Tri kod nas dostupne vakcine, po podacima iz literature i po izvorima vezanim za same proizvođače, su sve zadovoljavajuće efikasne i tu efikasnost nije upitna, kaže za N1 profesorka Medicinskog fakulteta, virusološkinja i konsultantkinja Svetske zdravstvene organizacije Maja Stanojević.
„Prva vakcina koju ste u prilici da je dobijete – treba da je dobijete“, istakla je. Govoreći o novim sojevima, kaže da nijedna od tih definisanih varijanti nije se toliko izmenila da vakcina prestane da štiti. Istakla je da je moguće zaraziti se posle prve doze i odgovorila na sva pitanja koja sebi postavljamo u vezi sa vakcinacijom.
Na pitanje da li mogu za tako kratko vreme da se naprave vakcine, kaže da su sve vakcine do sada razvijane 10 ili 15 godina, osim vakcine protiv zauški koja je razvijena za četiri godine, i protiv ebole za nepunih pet. Ogroman uspeh svetske zajednice je što je do razvoja ove vakcine došlo za manje od godinu dana, tačnije za manje od godinu dana od momenta kada je otkriven virus i kada je ustanovljen njegov genetski sastav, kaže profesorka. Dodaje da je ključni faktor koji je doprineo tome taj što su ključna istraživanja već bila u toku.
„I ova pandemija je na neki način došla u ‘zgodno vreme’ kada je razvoj tih inovativnih vakcina, koje su sada među najvažnijima za vakcinaciju protiv koronavirusa, sazreo da može za tako kratko vreme da rezultate. Znanja, razvoj tih lekova je počeo par decenija ranije“, ističe doktorka, dodajući da je tehnološki momenat bio takav, ali i okolnosti pandemije, da su ti rezultati mogli i da se primene.
Osim toga, treba istaći – da su ogromna finansijska sredstva uložena za kratko vreme u razvoj te vakcine, višestruko – desetostruko, stostruko više nego za vakcine koje su razvijane u prethodnom, vanpandemijskom periodu, dodala je.
U ovom slučaju kaže „da brzo nije i kuso“, dodajući da vakcina nije razvijena od nule, već je u ovih godinu dana „intenzivan rad na razvoju nadovezan na prethodna znanja“.
O trajanju imuniteta, onkološkim pacijentima…
Na pitanje koliko smo dugo imuni nakon vakcinacije, profesorka kaže da ima podataka, ali da se ne može sa izvesnošću oročiti trajanje imuniteta, kako posle vakcinacije, tako i posle preležane korone. Neke studije, a praćeno je više desetina hiljada zdravstvenih radnika u Engleskoj, pokazale su da prirodni imunitet traje šest meseci, a procenjuje se da i vakcinalni imunitet najmanje traje toliko, navodi. Trebaće nam vremena i iskustva, kaže.
Upitana da li treba da se vakciniše neko ko je preležao koronu i posle kog vremena od kada se izlečio, profesorka kaže da se preporučuje, generalno, da svi treba da se vakcinišu.
Smatra se da vakcinacija za takve osobe nije štetna i da može da doprinese dužem trajanju imunosti, a što se tiče vremenskog perioda, smatra se – najmanje mesec dana posle početka simptoma bolesti, i to je najranije kada se preporučuje primena vakcine, navela je profesorka.
Na konstataciju da su se javljali ljudi koji govore da su imali, nakon primljene vakcine, simptome kao za koronavirus, profesorka kaže da nijedna od tri vakcine ne sadrži virus korona.
Mogu se očekivati nekakvi neželjeni efekti, i oni su ispitani i opisani za vakcine koje su u Srbiji. To su tri različite vakcine napravljene na različitim principima i sastavima, i svaki od tih proizvođača je inicijalno pratio i opisao neželjene efekte, dodala je.
„U datom momentu, u naučnoj literaturi, i nezavisno proverenih podataka, uopšte o svojstvima vakcine, najviše ima za Fajzerovu vakcinu, dok što se tiče Sputnjik vakcine i Sinofarma, tih podataka ima, ali uglavnom potiču od proizvođača, ne mogu se naći u nezavisnim naučnim časopisima itd. Ili makar ne mogu lako. Ono što sami proizvođači prijavljuju je da se očekuju i neželjeni efekti, najčešće je to – na mestu uboda bol, crvenilo, iritacija, nadražaj kože i te regije. Osim toga mogu da se pojave i opisani su i ti simpomi. Nijedna od tri vakcine ne sadrži živi virus. Ne može se dobiti korona primenom vakcine, sve po svom sastavu spadaju u tzv. mrtve vakcine. Nema imitacije infekcije, nego se u organizam ubrizgavaju delovi virusa ili delovi genetskog materijala virusa, na osnovu koga se, u samom organizmu, proizvode virusni proteini i organizam onda stvara imunski odgovor. Ne može se reći da su to simptomi korone, jer se korona ne može dobiti od vakcine, ali se to opisuje – generalno u medicini – kao gripozni sindrom. Temperatura, bolovi u mišićima, zglobovima…“
Doktorka ističe da takvo stanje najčešće traje jedan, dva dana, izuzetno do nedelju dana posle primene vakcine.
Moguće zaraziti se posle prve doze
Na pitanje li možemo da se zarazimo posle prve doze vakcine, odgovara da je to moguće.
Doktorka kaže da osoba koja je primila prvu dozu nije kompletno vakcinisana i nije kompletno zaštićena. Smatrajte da niste vakcinisani, jer ta prva doza ne može da pruži dovoljnu zaštitu, dodala je.
„Pun i efektivan imunski odgovor na vakcinu, ako se uzme da je primljena prva doza u nultom danu, u zavisnosti od toga koja je vakcina – u rasponu od tri do četiri nedelje većinom se prima druga doza vakcina, i onda nedelju do dve dana posle druge vakcine je otpriilke najraniji period kada se smatra da je postignut zadovoljavajući imunski odgovor“, istakla je gošća N1.
Na pitanje da li postoji šansa da se neko zarazi posle prve doze, odgovara da postoji, navodeći da je mali broj takvih slučajeva opisan, ali da je bilo čak i onih sa smrtnim ishodom.
Prva doza ne pruža dovoljnu zaštitu, neophodno je da se i posle prve, ali i posle druge, nastavi sa merama distanciranja i sa nošenjem maske, istakla je.
Da li treba nastaviti sa vakcinacijom takvih slučajeva, dodaje, treba razmotriti u svakom konkretnom slučaju.
Na pitanje da li je onaj ko je primio obe doze u potpunosti zaštićen i da li se više ne može zaraziti koronavirusom, kaže:
„Cilj vakcinacije, uopšte, je da se smanji učestalost oboljevanja, a naročito učestalost teških kliničkih formi. Većina osoba koja primi vakcinu treba da bude zaštićena od pojave teških kliničkih formi korone. Da li će vakcina sprečiti i infekciju osoba, ako dođe u kontakt sa koronavirusom, da li će biti inficirana, da čak i dalje da prenese taj virus (transmisija) – te stvari zapravo nisu sasvim razjašnjenje. Mi sada ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da masovna primena vakcinacije sigurno sprečava transmisiju. Ali se očekuje sa velikom izvesnošću da smanji učestalost teških formi kliničih bolesti, dakle ozbiljnog morbiliteta oboljevanja i mortaliteta, smrtnost“.
Na pitanje da li treba da se vakcinišu ljudi sa oslabljenim imunitetom (na hemioterapiji, oni kojima su transpalantirane matične ćelije) kaže da se savetuje, ali da treba svaki slučaj posmatrati ponaosob.
Navodi da je opšta preporuka da svi prime vakcine, a da se to odnosi i za grupe koje su u riziku za tešku kliničku formu – počevši od osoba odmakle životne dobi, s tim što kad su u pitanju osobe sa malignitetom, onkološki pacijenti, osobe sa autoimunskim bolestima, ili sa imunodeficijencijom, savetuje se da prime, ali svaki taj slučaj bi morao posebno da se razmotri.
„Kad je osoba bivši onkološki pacijent koji je uspešno prevazišao bolest, za nju važe opšta pravila kao za opštu populaciju, za pacijente kod kojih je hemioterapija u toku ili su pod imunosupresivnom terapijom se u najmanju ruku može očekivati da uspešnost vakcinacije bude unekoliko manja, jer njihov imunski sistem reaguje slabije, ali u svakom posebnom slučaju treba sa lekarom, koji leči njihovu osnovnu bolest, da se razmotri tačno koji su to lekovi koje prima“.
Profesorka je rekla da se preporučuje vakcinacija nekom ko je, napr. operisan onkološki pre dve, tri, četiri, pet godina.
Literatura je najbogatija za Fajzerovu vakcinu i najviše imamo takvih preporuka i stavova imamo u vezi sa njom a očekujemo da imamo što više podataka u relevantnim medicinskim časopisima i za ostale, navodi.
Zašto ne trudnice i deca?
Profesorka je rekla i da sve vakcine imaju treću fazu. One moraju da prođu treću fazu kliničkog ispitivanja, i ona je okončana kad su u pitanju Fajzerova ili Modernina vakcina, a nije u potpunosti okončana za neke od ovih drugih, kaže profesorka i ističe da i za njih ima dovoljno podataka na osnovu kojih mogu da se procene parametri vakcine. Ona navodi da je jedan od razloga brze pojave vakcina i taj što su regulatorna tela u raznim zemljama ili u EU aktivirala neke mehanizme ubrzanog odobravanja, ali naglašava – ne na štetu bezbednosti i kvaliteta.
Ta treća faza, koja je ključna da se proceni efikasnost, bezbednost vakcina, se sprovodi u grupi populacije iznad 18 godina i obično ima gornju granicu 60, 65 godina i najčešće obuhvata opštu populaciju bez specifičnih grupa – trudnice, imunosuprimirani pacijenti i sl, kaže. Kasnije, a sve se unapred isplanira, se uključe i nadziru i te specijalne populacije. Po isteku i prihvatanju rezultata te treće faze, vakcina prolazi kroz regulatorne mehanizme i počinje njena primena, dodaje.
„Tada nastupa četvrta faza, veoma značajna, u kojoj se prati pojava i učestalost vrsta neželjenih efekata u opštoj populaciji, prijavljuje se… Taj mehanizam postoji i kod nas, lekari koji su vakcinaciju sproveli u kontaktu su sa vakcinisanom osobom koja treba da prijavi neželjene efekte“, objasnila je profesorka. Nakon toga počinju da se gledaju posebne, te ciljne grupe (trudnice itd), dodala je.
O dostupnim vakcinama
Izbor vakcina, prema njenom mišljenju, nije dobro rešenje. Ne znam na osnovu kojih parametara se ljudi odlučuju i na osnovu čega oni treba da određuju, jer kada se razbolite i odete kod doktora, on vam prepiše antibiotike, a ne birate vi, dodala je. Ne znam ni da li će ta iskazana želja na kraju biti sprovedena, to zavisi od snabdevenosti, kaže prof. Stanojević.
Tri dostupne kod nas vakcine su, prema podacima iz literature i iz izvora vezanih za same proizvođače, sve zadovoljavajuće efikasne, to su podaci koji se dobijaju u trećoj fazi kliničke studije, kaže profesorka.
U realnom životu je, dodaje, uvek je efektivnost koja se dobije niža od one koja se dobije u kliničkoj studiji. Ona je navela da je po SZO ili po normama Evropske agencije za lekove, najniža prihvatljiva efektivnost od 50 odsto, odnosno to znači da je, kako kaže, potvrđeno, kad se podvuče crta, a to tek predstoji, da je ukupno sprečena polovina infekcija ili težih formi kliničke slike ili mortaliteta, „zavisi kako to definišete“. Efektivnost u realnom životu ćemo tek procenjivati, dodaje.
Razlike u vakcinama i da li „utiču na genom“?
Sinofarmova vakcina je inaktivisana – proizvodi se tako što se virus uzgaja u kulturama ćelija i onda se tako uzgojen izlaže nekim hemijskim faktorima koji dovedu do toga da virus više ne može da inficira organizam, objašnjava virusološkinja. On je, dakle, umrtvljen, ali ima ta svojstva da organizam, kada se vakcina plasira, može da prepozna te virusne proteine i da odgovori imunskim odgovorom – stvaranjem antitela, nekih ćelija koje učestvuju u odbrani organizma, kaže.
Za razliku od nje, Sputnjik i Fajzerova vakcina su zasnovane na principu inovativnih tehnologija, koje su proizašle iz onih istraživanja negde od 1980-ih godina naovamo, a bave se virusnim genomom. Fajzerova vakcina je na principu RNK vakcine, ona sadrži samo jedan ciljani deo virusnog genoma koji je zaštićen nekim nanočesticama, a Sputnjik V je na principu adenovirusnog vektora – to je inovativna tehnologija gde je deo virusnog genoma ubačen u adenovirus, koji je sasvim drugi virus, čiji su geni nešto modifikovani, kaže profesorka. Ni u jednom od ova dva slučaja nemamo kompletan koronavirus, i nemamo živ virus koji može da se umnožava, istakla je.
Profesorka navodi da ono što se pojavljuje u teorijama zavere – da te vakcine „mogu da promene genetski kod“ – je nemoguće.
„Ne može da se ugradi u genom domaćina, niti na bilo koji način, direktno ili indirektno na njega utiče“, naglasila je gošća N1.
Ljudi imaju pravo da znaju šta primaju, potrebna je transparentnost, kaže profesorka Stanojević, dodajući i da je, prema njenom mišljenju, i deo stručne javnosti zbunjen i još nedovoljno informisan o svojstvima i prednostima i nedostacima.
O protivljenju vakcinama
Govoreći o protivljenju vakcinaciji, navodi da su ljudi zaboravili da je masovna i uspešna primena obaveznih vakcina dovela do toga da su zaboravili na bolesti kao što su dečja paraliza i niz drugih oboljenja. Potrebna je transparentnost i dovoljno intenzivno prezentovanje naučnih činjenica, kaže, dodajući da smatra da bi se tako mogli oni nepoverljivi i skeptični razuveriti.
„Značaj vakcinacije je veliki“, istakla je.
Ovaj virus će nastaviti da cirkuliše u humanoj populaciji, ali intenzitet te cirkulacije veoma zavisi od toga koji procenat stanovništva će da bude prokužen – tako što će da preleži koronu ili veštačkom imunizacijom, kaže. Ako je kolektivni imunitet dovoljno visok, ne štiti on samo one koji imaju antitela, već dovodi do smanjenja učestalosti prenosa virusa i posredno štiti i one koji nisu vakcinisani, objašnjava.
Nivo potrebnog kolektivnog imuniteta je za različite agense različit, pa napr. za male boginje, zbog svojstava virusa, je visok – mora 95 odsto da ima imunitet, antitela, a za ovaj virus se još egzaktno ne zna, navodi profesorka. Procenjuje se da je to najmanje 60 odsto, navela je.
Nove vrste i uticaj na uspešnost vakcinacije
„Koronavirusi ne spadaju u visokovarijabilne viruse, kao napr. virus gripa – svaki godine je novi soj u cirkulaciji… Kako se pandemija razvija, tako i taj virus, u cirkulaciji, prelazi sa jednog na drugog čoveka, podložan je nekim izmenama. Te izmene su uočene od početka, mestimično, sporadično se taj virus menja, ali te izmene nisu bile značajne za pravljenje vakcina. Do daljega, u ovom momentu, nijedna od tih definisanih varijanti nije se toliko izmenila da vakcina prestane da štiti, zbog izmene genoma“, kaže.
Ovo što je specifično za te tri varijante – britanska, južnoafrička, brazilskaa – jeste da imaju veći broj mutacija u onom delu gde se kače antitela u imunskom odovoru na virusnu infekciju, objašnjava. Do sada nije pokazano da te varijante izbegavaju vakcinalni odgovor.
„Nije klinička slika drugačija, nije smrtnost drugačija, po svemu sudeći ni količina virusa, ali jeste unekoliko lakše prenošenje tih varijanti sa jednog čoveka na drugi“, zaključila je profesorka Maja Stanojević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar