65
Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, trenutno je jedna od najkontroverznijih lekara u Srbiji - ne zbog svoje neosporne stručnosti i hiljada zahvalnih pacijenata kojima je posvetila život, čak i kada je sama imala zdrastvene probleme, već zbog toga što je mnogima teško da razdvoje njenu karijeru od prilično kontroverznih izjava poput optužbi da nas je NATO pakt namerno trovao i da je u Srbiji zbog toga drastično skočio broj malignih oboljenja (nije potkrepljeno naučnim studijama), javnog koketiranja sa teorijama zavere o poreklu koronavirusa, pa sve do najnovije kritike kolega koji su potpisali peticiju protiv Kriznog štaba zbog nespornih velikih grešaka u radu.
Njenu požrtvovanost, znanje i želju da pomogne pacijentima niko nikada nije porekao. Ipak, neke njene reči vrlo često izazivaju burne reakcije. Posebno je odjeknuo njen komentar povodom otvorenog pisma lekara i konstatacija da bi „više cenila da je ono napisano nakon što su se te iste kolege ponudile da malo zamene lekare u kovid-bolnicama“. Kolege potpisnici kažu da su zbog toga ogorčene i traže izvinjenje. Nakon svega Grujičić, čini se, šalje poruku pomirenja.
Toplo-hladno. Ko je ova kontroverzna doktorka – ona u koju se jednako veruje i sumnja.
Medicinska karijera neurohirurga Danice Grujičić protkana je velikim stručnim uspesima, brojnim medijskim nastupima i izletom u politiku, ni manje ni više nego predsedničkom kandidaturom.
Prema dostupnim podacima iz njene biografije, rođena je u tadašnjem Titovom Užicu, 30. avgusta 1959. Godinama su se nizale brojne funkcije i titule – načelnica Centra za neuroonkologiju Neurohirurške klinike Kliničkog centra Srbije, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predsednik humanitarne organizacije Zdrava Srbija. Od prošle godine je i na čelu Instituta za radilogiju i onkologiju Srbije.
Biografski podaci kažu da je njen otac po potrebi posla otišao u Rusiju, pa je srednju školu završila u Moskvi. Studije medicine je počela u Moskvi, a završila u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,60. Magistrirala je 1987. godine i doktorirala 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Objavila je kao autorka ili koautorka više od 250 naučnih radova, poglavlja u knjigama i monografija. Članica je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava.
Grujičić je poznata i po tome što na sva zvona ukazuje na opasnost od osiromašenog uranijuma i posledice NATO bombardovanja 1999. godine.
NATO zračenje i otrovi
„NATO je od nas napravio eksperimentalni poligon. Ne radi se samo o osiromašenom uranijumu. Postoje toksične supstance, otrovi kojima je zatrovano tlo. To je bila regionalna ekološka katastrofa. Ugrožene su sve zemlje u regionu“, samo je jedna u nizu njenih izjava i izlaganja na tu temu. Ona je kao poseban problem istakla povećan broj malignih bolesti, naročito kod dece.
„Nekada smo imali visok procenat izlečenja kod dece, ali sada više ne. U porastu su i autoimune bolesti. Žene sa ogromnim lekarskim kartonima obilaze lekare, a da ne pričamo kakve je psihičke posledice ostavila NATO agresija“, upozorava Grujičić.
Predsednička kampanja
Pamti se i njen izlet u politiku, bila je potpredsednica Socijaldemokratskog saveza. Kao njihov kandidat učestvovala je na predsedničkim izborima 6. maja 2012. godine. Bila je jedna od ukupno 12 učesnika trke za predsednika Srbije. Osvojila je 0,78 odsto glasova.
„Mi ne obećavamo 100.000 radnih mesta. Oni 40 godina nisu u stanju da završe obilaznicu oko Beograda, ako dođemo na vlast, mi ćemo bar to završiti“, jedna je od poruka koju je Grujićić poslala tokom kampanje na tim izborima.
Na posao u kolicima
Pažnju javnosti Grujičić je privukla kao načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Mediji su 2018. naveliko pisali o njenoj požrtvovanosti i odlasku na posao i pored povrede noge, pa je operacije obavljala iz invalidskih kolica i uprkos bolovima.
Njen izbor za čelnu poziciju na Institutu za onkologiju i radiologiju izazvao je brojne nedoumice, mnogi su se tada pitali da li je izabrana po podobnosti. Ipak, ne zaboravlja se ni to da je po imenovanju na novu funkciju, Grujičić odlučila da ostane da radi i na Klinici za neurohirurgiju KCS, odrekla se plate na novom radnom mestu i ta sredstva preusmerila u humanitarne svrhe.
Ipak, nove vremena donose i neke nove utiske. Pandemija koronavirusa bacila je ponovo reflektore na Grujičić i Institut za onkologiju, pa su nam iz te ustanove stizale i vesti o zaraženim pacijentima, zaposlenima, kao i o zatvaranju pojedinih odeljenja.
#related-news_1
Teorije zavere o koronavirusu, Gejtsu, Sorošu…
Kritičari njenih javnih nastupa i ranije su ukazivali da je u izlaganjima o NATO bombardovanju i upotrebi osiromašenog uranijima nekad previše ostrašćena, pa čak sklona teorijama zavere. Pojedini su tu sklonost prepoznali i u nekim njenim izjavama o poreklu koronavirusa.
„Ja nisam nobelovac kao što je Lik Montanje, ali mi je prihvatljiva njegova izjava. Kada se ljudi igraju Boga obično dobiju po nosu. Neko je to uradio, možda i smišljeno, ne želim da budem teoretičar zavere, ali ovo definitivno ne može biti prirodna stvar i čovečanstvo mora da nađe načina da se izbori sa ovim virusom“ rekla je jednom prilikom Danica Grujičić i ocenila da „postoji laboratorija u Vuhanu ali da ona pripada nekome drugome“.
„Da li je to Gejts ili je to Soroš kao što se priča, to su sve glasine. Zato molim obaveštajne službe širom sveta, a znamo koje su najbolje, Mosad , ruska, američka, da izađu ti ljudi i da kažu kakva su njihova saznanja i da saznamo ko je taj koji priča o zlatnoj milijardi. Sama činjenica da neko može da razmišlja i uništi 6 milijardi ljudi ja to ne mogu da shvatim“ ocenila je doktorka poprilično ubeđena da je koronavirus nastao u nekoj laboratoriji.
Podrška Nestoroviću
Kao kontroverzna se može protumačiti i njena podrška kolegi i članu Kriznog štaba Branimiru Nestoroviću. Brojnim, najblaže rečeno neozbiljnim izjavama u vreme pandemije, Nestorović je zbunio javnost. Pamti se njegova priča o smešnom virusu i pozivu da se zarazimo. Ipak, to Danicu Grujičić nije sprečilo da stane uz njega. „Veliki čovek i lekar“, ocenila je Grujičić.
Veliki Čovek, veliki lekar i veliki prijatelj dr BANE NESTOROVIĆ! Definitivno jedan, od najboljih dečijih pulmologa na…
Posted by Даница Грујичић on Четвртак, 11. јун 2020.
Sem što brani kolege iz Kriznog štaba, doktorka Grujučić je znala da stane i u odbranu vladajuće strukture pravdajući njihove poteze.
„Vučić institucija“
„Može da vam se ne sviđa Vučić, ali on je institucija. Mislim da je potrebno da poštujemo državu. Mi se nalazimo u vanrednoj situaciji, jer imamo veliki broj zaraženih i moramo da zbrinemo taj broj zaraženih“, rekla je ona nedavno.
Ipak, kulminacija kontroverznih nastupa Danice Grujičić, jeste poruka kolegama, potpisnicima otvorenog pisama „Ujedinjeni protiv kovida“. Ona je rekla da bi takvo obraćenje zdravstvenih radnika više cenila da je došlo nakon što su se te iste kolege ponudile da malo zamene lekare u kovid-bolnicama.
Govoreći o otvorenom pismu lekara, koje je podržalo više od 2.700 zdravstvenih radnika, dr Grujičić kaže da svako treba da izrazi svoje mišljenje, ali da bi ona volela da su te kolege i ponudile da malo zamene radnike u kovid centrima, pa onda da napišu pismo. To bi imalo mnogo veći efekat, nego što su samo napisali pismo, istakla je doktorka i rekla je da bi više cenila sve to.
„Ne vidim da su oni predložili nešto drugačije nego što je to predložio Krizni štab, mislim da u ovoj situaciji treba da pokažemo jedinstvo“, dodala je doktorka. Dajte da se izborimo, i da se posle izborimo za bolje uslove u zdravstvu, kazala je.
Ovo je izazavalo burnu reakciju i ogorčenje lekara, potpisnika otvorenog pisma, kojim traže smenu Kriznog štaba, ali i izvinjenje Danice Grujičić.
U saopštenju oni su izrazili ogorčenost povodom njenog današnjeg nastupa kojim je, kako navode, iznela „omalovažavajuće i netačne informacije o potpisnicima pisma“.
Prof. Grujičić predlažu da detaljnije pročita pismo i imena potpisnika.
„Tako bi videla da je ogroman broj potpisnika deo kovid sistema – brojni anesteziolozi, lekari opšte medicine, internisti, infektolozi, mikrobiolozi, ortopedi, radiolozi i drugi. Naravno, nije moguće da svi potpisnici rade u kovid bolnicama jer poštovanu koleginicu podsećamo da i dalje postoje brojni pacijenti oboleli od drugih bolesti na koje ne smemo i nećemo da zaboravimo. Još bismo naglasili da mnoge kolege potpisnici pisma nisu imale ni dan odmora već mesecima, da iz skafandera izlaze i dolaze kući svojim porodicama iznureni i iscrpljeni na svaki način i da je ovakva izjava uvreda za sve njih“, saopštili su.
Dodaje se da svi potpisnici otvorenog pisma traže „hitno izvinjenje“.
„S obzirom da je u svojoj izjavi pozvala na jedinstvo – uzvraćamo pozivom da konačno detaljno pročita naše pismo i potpiše ga ukoliko se slaže i time doprinese njegovoj težini. Uputstvo za potpisivanje se nalazi na sajtu www.ujedinjeni-protiv-kovida.net. Naravno, može i da nastavi sa omalovažavanjem. Svako bira svoj put“, zaključuje se u saopštenju.
Čini se da je Grujićić na kraju svojim kolegama, ipak, poslala pomirljivu poruku i „spustila loptu“.
„Nema razloga da bilo ko bude ogorčen zato što ja mislim da sada nije trenutak da se pišu pisma poput onog ‘Ujedinjenih protiv kovida’, ali ne mislim ni da ti lekari politizuju situaciju“, rekla je ona za naš portal.
„Smatram da svako može da kaže svoje mišljenje – i ‘Ujedinjeni protiv kovida’ i ja. Naša mišljenja se razlikuju, ali niti su oni bili nepristojni, niti ja.
„Ostajem pri tome da prvo treba da se izborimo sa ovom bolešću, a onda da sednemo i da vidimo šta ćemo i kako dalje“, kaže Grujičić, reagujući na saopštenje lekara potpisnika otvorenog pisma u kome se upozorava na teško stanje u domaćem zdravstvu i traži smena članova Kriznog štaba.
„Ne treba praviti atmosferu da se opet delimo – oni su napisali pismo i rekli svoje mišljenje, ja sam rekla svoje, imamo pravo da diskutujemo, različiti su nam stavovi, šta je tu strašno?”, pita dr Grujičić, koja smatra da članovi Kriznog štaba, kao i svi, rade najbolje što umeju i u najboljoj nameri.
Za naš portal ističe i da je mišljenja da kritika nije loša ako je dobronamerna, ali naglašava i da u potezima „Ujedinjenih protiv kovida“ ne vidi politizaciju.
„Ljudi su rekli svoje mišljenje, njih dve i po hiljade je potpisalo, ostali lekari nisu, ali to ne znači ni da se slažu, ni da se ne slažu sa njima. Verujem da treba da sačekamo da sve ovo prođe, pa onda da diskutujemo o svemu“, kaže dr Grujičić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
