Mali: Od aprila do novembra pomoć građanima i privredi

On je gostujući na TV Prva kazao da je za prethodna dva paketa, isplaćena tokom prethodne godine, država izdvojila 704 milijarde, odnosno da su mere pomoći ukupno iznosile 17,2 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Srbije.Ministar je dodao i da će od aprila do novembra svakog meseca biti isplaćivan neki oblik pomoći namenjen ili privredi ili građanima, a da je 1,13 miliona prijavljenih zaposlenih već dobilo prvu tranšu od pola minimalca za mart.Naglasio je da se građani sa Kosova za pomoć od 100 evra svima, odnosno dodatnih 200 nezaposlenima, ne prijavljuju, da će njihov spisak utvrditi Kancelarija za KiM, a da će oni svoju pomoć početi da dobijaju u maju."Tada idemo i na pomoć od 30 evra za sve punoletne građane koji se prijave. Stranicu Trezora Republike Srbije otvaramo 28. aprila za sve one koji hoće da se prijave za pomoć od 30 plus 30 evra. Penzioneri i oni koji primaju socijalnu pomoć ne moraju da se prijavljuju. Prijava traje do 15. maja, a mi ćemo od tog meseca sukcesivno obavljati i uplatu", rekao je Mali.On je kazao da je na sednici Vlade Srbije utvrđena i pomoć od dve dodatne pune minimalne zarade za samostalne umetnike, zaposlene u ugostiteljstvu i turizmu.Sve ove mere, prema njegovim rečima, neće uvećati javni dug preko 60 odsto BDP-a, a da ministarstvo "cilja" privredni rast od šest odsto ove godine.

Komentarišući kritike da će se to postići dodatnim zaduživanjima, rekao je da je država "efikasno i pravovremeno" reagovala sa sva tri paketa pomoći i da "najveći teret (krize) i treba da podnese država"."Idemo sa deficitiom u treći paket pomoći (i rebalans), a veliki deo (tiče se) 88 milijardi dinara više u budžetu za kapitalne investicije. U ovom trenutku mi gradimo četiri auto-puta, tim novcem do kraja godine počinjemo da gradimo još četiri, obezbedili smo novac za metro, dodatni novac za poljoprivredu i skoro duplo veći budžet za ekologiju", kazao je Mali.Govoreći o predlozima zakona koji trebaju da regulišu poreske obaveze frilensera za proteklih pet godina, kojim je nezadovoljno Udruženje radnika na internetu, Mali je naveo da mu "nije jasno" šta pojedini predstavnici digitalnih radnika traže, jer su sa aktuelnim rešenjima "izašli u susret zahtevima koji su se ticali oslobađanja od nameta socijalno ugroženih"."Frilensera koji je zarađivao 700 evra, svaka rata (reprogramiranog duga) košta 7,4 evra. Nema retroaktivnosti, imate samo kontrolu unazad, koja je utvrdila da oni nisu plaćali porez. Oni koji su zarađivali do 56.000 dinara mesečno ne duguju ništa", naveo je Mali.On je takođe pozvao frilensere da do 1. oktobra 2021. godine regulišu svoj status, osnuju svoja preduzeća i uđu u regularni poreski sistem, a dodao je i da predstoji rasprava o zakonu koji bi trebao da definiše uslove i obaveze u fleksibilnim oblicima rada.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram