Dete može da postane dužnik i izgubi nasledstvo: Sporni članovi novog Zakona o Alimentacionom fondu

Ako roditelj koji nije isplaćivao alimentaciju premine, a dete koje dobija novac iz fonda ga nasledi, ono je dužno da vrati celokupnu Alimentaciju fondu uz kamatu i sudske troškove. Dete tako postaje dužnik, iako je već bilo žrtva neodgovornog roditelja.

Poslanica Zeleno-levog fronta i advokatica Marina Mijatović kaže da su na ovaj zakon podneli četiri amadmana, kao i da nije sporan samo Član 12.

"Generalno smo za to da se formira Alimentacioni fond, mislimo da je to dobra ideja i da bi to trebalo da bude pomoć detetu, ali ovakav zakon, sa ovakvim rešenjima, mislimo da im ide na štetu. Kako u procesnom smislu načina koji dete ostvaruje ova prava, tako i u ovom najspornijem Članu 12, gde dete može da postane dužnik i da izgubi imovinu koju bi nasledilo i to najviše zbog kamate koja može da bude veća od tog glavnog duga", navodi Mijatović, piše N1.

Jelena Ružić iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga rekla je da potreba za Alimentacionim fondom postoji jer je sve više razvoda u Srbiji, ali da je pre donošenja Zakona izostala javna raspava i uključivanje stručnjaka i stručnjakinja iz različitih oblasti.

"Kad znamo da je rasprava izostala, onda znamo da će biti i manjkavosti. Išlo se logikom da je bitno da se donese, pa da se u međuvremenu dopunjava, menja i da dobijemo kompletan zakon koji treba da odgovori potrebama dece", obašnjava.

Nada se i da će zakon biti podložan izmenama jer postoje potencijalne posledice upravo po dete u čiju korist taj zakon treba da radi.

Mijatović kaže da nemamo nikakve kriterijume kako će Alimentacioni fond odlučivati i da ništa u vezi sa tim nije u korist deteta.

"Jedan član kaže da izvršitelj mora da čeka dva meseca da vidi da li će dužnik, odnosno roditelj koji ne plaća alimentaciju, u nekom trenutku u ta dva meseca platiti, pa tek onda izvršitelj da pita dete da li je dete saglasno da se izvršitelj obrati Alimentacionom fondu. Naše pitanje je bilo zašto čekamo ta dva meseca kada po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju neko mora da izvrši svoju obavezu u roku od 8 dana. Zašto bi se dete pitalo i imalo rok od 8 dana, ako može već u predlogu za izvršenje da kaže da, ukoliko se ne naplati, izvršitelj može odmah da se obrati Alimentacionom fondu. Dakle, mi skraćujemo taj deo kada dete ostaje bez alimentacije, odnosno bez iznosa koji bi trebalo da dobije od alimentacionog fonda", objašnjava.

Problematičan je i iznos alimentacije koje dete može da primi, zaključuje za N1.