0
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) planira da pokrene projekat sekvenciranja 1.000 balkanskih genoma, a u tom projektu veliku ulogu imaće kineska kompanija BGI grupa i sa njom povezane firme, rekla je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović za Novu ekonomiju.
Kompanija BGI Genomiks, koja je deo ove grupe, nalazi se na listi „kineskih vojnih kompanija“ američkog Ministarstva odbrane.
Kako ministarka Begović kaže, o regionalnom projektu sekvenciranja 1.000 balkanskih genoma, „već godinama pričaju sa Radetom (Radojem) Drmancem, koji je jedan od potpredsednika u Bidžiaju (BGI) i CSO Complete Genomics iz Kalifornije“.
„Međutim, on živi u Americi gde vodi kompanije i pokušaće da nam svojom ekspertizom pomogne da ‘izguramo’ tako veliki projekat i da dođemo do rezultata, rekla je Begović.
Projekat bi trebalo da obuhvati desetak zemalja balkanskog regiona, piše Nova ekonomija.
Begovvić objašnjava da će se projekat realizovati paralelno sa sličnim projektima koji se rade u Velikoj Britaniji ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
„Krajnji cilj toga je da se na globalnom nivou napravi jedna velika baza informacija i podataka o našoj genetici. To će biti ogroman korak za dalji razvoj, pre svega biomedicine, novih lekova i razvoja nove dijagnostike“, kaže ministarka.
Kompaniju Complete Genomics, koju ministarka pominje, BGI je kupio 2013. godin. Complete Genomics sada je podružnica kompanije MGI koja je deo BGI grupe.
Dr Drmanac, jedan od čelnih ljudi kompanije Complete Genomics, obezbediće deo potrošnog materijala koji je potreban za reginalno istraživanje genoma, kaže ministarka Begović.
Sekvenciranje ljudskog genoma se sve više koristi u različitim zdravstvenim sistemima širom sveta, rekao je za Novu ekonomiju profesor i genetičar Miodrag Stojković.
„Programi kliničkog skeniranja imaju za cilj ispitivanje gena ili varijanti kako bi se identifikovao povećani rizik i time sprečila buduća bolest. Na primer, povećani rizik od bolesti kao što su rak, srčana oboljenja ili sterilitet“, kaže Stojković.
Takođe, može da pomogne da se ispita neželjeno dejstvo lekova, a da se oni prethodno ne testiraju na ljudima već ćelijama koje mogu mutageno da reaguju na nove lekove.
BONUS VIDEO: Šta kaže DNK: Čije gene nose Srbi?
