Srbija je prva u Evropi po broju ljudi koji su primili drugu dozu vakcine na milion stanovnika. Sa pitanja koju je vakcinu najbolje primiti, prešlo se na pitanja koja od njih najbrže stvara antitela, ali i na to šta nam laboratorijski testovi na antitela zapravo govore. Ukoliko ste nakon primljene vakcine išli od laboratorije do laboratorije, da biste proverili nivo antitela, trošili ste i vreme i novac, poručuju stručnjaci.
Rezultat ne govori mnogo, osim onoga što ste uglavnom već znali – antitela imate, jer ste bili u kontaktu sa virusom ili ste primili vakcinu.
„To merenje ovako pojedinaca u različitim laboratorijama, različitim testovima ne daje nikakav svrsishodan zaključak. Zašto? Zato što iz tih merenja vi ne možete da kažete da li je neko imun ili nije, a to je osnovni kriterijum za uspeh vakcinacije“, objašnjava imunološkinja Emina Milošević.
Da još nije utvrđena povezanost između nivoa antitela i zaštićenosti od infekcije, saglasna je i naučna saradnica na Institutu za primenu nuklearne energiije. Kaže i da ne treba upoređivati rezultate iz različitih laboratorija, jer to samo može da stvori dodatnu zabunu.
„Svaka laboratorija koristi neku svoju vrstu ELISA testa i imaju različite referentne vrednosti, tako i za druge analize, samo se ljudi nikada nisu udubljivali na taj način, nisu poredili rezultate, nikad ta tema nije bila toliko aktuelna“, kaže Marija Gnjatović sa Instituta za primenu nuklearne energije.
Da li neko ima 14, 37 ili 40 hiljada mernih jedinica, ne govori ništa o kvalitetu imuniteta koji imate, izričiti su stručnjaci. Savetuju građanima da ne lutaju po laboratorijama kako bi pronašli odgovarajući nivo antitela. Nema razloga za brigu i ukoliko test pokaže da nema dovoljno antitela i posle primljene vakcine.
„Brzina stvaranja antitela nije izraz naše imunološke snage. Našem organizmu treba dati vremena. Na kraju krajeva, imunološki odgovor je nešto što je karakteristika svakog ponaosob. Kod nekoga će odgovor biti jači, brži, kod nekoga će biti sporiji, manje intenzivan. Suština je da moramo biti strpljivi“, rekao je profesor Medicinskog fakulteta Radan Stojanović.
Koliko bi trebalo da budemo strpljivi zavisi i od toga koju smo vakcinu primili. Da organizam počne sa stvaranjem antitela najviše vremena potrebno je kineskoj vakcini – oko tri nedelje od druge doze. Najbrži imuni odgovor nastaje nakon Fajzerove vakcine, dve nedelje od prve doze. Sputnjik V i AstraZeneka kasne koji dan za Fajzerom, te se stvaranje antitela očekuje nakon dvadeset dana od prve doze.
Iako je Srbija i dalje u samom evropskom vrhu kada je reč o vakcinaciji, stručnjaci upozoravaju da će u narednom periodu biti teško dopreti do onih koji sumnjaju u vakcinu i objasniti im zašto je važno vakcinisati se. Zbog toga država kreće u promotivnu kampanju i poručuje, doći ćemo do svakog građanina.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar