EU više ne zavisi od ruskog gasa – sada zavisi od američkog

Godine 2021. EU je oko polovine prirodnog gasa nabavljala iz Rusije, uglavnom putem gasovoda. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022, Brisel je ubrzano radio na smanjenju te zavisnosti i u roku od tri godine uvoz iz Rusije smanjen je za dve trećine.

Međutim, istovremeno je naglo porastao uvoz LNG-a iz Sjedinjenih Država. Taj energent, koji je posle početka rata nazivan „gasom slobode“, u EU stiže preko novih terminala širom kontinenta. Do 2025. godine čak 57 odsto ukupnog uvoza LNG-a u EU dolazilo je iz SAD – gotovo četiri puta više nego 2021.

Prema procenama Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA), taj udeo bi do 2030. mogao da poraste i na 80 odsto. SAD su od 2016. godine, kada su počele masovni izvoz, postale najveći svetski snabdevač tečnim prirodnim gasom.

Nova zavisnost, novi rizici

Iako gas ostaje deo energetskog miksa EU, najveći deo i dalje stiže gasovodima iz Norveške. Ipak, ubrzani rast uvoza američkog LNG-a otvara pitanje nove energetske zavisnosti.

Analitičari IEEFA upozoravaju da se prekomerno oslanjanje na američki gas kosi sa ciljevima plana REPowerEU iz 2022, koji predviđa okončanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva kroz štednju energije, diverzifikaciju dobavljača i ubrzanu tranziciju ka čistim izvorima. Pored toga, američki LNG je među najskupljima za evropske kupce, ali kompanije uprkos tome potpisuju dugoročne ugovore.

Među njima je i novoformirano zajedničko preduzeće Atlantic-See LNG, koje planira isporuke američkog gasa kroz jugoistočnu Evropu, potencijalno i do Ukrajine. Gas bi stizao preko grčkih terminala i takozvanog Vertikalnog gasnog koridora. Prema navodima Rojtersa, pregovara se o isporukama do 15 milijardi kubnih metara godišnje tokom narednih 20 godina.

Slične dugoročne ugovore potpisale su i nemačke državne kompanije sa američkim dobavljačem Venture Global, čime se dodatno učvršćuje energetska veza sa SAD.

Politička dimenzija

Predsednik SAD Donald Tramp snažno promoviše politiku „energetske dominacije“. U julu 2025. postignut je trgovinski dogovor prema kojem se EU obavezala da do 2028. godine godišnje kupuje američku energiju u vrednosti od 750 milijardi dolara.

Analitičari ocenjuju da takvi sporazumi povećavaju rizik od nove geopolitičke zavisnosti, jer evropsko snabdevanje vezuju za jednog dominantnog dobavljača. Uz to, očekuje se da će potražnja za američkim gasom dodatno rasti nakon potpune zabrane uvoza ruskog gasa 2027. godine.

Stručnjaci upozoravaju da prava diversifikacija ne znači zamenu jednog dominantnog partnera drugim, već ravnomerniju raspodelu rizika i ubrzanje ulaganja u domaće, obnovljive izvore energije.

Mogući zaokret

U svetlu sve napetijih odnosa sa Vašingtonom, uključujući i pretnje carinama, u Briselu se ponovo razmatra energetska strategija. Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen poručio je da Evropa mora da „izabere nezavisnost“ kroz snažnije ulaganje u čistu i domaću energiju, uključujući priobalne vetroelektrane.

Pominje se i veća saradnja sa zemljama poput Kanade, Katara i Alžira kako bi se smanjio rizik od prevelike oslonjenosti na jednog partnera.

Analitičari smatraju da bi dosledna primena zelene tranzicije postepeno smanjila potražnju za gasom uopšte. U tom slučaju, deo postojećih sporazuma o američkom LNG-u, posebno onih zasnovanih na neobavezujućim memorandumima, mogao bi postati neisplativ.

U međuvremenu, više od 120 organizacija civilnog društva pozvalo je lidere EU da preispitaju energetske sporazume sa SAD i ubrzaju udaljavanje od fosilnih goriva.

Evropska unija je uspela da smanji zavisnost od ruskog gasa. Ključno pitanje sada je – da li je samo zamenila jednog dominantnog dobavljača drugim.