Železnička stanica Prokop, koja će prema najnovijim planovima biti nova glavna železnička stanica u Beogradu, gradi se već punih 50 godina. Sama izgradnja obeležana je nizom zloupotreba ali i u nereagovanjem institucija na javno objavljene, pa i prijavljene nezakonitosti. Samo poslednja u nizu je odluka Višeg javnog tužilaštva da, bez ikakvog obrazloženja, odbaci inicijativu nevladinih organizacija o poništavanju, kako navode, nezakonito potpisanog ugovora za izgradnju zgrade železničke stanice.
„Po pitanju Prokopa, ono što je sigurno jeste da se punih 50 godina na ovom projektu ne može uraditi ništa što nije skopčano sa kontraverzama, zloupotrebama, korupcijom i prevarama. Dakle, ništa ljudski i pošteno“, ocenjuje za Insajder Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija, jedne od nevladinih organizacija koje od početka prate dešavanja oko ovog kapitalnog državnog i gradskog projekta.
Upravo oni, zajedno sa kolegama iz organizacije Trasparentnost Srbije, početkom godine obavestili su javnost da je Republička direkcija za imovinu, kao državna institucija, nezakonito odabrala privatnog partnera za zajedničku izgradnju zgrade železničke stanice „Beograd–Centar“ (Prokop), parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja.
Za realizaciju ovog projekta Republička direkcija za imovinu je imala pravnu mogućnost da sprovede ili objedinjeni postupak javno-privatnog partnerstva, ukoliko su za to ispunjeni uslovi. Druga opcija je više odvojenih postupaka koji su uređeni zakonima Republike Srbije – jedan za nabavku radova izgradnje železničke stanice i drugi za prodaju građevinskog zemljišta za izgradnju komercijalnih objekata.
Umesto toga, Republička direkcija za imovinu se opredelila za to da sprovede postupak koji nije uređen nijednim pravnim aktom i koji ne obezbeđuje adekvatan nivo transparentnosti, precizne kriterijume za odabir najpovoljnije ponude i mogućnost zaštite prava zainteresovanih partnera, ocenjuju nevladine organizacije koje se godinama bave tenderskim procedurama u Srbiji.
Prema mišljenju Dobrašinovića, prednost ovakvog izbora je sasvim očigledna iz ugla onih koji su odlučivali i tome kakav će se postupak sprovesti.
„Kršenje zakona, čak i sa njihovog stanovišta, možda i nije najispravnije, ali je sasvim sigurno najprofitabilnije. Uz to, jedino takav pristup omogućava sklapanje ugovora sa pouzdanim partnerom, koji ima razumevanja za koruptivna očekivanja vrha vlasti i spreman je da im bez ustezanja izađe u susret“, ocenjuje Dobrašinović.
Zbog toga što postupak za koji se Republička direkcija opredelila u srpskom zakonodavstvu ne postoji i nije moguć, ove dve organizacije početkom februara podnele su i inicijativu tužilaštu da poništi potpisan ugovor.
Više tužilaštvo međutim, sredinom marta, obaveštava ih, bez ikakvog obrazloženja, da neće pokrenuti postupak.
Inače, ovo nije prva nepravilnost u vezi sa Prokopom koju su primetile nevladine organizacije. Upravo je organizacija na čijem je čelo Dobrašinović, kao građanski nadzornik, posmatrala sprovođenje tendera za deo projekta Prokop, koji je finansiran iz kredita u vrednosti od 26 miliona evra.
Utvrdili su brojne nepravilnost ali uprkos tome 2014. tadašnji direktor Železnice Dragoljub Simonović i direktor Energoprojekta Vladimir Milovanović kao nosilac konzorcijuma potpisuju ugovor.
Koalicije za nadzor javnih finansija, nevladina organizacija koja je bila građanski nadzornik, pokreće zbog toga postupak pred nadležnim institucijama. Međutim, taj radova već je završen a pred Upravnim sudom i sada se vodi postupak koji nosi oznaku „Prokop“.
„I sad verovali ili ne, Prokop je otvoren ako se ja ne varam 2016, a pred Upravnim sudom se i dan danas vodi postupak sa nazivom Prokop. I dan danas, vodi se jedna uzaludna pravna bitka koja ništa neće promeniti”, rekao je Dragan Dobrašinović u serijalu Insajdera „Politika kao biznis, država kao partijski plen“.
Kako dodaje, pravnu bitku pokrenuli su nakon što su kao građanski nadzornici, primetili i upozorili državne institucije na brojne nepravilnosti pri samoj dodeli ovog posla.
“Prvo nije nam bilo jasno kako to da je nabavka narasla sa prvobitnih 20 miliiona evra recimo na 26 miliona evra. Bez ikakve promene plana javnih nabavki, bez promene finansijskog plana. Onda smo ih pitali, oni su se isto tako malo isčuđavali i onda su nam objašnjavali… to je izgledlo strašno komično. Kad je neko sledeći od tih direktora shvatio da to ne pije vodu, onda se on javio i rekao – ako vas interesuje zbog čega je nabavka narasla za šest miliona evra najbolje pitajte naše direktore, dakle onaj top menadžemnt, a bolje nemojte ni njih, nego pitajte političare, oni će vam reći zbog čega je ovo 26, umesto 20 miliona evra”, objašnjava Dobrašinović kako je izgledalo obrazloženje nadležnih u toku tendera.
Visina cene nije bila jedina sporna već je otkriveno da je u konkretnom poslu bilo i sukoba interesa jer je jedan službenik „Železnica“ istovremeno bio na otvaranju ponuda kao predstavnik jednog od ponuđača. To nije smetalo Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki pa je zahtev nadzornika da se tender preispita – odbijen. Sredinom 2015, sumnje da je na tenderu bila elemenata korupcije, Upravni sud ipak pronalazi opravdanim.
Dobrašinović dodaje da je Upravni sud naložio Komisiji da svoju odluku donese u skladu sa njihovom odlukom, ali da oni to nisu uradili već su doneli istu.
„I tako, to se vrtelo u krug”, ističe Dobrašinović.
Deo radova u međuvremenu je završen, postupak pred sudom još traje, a građani Srbije vraćaju kredit iako nemaju odgovor na pitanje da li su radovi ipak koštali više nego što je bilo planirano i da li je do toga došlo zbog korupcije.
O nalazima građanskog nadzornika nije želeo da govori ni tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić prilikom svečanog otvaranja još nezavršene stanice Prokop.
“Mi smo apsolutno dobro završili posao, u roku, čisto kao suza, a ako ima bilo ko kave primedbe, ima nadležne oragne u Srbij pa neka preko njih rešava“, rekao je tada Vučić odgovarajući na pitanje novinara.
U međuvremenu je, nakon potpisivanja spornog ugovora, smenjen tadašnji direktor Železnica Dragoljub Simonović, tada funkcioner SNS-a. Zvaničnog objašnjenja za smenu nije bilo, ali su tabloidi navodili da je razlog loše upravljanje javnim preduzećem Železnica.
Simonović je 2016. ponovo izabran za predsednika beogradske opštine Grocka, a 2019. je uhapšen zbog sumnje na podstrekivanje paljenja kuće novinara lokalnog portala Milana Jovanovića, koji je pisao o zloupotrebama predsednika opštine Grocka. Simonović se tek tada povukao iz politike. Za eventualne zloupotrebe prilikom gradnje Prokopa Simonović nikada nije odgovarao.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare