Grujičić: Zdravstvo treba da radi po kubanskom modelu, porodični lekari rešavaju preko 80 odsto problema

U gostovanju u emisiji Euronews Centar nova ministarka zdravlja ističe da bi upravo porodični lekari bili ti koji bi povratili poverenje građana u zdravstveni sistem i rešili mnogo više zdravstvenih problema na lokalnom nivou. Kaže, ključ je u dobroj organizaciji gde leži i velika šansa za mlade zdravstvene radnike."Šta bi to značilo? Male grupe lekara, po kvartovima, od tri, četiri lekara opšte prakse koje bi se zimi i leti organizovale prema tome da li je sezona gripa ili nekog drugog virusa. Mogu da se dogovore - jedan će ići u posete, drugi će raditi skrining, treći zakazivati specijalističke preglede, četvrti raditi akutne pacijente. To nije utopija, samo je potrebna dobra organizacija. Nadam se da će mladi ljudi prepoznati da to može biti velika šansa da osmisle život i budu prijatelji hiljadama ljudi za čije bi zdravlje bili odgovorni", naglašava i nastavlja:

"To su lekari kojima ćete se prvo javiti, a ne Hitnoj pomoći"

Grujičić ističe da bi troškove ovakve reforme trebalo obračunati i videti na koji način bi morao da se menja i Zakon o zdravstvenom osiguranju."Treba da promenimo specijalistički način izvođenja medicine, koji je skup i preslikan je po modelu SAD-a. Treba da radimo po kubanskom modelu i imamo porodičnog lekara koji bi mogao da reši preko 80 odsto problema onih stanovnika za čije zdravlje odgovara. Naravno da iskustvo u ustanovi znači, ali zato sada imate edukacije i mogućnsot povezivanja preko interneta, dakle potpuno su drugi tehnološki uslovi nego pre 40 ili 50 godina. Trebalo bi da imamo više poverenja u mlade ljude"U tom slučaju porodični lekari bi imali manje kvote pacijenata od lekara opšte prakse koji sede u domovima zdravlja."Mora da se vrati poverenje u medicinu zasnovanu na dokazima, a jedini način za to je preko porodičnog lekara. Zato, vratiti poverenje u svog lekara. On vam je pomogao jednom, drugi put, šesti put ćete ga već pitati koju vakcinu za izaberete ili koji lek da popijete", ističe.

Visina plate u skladu sa visinom odgovornosti?

Prema njenim rečima, Ministarstvo zdravlja i RFZO zajedno sarađuju u cilju bolje opremljnosti ambulanti i ljudstva, a pre svega razvijanja novih vidova medicine, ali i davanja prostora lekarima opšte prakse da izvrše određene specijalističke preglede."Naše kolege u opštoj praksi bi tako mogle da završe mnoge stvari kod kojih se danas ide kod specijaliste", rekla je i dodala da ovo nije medicina stetostkopa i čekića.Prva stavka je, međutim, oprema."Lekari opšte prakse moraju da imaju uređaje na raspolaganju. Mislim da je došlo vreme za jednu smenu generacija - moja generacija je umorna, prošli smo devedesete, znamo u kakvim smo uslovima radili, često pomoću štapa i kanapa. Tim mladim ljudima treba omogućiti da imaju minimalnu opremu, da mogu da se orijentišu i imaju direktnu vezu sa specijalistom"Druga važna stavka jeste upravo ljudstvo. Pa, kako privoleti onih 1.300 zdravstvenih radnika koji su otišli da se vrate?"To je pitanje za njih. Sada će imati ono što im treba. Raduje me kada su me skoro mlade kolege kardiolozi pitali zašto nemaju ovo ili ono... Ako bismo mi njima omogućili sve što požele, oni bi ostali. Osim toga, jako su važni međuljudski odnosi. Ne volim profesore koji odlaze u penziju i smatraju da treba još da operišu. Mislim da je red da se pomere i puste taj mladi svet", kaže Grujičić navodeći kao izuzetak retke stručnjake koje nema ko da nasledi sticajem okolnosti."Do 15. januara bi trebalo da dobijemo tačan presek koliko ljudi ide u penziju za dve, pet ili 10 godina. Ja sam uvek bila svesna da ću jednog dana otići u penziju i da moram da obučavam mlađe kolege da rade. Danas oni izvode operacije i ja sa tim nemam nikakav problem".Novoizabrana ministarka zdravlja bila je izričita i po pitanju plata rekavši da ne snose istu odgovornost lekar koji radi na selu i onaj koji doslovno sedi u istoj zgradi sa specijalistom."Oni platu dobijaju po nekoj formuli kapitacije, ako to zaista postoji onda onaj koji radi na selu možda treba da ima veću platu, nego onaj koji radi gde mu je specijalista na izvolte jer je odgovornost veća".I dalje ostaje pri stavu da državni lekari ne bi trebalo da obavljaju privatnu praksu, navodeći kao negativan primer male sredine gde je to "izvor korupcije"."Moramo videti kakve su zakonske mogućnosti, pa da se recimo uvede da privatne klinike mogu imati konsultante iz državnih, ali i 80 odsto stalno zaposlenog zdravstvenog osoblja. Pitanje je vremena kada će privatni sistemi ući u državni, ali ovo što mi sada radimo su normativi. Opišite vi meni 50 magnetnih rezonanci u državnoj ustanovi, pa idite popodne radite gde hoćete. Primer su radiolozi, koji po zakonu ne smeju da imaju dopunski rad jer država brine o njihovom zdravlju, ali to su činjenice i to se tako radi"

Ugovori za zaposlene u Batajnici produženi do 31. marta

Na pitanje šta će biti sa kovid bolnicom u Batajnici, ministarka zdravlja kaže da i dalje zastupa stav da bi na tom mestu trebalo da se nađe palijativna nega."To moram rešiti sa Vladom Republike Srbije, greota je da te bolnice ostanu prazne, a mi svakako nemamo odgovarajuću palijativnu negu"Kako kaže, u slučaju da njen predlog bude prihvaćen, bile bi potrebne određene građevinske promene u jednom delu bolnice."Takva bolnica bi u slučaju neke sledeće epidemije uvek mogla ponovo da bude na raspolaganju"

Potvrdila je da niko neće biti opušten iz kovid bolnice u Batajnici, što je odluka predsednik Vlade."Štaviše, produžavamo rok za te ljude ne do 31. decembra nego 31. marta. Onda ćemo dalje videti. Upravo smo zato tražili podatke koliko ljudi odlazi u penziju kako bismo na osnovu toga mogli da planiramo. Naravno da nećemo moći svima da ispunimo želje. Ne mogu svi biti plastični hirurzi, ali hajde da napravimo formulu kao u Severnoj Makedoniji gde lekar opšte prakse ima platu 2.500 evra. Kroz opštu medicinu to je najbolji način uvlačenja privatne prakse u zdravstveni sistem"

Prepoloviti liste čekanja i digitalizovati zdravstveni sistem

Ministarka kaže da se u zdravstvu radilo na velikim projektima više nego na organizaciji što je sada i došlo na naplatu stoga je od danas ukinuto zakazivanje specijalističkih pregleda od 1. do 5. u mesecu. Sada će zakazivanje pregleda kod specijaliste biti dostupno svaki dan. Ne možemo, a da se ne zapitamo, hoće li to funkcionisati glatko?"Očekujem da će problema dok se ceo sistem ponovo ne uhoda, ali važno je da se u programu otvore ti termini za narednih godinu dana. Uostalom ako to ne bude podržao ovaj program, napravićemo novi, eto izazova za IT sektor"Grujičić kaže da bi novi sistem pre svega trebalo da bude olakšica lekarima koji rade u primarnoj zdravstvenoj zaštiti."Ono što je bitno jeste da je mnogo toga ušlo u zdravstveni sistem Srbije što se tiče opreme i grandioznih projekata koji su urađeni, ali ništa to ne vredi ako pacijentu dijagnostika i terapija nisu brzo dostupne", naglašava.Velikim zadatkom za IT navodi i razdvajanje liste čekanja."Moraju naći način kako ćemo prepoznati zauzete termine u narednih šest meseci i ko je prioritet, a ko dolazi na kontrolu. Oni su danas svi na istoj listi"Komentarišući činjenicu da 66.000 pacijenata čeka neku intervenciju ili snimanje, Grujičić kaže:"Moramo prvo videti o čemu se tu radi, da li je reč samo o ortopedskim pacijentima. Znamo da je Banjica jedna od vrhunskih ustanova, ali kada vidite broj traumatologija koje su imali, shvatite da bi ortopedi po unutrašnjosti morali da rešavaju traumu, kao i kliničko-bolnički centri. Sada smo im oslobodili jedan dan, da se operisanje popodne, subotom i nedeljom finansijski nadoknadi. Naravno, ne može to biti kao u privatnoj praksi, ali može biti pristojan novac koji će dobiti čitav tim. Prema tome, ukoliko bismo to uspeli onda bi Banjica samo jednom nedeljno radila traumatologiju, a svi ostali drugim danima", ističe.Značaj digitalizacije u zdravstvu naglašava upravo kroz planiranje i uvid u brojčano stanje ljudi koji pate od određenih bolesti."Unesete šifru i odmah vidite broj ljudi, barem onih koji imaju osnovne dijagnoze - onkološke, dijabetes, hipertenzija, kardiovaskularne. Mi nemamo čak ni registar retkih bolesti", rekla je i nastavila:"Sledeća stavka je skrining, o tome je moralo ranije da se misli. Jedini skrining koji je zaživeo jeste skrining dojke, ali su potrebni i skrining pluća, debelog creva, mokraćnih puteva, lokalizacije tumora koje vrlo rano možete otkriti i lečiti", zaključuje Grujičić u razgovoru za Euronews Srbija.***BONUS VIDEO: Danica Grujičić: Politički apetit pod belim mantilom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=danicagrujiipolitikiapetitpodbelimmantilom-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3129863"]