Srpski pacijenti nemaju kome da se žale: Od procedure za prijavljivanje problema u bolnicama i domovima zdravlja samo možete dodatno da se razbolite

Pacijenti kažu da nisu imali mnogo koristi od zaštitnika koji je radio u ustanovi, kao što nemaju ni od ovog koji danas funkcioniše na nivou grada.

Žalbe udruženjima

„Kad imaju problem, pacijenti se žale meni, kao i drugim ljudima koji vode udruženja. Inače, funkcija zaštitnika prava pacijenata u ustanovama, kao i ova na nivou grada, je ‚mrtvorođena‘. Dok su i postojali ljudi koji su bili zaduženi za zaštitu prava pacijenata u bolnicama i domovima zdravlja, nisu radili svoj posao, nikome nikad ništa nisu usvojili, niti pomogli. Naravno, pre nekoliko godina ustanovljeno je da ta funkcija uopšte nema svrhu, pa su probali sa lokalnim samoupravama, a ispostavilo se da je to još gore. Niko neće da ide lično na jednu adresu i da objašnjava šta je problem. Ljudima koji su bolesni, pre svega, to je jako komplikovano, a i ne očekuju pomoć, samo imaju maltretiranje bez ikakve poente“, kaže za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.Kad shvate da u ustanovi nema zaštitnika i da treba da odu lično na određenu adresu da se žale ili da žalbu šalju poštom, pacijenti uglavnom odustaju ili zovu neko od udruženja.

„Zalažemo se za to da zaštitnik prava pacijenata bude kao zaštitnik prava građana. Da to budu ljudi koji su obučeni i plaćeni za svoj posao i da postupaju zaista u ime obolelih. Dešava se i nama, da nas ljudi zovu i žale se na neke neobjašnjive stvari, koje zaista ne treba da budu predmet ikakve priče, ali ima i mnogo opravdanih žalbi, po kojima niko ne postupa i ne pokreće nikakav proces rešavanja. Pravi zaštitnik pacijenata mora svakoga da sasluša”, seća se Pilipović.

Bivši zaštitnici, sada samo pravnici

Pravnici u zdravstvenim ustanovama međutim i danas, priznaju, povremeno daju savete i pomognu pacijentima.“Formalno, mi više ne postojimo. Godinama sam bila zaštitnica prava pacijenata, ali je u našoj ustanovi ta funkcija ukinuta pre više od pet godina. Sada su savetnici u gradskoj upravi i u jednoj kancelariji ima dvoje ili troje ljudi koji rade sa strankama. I dalje radim kao pravnica u bolnici, ali ne sarađujem sa pacijentima. Dešava se ipak da neki, posebno stariji građani, dođu kod mene kad imaju problem, da se raspitaju kako da ga reše i kome da se obrate, pa im pomognem koliko mogu, ali su mi ruke uglavnom vezane. Ni ranije, nažalost, nismo imali mnogo uticaja, ni nadležnosti, pa su slučajevi ili završavali na sudu ili u Lekarskoj komori, mi smo bili samo pravni posrednici“, priča Sonja Milićević, pravnica u jednom Institutu u Srbiji.

Pacijenti koji naiđu na problem u zdravstvenoj ustanovi, žale se načelniku odeljenja, direktoru, ili sa primedbama i žalbama idu lično u Sekretarijat za zdravstvo, a mogu ih poslati i imejlom ili poštom.“Svaki pacijent ima zakonom garantovano pravo da može da se obrati načelniku odeljenja u samoj ustanovi, ako je on tu, ili direktoru, a može i savetniku za zaštitu prava pacijenata, koji radi u sklopu Sekretarijata za zdravstvo. Ukinuti su zaštitnici prava osiguranih lica, ali postoje komisije koje se bave pitanjima zdravstvenog osiguranja, kao što postoje nadzornici republičkog fonda, šefovi ekspozitura, koji su zaduženi za oblast zdravstvenog osiguranja, a probleme, koje pacijent ima u samoj ustanovi, rešava načelnik. Postoje dva segmenta rada zaštitnika, jedan je postupak po prigovorima, a drugi su saveti u vezi sa pravima pacijenata. Postupak po prigovoru može da se uputi mejlom, mora biti potpisan i dostavlja se uz prilog. Takođe se može dostaviti i lično ili poštom, kad pacijent svojeručno objasni problem“, kažu za Nova.rs u Sekretarijatu za zdravstvo Beograda u Sektoru za zaštitu prava pacijenata.

Problemi sa zakazivanjem pregleda

Načelnici odeljenja, međutim, su lekari, a ne pravnici.„Ne mora uvek pravnik da rešava sve nesuglasice. U trenutku kada se pacijent obrati načelniku odeljenja sa realnim problemom, ustanova će to prevazići i rešiti ga. Savetnik, međutim, vodi postupak koji zahteva neke pravne mere, pa po pismenom prigovoru odlazi u ustanovu i traži izjašnjenja svih strana u sukobu i zastupa pacijenta. Savetnik ima ovlašćenja da traži dodatne informacije, mišljenja i da izvrši uvid u medicinsku dokumentaciju iz prigovora. Ukoliko se zaključi da je načinjen prekršaj, direktor ili odgovorno lice savetniku mora da dostavi obaveštenje sa preduzetim merama“, kažu u ovom Sektoru.Oni navode da se pacijenti najčešće obraćaju zbog problema sa zakazivanjem specijalističkih pregleda, na koje dugo čekaju.

„Problem su takođe i zakazani termini, kada oboleli nije primljen ili nije dobio odgovarajuću negu. Često se žale i da im nije predočeno da u određenoj ustanovi ne mogu dobiti metodu lečenja koja im je potrebna, a ima i žalbi na odnos zdravstvenih radnika prema pacijentu, koji nije na očekivanom nivou”.Podsetimo, do pre nekoliko godina pacijenti su na licu mesta, u domovima zdravlja ili bolnicma, mogli da podnesu prigovor na rad zdravstvenih radnika ili same ustanove. Pacijenti sada imaju mogućnost da se žale mejlom, mogu da dođu i lično na šalter u Tiršovu 1 ili da žalbu pošalju poštom, a mogu da se obrate i građanskim, krivičnim i sudovima časti lekarskih komora. Tako je u Srbiji u poslednjih deset godina podneto više od 235 krivičnih prijava protiv lekara zbog nesavesnog lečenja, pokazuju podaci Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije.***BONUS VIDEO: Užasno stanje klinike za endokrinologiju KC Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=uzasnostanjeklinikezaendokrinologijukcgp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5257062"]