0
Pojava šuge u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu, otvara pitanje da li nam se ponovo vraćaju bolesti za koje smo mislili da su iskorenjene. Rizik od širenja ove bolesti je u tome što se relativno lako prenosi sa zaražene na zdravu osobu, a sve dodatno komplikuje što se prvi simptomi javljaju tek mesec dana posle kontakta sa zaraženom osobom.
Šuga se, kao zarazno oboljenje, nažalost javlja i u 21. veku, a na svetskom nivou i danas se procenat zaraženih kreće između dva i četiri odsto, kaže za Nova.rs infektolog dr Zoran Todorović, nekadašnji direktor Infektivne klinike u Kragujevcu i profesor Medicinskog fakulteta, koji je danas u penziji.
On podseća da za šugu ne postoji vakcina, ali ističe da je medicina napredovala u lečenju ove bolesti, te da se danas, uz adekvatnu terapiju, šuga uspešno leči i kako kaže, ne ostavlja nikakve posledice.
„Pojava šuge, uglavnom se vezuje za kolektivni smeštaj i kolektivne uslove života. Izaziva je parazit ‘šugarac’ (lat. Sarcoptes scabiei) i prenosi se direktnim kontaktom sa čoveka na čoveka. Prvi simptom je svrab, koji se javlja između prstiju na šakama. Parazit se tu lokalizuje, pravi kanaliće i to je uzrok svraba. Pored svraba između prstiju, javlja se i ospa, koja je lokalizovana najčešće u predelu većih zglobova, a i ta ospa je praćena svrabom. Dobra strana ove zarazne bolesti je što se uspešno leči. Danas su nam dostupni mnogi antiparazitarni lekovi, koji uz adekvatnu higijenu, u potpunosti dovode do izlečenja. Zaražena osoba, kasnije nema nikakve posledice po zdravlje“, objasnio je dr Todorović.
Zoran Todorović Foto:Dom zdravlja Kragujevac/promoMeđutim, on ukazuje i na potencijalnu opasnost ove zarazne bolesti, jer, kako kaže, zaražene osobe često nisu ni svesne da su bile u kontaktu sa šugom, sve dok se ne pojave prvi simptomi.
„Prvi znaci javljaju se tek mesec dana posle kontakta sa zaraženom osobom. Što znači, da neko može da bude zaražen na jednom mestu i da kasnije dođe u drugu sredinu i prenese bolest. Ta osoba je zaražena još pre mesec dana, toliko traje inkubacija. A, zaraza se prenosi relativno lako, fizičkim kontaktom“, istakao je ovaj infektolog.
Naš sagovornik napominje, da se parazit „šugarac“ uništava na temparaturi od 70 i 80 stepeni, pa se kao mera prevencije preporučuje otkuvavanje odeće, posteljine i predmeta koji su bili u kontaktu sa zaraženim osobama.
Na kraju kaže i da je lečenje šuge, iako je reč o zaraznoj i lako prenosivoj bolesti, u nadležnosti dermatologa, koji ovo kožno kožno oboljenje uspešno leče.
Podvlači da je higijena najbolja prevencija, te da pravilnim tretiranjem svih predmeta sa kojima je zaražena osoba bila u kontaktu, mogu da se spreče epidemije većih razmera.
Lečili šugu lekovima za krupnu stoku
Pojava šuge u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu nije prvi put da se u jednoj instituciji pojavi ova zarazna bolest.
Celu srpsku javnost pre dve godine uznemirilo je otkriće da je direktor kragujevačkog Zavoda za zbrinjavanje odraslih osoba ometenih u razvoju naredio zaposlenima da korisnike zaražene šugom leče lekovima za krupnu stoku, inače štetnim za ljude.
U velikoj policijskoj akciji u avgustu 2020. uhapšen je direktor Vladica Stanojević i još 13 zaposlenih u toj ustanovi.
Policija je prilikom pretresa prostorja, pronašla lekove za životinje „Medimectin“, a određena količina bila je ubrizgana u špriceve i spremna za upotrebu.
Direktror Vladica Stanojević je odmah smenjen, a u pritvoru je proveo mesec i po dana. Ceo slučaj vodilo je Posebno odeljenje za borbu protiv korupcije u Kraljevu, a javnosti do sada nije poznat epilog ove velike afere.
BONUS VIDEO: Obilazak odeljenja Intenzivne nege Urgentnog centra Srbije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
