Jedan porodični lekar na 200 pacijenata, besplatno zdravstvo za sve, obavezan rad od tri godine u Opštoj praksi u lokalnoj ambulanti za završene studente medicine i najvažnije od svega, do savršenstva razvijena prevencija, kao i brojna medicinska dostignuća, jeftino i pouzdano lečenje, samo su neke od karakteristika najboljeg zdravstvenog sistema na svetu, a nalazi se na – Kubi. Prema rečima ministarke zdravlja Danice Grujičić, i Srbija bi uskoro mogla da dobije porodičnog lekara, ali i da u potpunosti krene stopama kubanskog modela lečenja, koji je ovu siromašnu, ali zdravstveno savršeno organizovanu zemlju, doveo u sam vrh svetske medicine.
Pročitajte još:
Tajna kubanske medicine je – prevencija.
“Ljudi prosto ne razumeju koliko je važno prevenirati bolest i kontrolisati, čuvati organizam dok je zdrav. To su Kubanci shvatili na vreme, a prevencija ostvaruje ogromnu uštedu zdravstvenom sistemu. Kuba je nažalost blokirana zemlja, pa nemamo ni blizu dovoljno informacija o tome kako tamo ljudi žive, ni kako se leče. Vesti se slabo plasiraju na internetu, jer zapadne zemlje sve brzo skinu. Ulice na Kubi podeljene su u kvartove i na svakih nekoliko kvartova, a jedan nije duži od 300 metara, stanovništvo je orijentisano na jedan mali dispanzer. Tu su obično dva do tri doktora, a zovu se porodični lekari. Oni svakog čoveka na toj teritoriji znaju, od njihovog rođenja, osim onih koji se u kasnijem dobu dosele. Svaku porodicu prate, ali ne samo istorije bolesti, već kompletnu prevenciju, kontrole, obaveznu vakcinaciju, pa čak i to da li deca imaju vaške, da li se ljudi pravilno hrane, rade fizičke vežbe, šalju ih redovno kod stomatologa, žene u kasnijem dobu na mamografiju, a muškarce na pregled prostate. Prevencija je kod njih najvažnija medicinska grana i na samom je vrhu, a pored toga postoji i ogromno poverenje u lekare i zdravstveni sistem”, objašnjava u razgovoru za Nova.rs Goran Puljezević, vlasnik firme, koja upućuje pacijente iz Srbije na Kubu na lečenje.
Minimum jednom nedeljno porodični lekar obiđe svaku kuću u kvartu i proverava da li su članovi porodice obavili sve preventivne preglede i da li neko ima bilo kakve zdravstvene smetnje.
“Zamislite da imate doktora koji svake nedelje dođe kod vas kući da vas pregleda. Ima mladih ljudi koje ti lekari zamaraju, pa beže od njih, jer ne shvataju koliko su važni, a znaju tu decu od kako su se rodila. Na Kubi su porodični lekari ujedno i patronažne sestre za novorođenčad, ali i doktori za najstarije, kao i palijativna služba i sve što je potrebno. Oni su savršeno obučeni za svoj posao. Svi građani imaju kartone kod njih, a kad se neko novi doseli u kvart, donosi im svoj karton. Na Kubi nema mnogo troškova na lečenje teških oboljenja, jer porodični lekar na vreme upućuje ljude kod specijaliste, ako je potrebno, i svaka bolest se otkrije na vreme, pa se lakše, brže i jeftinije leči. Takođe, stranci se masovno leče na Kubi, jer su terapije kvalitetne, a cene niske”, kaže Puljezević.
Na Kubi jedan lekar ima oko 200 pacijenata, dok u Srbiji često i do 5.000 ljudi ima karton kod istog doktora u domu zdravlja.
“U Srbiji građani vuku upalu grla nedeljama, dok ona ne pređe u upalu pluća, a toga na Kubi nema. Porodični lekar odmah dijagnostikuje da nešto nije u redu, propisuje recept i leči na vreme svaku boljku. U vreme pandemije porodični lekar je pacijente snabdevao maskama, a na svakih par sati je proveravao da li menjaju maske, jer ne smeju da se nose duže od dva sata”, ističe naš sagovornik.
Uvođenje kubanskog zdravstvenog modela u Srbiju, bilo bi fenomenalno, naglašava on.
“Kada bi se kubanski model sproveo u Srbiji, bili bismo na 30 odsto bolesti koje sad imamo, a možda ni toliko, to je sigurno. Mi bismo kao narod progledali. Shvatili bismo konačno važnost prevencije, a sa promenom sistema zdravstva, promenio bi se i mentalitet ljudi, koji bi se naučili disciplini i vođenju računa o svom organizmu. Tako bi se bolnice ispraznile, jer bi se u daleko manjoj meri stizalo do komplikacija u oboljenjima”, siguran je Puljezević.
Podsetimo, ministarka Grujičić istakla je da u Srbiji treba da promenimo specijalistički način izvođenja medicine, koji je skup.
“Treba da radimo po kubanskom modelu i imamo porodičnog lekara koji bi mogao da reši preko 80 odsto problema onih stanovnika za čije zdravlje odgovara. Naravno da iskustvo u ustanovi znači, ali zato sada imate edukacije i mogućnost povezivanja preko interneta, dakle potpuno su drugi tehnološki uslovi nego pre 40 ili 50 godina. Trebalo bi da imamo više poverenja u mlade ljude“, naglasila je ministarka.
Takođe, prema dužini životnog veka građana, zatim smrtnosti odojčadi, broju lekara u odnosu na broj stanovnika, a pre svega po prevenciji i lečenju od kancera, Kuba se nalazi u samom svetskom vrhu. Takođe, jedna je od pet zemalja koje je Svetska zdravstvena organizacija zadužila za kliničko testiranje vakcine protiv virusa HIV. Ova ostrvska zemlja ima i najveću stopu preživljavanja kod raka dojke, prostate i debelog creva, dok je incidenca HIV-a izuzetno niska.
Jedna od bitnih stavki u medicini je i ta da su kubanski lekari u obavezi da prvu godinu nakon diplome rade u ruralnim područjima, čime je nejednakost u pristupu medicinskoj nezi svedena na minimum, a zabranjen im je bilo kakav dopunski ili honorarni rad, da bi dali pun doprinos na svom radnom mestu.
Vakcina za rak pluća
Kubanska vakcina za rak pluća “cimavaks” stigla je u Srbiju 2015. godine. Ova terapijska vakcina daje se u okviru treće faze kliničke studije. Kubanski pravilnik kaže da je terapija cimavaksom namenjena pacijentima u završnim stadijumima karcinoma pluća, odnosno onima kojima se karcinom razvio lokalno i ne postoji mogućnost operacije, kao i onima kod kojih su se razvile metastaze.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare