenične klice, integralne testenine, hleb od celog zrna žitaricePovrće: kupus, kelj, keleraba, praziluk, boranija, spanać, karfiol, crni luk, cvekla, svo zeleno povrćeLekovito i začinsko bilje: beli luk, žalfija, lavanda, uva, hmelj, origano, cimetČajevi: voćni i zeleni čajeviMahunarke: pasulj, sočivo, grašak, soja, rogačVoće: jagode, trešnje, višnje, kajsije, kruške, dunje i bobičasto voće (maline, jagode, borovnice, kupine)Semenke: suncokret, bundeva, susam, laneno seme, maslinovo ulje, maslineKoštunjavi plodovi: lešnik, bademTofu (sojin sir), pečurke, riba

Šta je predijabetes?

Samo 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, veći unos voća i povrća mogu nas zaštiti od ove bolesti koja nekada može biti uvod u niz ozbiljnih oboljenja.Tačnije, predijabetes se određuje kao stanje povišene glikemije u krvi iznad fizioloških vrednosti, ispod dijagnostičkih kriterijuma za dijabetes. To u stvari znači da smo u povišenom riziku za razvoj dijabetesa tipa 2. Loše navike, sedentarni (sedelački) način života, gojaznost i brza hrana sa dosta loših masti i šećera, pa tek potom nasleđe, najbitniji su faktori rizika za razvoj predijabetesa.U svetu 318 miliona ljudi živi sa predijabetesom, a čak 90 odsto ovih osoba veruje da je njihovo zdravlje savršeno. U Srbiji, kako upozoravaju stručnjaci, svaka 10 osoba ima predijabetes koji u velikoj većini nije praćen simptomima.“Predijabetes se najbolje definiše kao stanje vrednosti glikemije natašte koji je viši od normalnog, a niži od onoga što se nalazi u dijabetesu, to su vrednosti između 6,1 do 7 mmol/L, posle 12 sati gladovanja. Ovo je stanje u kome će između 20 i 50 odsto osoba dobiti dijabetes u sledećih pet godina. Predijabetes je najizraženiji oblik sklonosti ka šećernoj bolesti, koja je šira i koja se može detektovati pomoću upitnika testa za predijabetes koji je važan i koji ukazuje na rizik”, kaže endokrinolog prof. dr Nebojša Lalić.

Koji su lekovi za šećer u krvi?

Oboleli od dijabetesa tipa 2 često imaju i bolesti srca i druga oboljenja. Takvi pacijenti dnevno popiju po više tableta, a odavno se u Evropi koriste savremeni lekovi gde praktično jedna pilula može da zameni tri, četiri, da dobro reguliše šećer, smanji krvni pritisak i spreči komplikacije. Mnogi medikamenti za dijabetes deluju nekoliko godina, a onda im dejstvo slabi. Istraživanja pokazuju da inovativni lekovi za dijabetes 2 smanjuju i rizik od srčane slabosti i infarkta.Od februara 2022. na listi lekova koji se uzimaju na recept o trošku RFZO su i dva leka iz grupe SGLT-2 inhibitora i to: Forxiga (INN: dapagliflozin) i Jardinace ( INN: empagliflozin) i dva leka iz grupe GLP-1 agonista i to: Ozempic (INN: semaglutide) i Victoza (INN: liraglutide).

Šta je senzor za dijabetes?

Nivo šećera u krvi meri se senzorom čija upotreba zavisi od modela. Pojedini senzori koriste se tako što se iglom bocne vrh prsta i iz krvi se utvrđuje nivo šećera. Međutim, od nedavno su dostupni i senzori koji se samo postave na ruku u predelu nadlaktice (na tom mestu ne sme biti mladež, ožiljak ili bilo kakvo oštećenje kože). Pre apliciranja obavezno je obrisati predeo nadlaktice alkoholnom maramicom, a senzor se postavlja na gornji zadnji deo ruke i nosi se 14 dana. Nije bolno i izuzetno se lako postavlja.

Da li je dijabetičarima dozvoljeno da piju alkohol?

Za obolele od dijabetesa jetra ima vrlo važnu ulogu, a ako se optereti alkoholom neće moći da obavlja funkciju mnogo važniju od razgradnje popijenog alkohola.Prema istraživanjima, alkohol ne može da izazove dijabetes ako se ne konzumira u velikim količinama, ali kada ga osobe obolele od ove bolesti koriste, može da dođe do različitih rizika, prvenstveno hipoglikemije. To, međutim, ne znači da osobe obolele od dijabetesa ne mogu da ga piju, ali važne su količine i vrsta alkohola.Prema Američkom udruženju za dijabetes (ADA), prekomerna količina povećava rizik od pojave bolesti. ADA takođe navodi da jedno ili dva pića mogu da poboljšaju osetljivost na insulin i upravljanje kontrolom šećera.

Koliko je zdravo praktikovanje autofagije kod dijabetičara?

Primarni cilj autofagije, odnosno periodičnog gladovanja jeste gubitak kilograma, koji kod gojaznih osoba sa dijabetesom znači da se nivo insulina smanji na nivo kada će telo početi da sakuplja skladištene masti za energiju. Kada se hrana koju jedemo metabolizuje (razgrađuje se da bi se koristila kao energija u telu), ona završava poput molekula u krvotoku. Jedan takav molekul je glukoza (koja dolazi od raspada ugljenih hidrata). Između obroka organizmu nije potreban insulin (osim ako osoba ne jede), pa nivo insulina opada. Kada je nivo insulina nizak, masne ćelije oslobađaju deo skladištene glukoze, što rezultira gubitkom težine.Nekoliko manjih istraživanja pružilo je dokaze da periodično gladovanje može imati koristi za zdravlje obolelih od dijabetesa:• Gubitak težine• Snižavanje potreba za insulinom

Vodič za dijabetes

Šta je insulinska terapija?

Kod određenog broja ljudi koji žive sa dijabetesom tip 2, pankreas poizvodi veoma malo insulina. U tom slučaju, lekar može preporučiti insulinsku terapiju kako bi pomogli telu da iskoristi glukozu. Postoje različite opcije insulinske terapije, a rutina pacijenta će biti prilagođena potrebama. Insulinske terapije se razlikuju po tome koliko brzo deluju, kada imaju najveće dejstvo i koliko dugo deluju.Većina ljudi koji započnu insulinsku terapiju počinju sa dugodelujućim insulinom. Ti insulini se često zovu bazalni ili „osnovni” zato što održavaju nizak, stalan nivo insulina u krvi tokom dužeg vremena. Oni održavaju nivoe šećera u krvi stalnim tokom celog dana. Zbog dugog trajanja njihovog dejstva, obično se uzimaju samo jednom ili dva puta dnevno.

Insulin u vreme obroka

Šećer u krvi brzo raste kada osoba jede. Ponekad dugodelujući insulin nije dovoljan da kontroliše ova „iskakanja” i dodaje se insulin u vreme obroka kako bi se nivo šećer u krvi održao pod kontrolom. Insulin u vreme obroka je brzodelujući ili kratkodelujući insulin koji se primenjuje neposredno pre jela.Može se početi sa samo jednom injekcijom insulina dnevno, u vreme obroka, obično uz najveći obrok. Lekar po potrebi preporučuje još injekcija u vreme drugih obroka.

Koji su suplementi najbolji za dijabetičare?

Osobe obolele od dijabetesa trebalo bi da u vidu suplemenata uzimaju vitamine B, C, D i E. Vitamini B grupe čuvaju zdravlje nerava koje je posebno ugroženo u slučajevima dijabetičke neuropatije. Istovremeno, biotin je važan za metabolizam i rast. Vitamin C snižava nivo sorbitola, šećera koji se sakuplja i oštećuje ćelije u očima, bubrezima i nervima. Ovaj vitamin je najjači antioksidans koji poboljšava kontrolu glukoze i štiti organizam od slobodnih radikala, čiji je negativni učinak pojačan u dijabetesu. Vitamin D aktivira gene koji pojačavaju stvaranje antimikrobnih peptida (katelicidina) koji uništavaju viruse i bakterije.

Koji se minerali savetuju?

Magnezijum je mineral koji pomaže u regulaciji srčanog pritiska, ali i osetljivosti na insulin. Naučnici su potvrdili povezanost između visokog unosa magnezijuma, otpornosti na insulin i dijabetesa. Hrom je mineral u tragovima koji prirodno pomaže snižavanje nivoa šećera u krvi. U hrani se nalazi u mesu, ribi, voću, povrću i raži.

Namirnice za dijabetičare

Med za dijabetičare

Istraživanja su pokazala da med, pravilno doziran, povoljno utiče na zdravlje dijabetičara, a prednost ima med sa više fruktoze, kakav je bagremov i sve druge vrste koje se sporije kristališu. Dijabetičarima se preporučuje 40 do 50 grama meda dnevno i to četiri do pet puta po deset grama, što je jedna kafena kašika, pola sata pre ili dva sata posle obroka.

Cimet za dijabetes

Cimet se koristi i kao prirodan lek za šećernu bolest. Iako još uvek nije dovoljno istražen kod lečenja bolesti dijabetesa, cimet ublažava mnoge simptome koji su tipični za ovo oboljenje. Utvrđeno je njegovo blagotvorno dejstvo na zdravstveno stanje čoveka, pa i u vidu regulisanja nivoa šećera u krvi.

Lešnik i dijabetes

Kada je potrebno da se vodi računa o ishrani kod dijabetesa, važno je da to budu mononezasićene masti umesto transmasti ili zasićenih masti. Lešnici su neverovatan izvor ovih dobrih masti i konzumacija lešnika umesto štetnih i masnih namirnica je odličan način da se obezbede količine korisnih masti, a da pritom se ne brine o težini.

Ovsena kaša i dijabetes

Ovsena kaša od celog zrna može biti koristan dodatak ishrani osobama sa dijabetesom. Ovsena kaša ima nizak glikemijski indeks (GI), rastvorljiva vlakna i korisna jedinjenja koja mogu pomoći ljudima da kontrolišu markere dijabetesa. Postoji veliki broj načina da se u ishranu doda ovas. Glikemijski indeks (GI) je način procene kojom brzinom neka hrana podiže glukozu u krvi. Što je broj veći, hrana brže povećava glukozu u krvi. Hrana sa nižim GI indeksom idealna je za očuvanje stabilnog šećera u krvi. Ove namirnice obično neće povisiti glukozu u krvi toliko brzo ili jednako brzo kao hrana visokog GI (prerađene, rafinisane žitarice).

Stevia i dijabetes

Ako imate dijabetes, stevija može da pomogne u održavanju zadovoljavajućeg nivoa šećera u krvi. Jedno istraživanje iz 2010. godine sprovedeno na određenom broju zdravih osoba sa normalnom telesnom težinom i jednom broju gojaznih, pokazalo je da je stevia značajno snizila nivo insulina i glukoze kod onih sa viškom kilograma. Takođe je primećeno da su ispitanici imali osećaj sitosti posle konzumiranja, iako je stevia niske kalorijske vrednosti.

Keto dijeta i dijabetes

Keto dijeta pomaže u kontroli šećera u krvi, kao i pri mršavljenju, a obe stavke su od presudnog značaja za upravljanje i prevenciju dijabetesa tipa 2. Zato ne čudi što se keto dijeta i dijabetes često spominju zajedno.Tako se i većina lekara slaže da se dijabetes može sprečiti ili korigovati određenim dijetama. Međutim, ono oko čega se ne slažu je koja dijeta je najbolja za to. Postoji mnogo dokaza koji sugerišu da dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata pomaže u regulisanju šećera u krvi. Keto dijeta podrazumeva unos malo ugljenih hidrata, a dosta masti. Na ovaj način, telo počinje da koristi masti, a ne ugljene hidrate, kao glavni izvor energije.Keto ima brojne prednosti - gubitak viška kilograma, bolji tonus mišića, više energije, bolja funkcija mozga… Ova dijeta pomaže ljudima koji boluju od dijabetesa da umanje insulinsku rezistenciju i stabilizuju šećer u krvi.