Nakon što je dokazano da je Telekom Srbija dao 38 miliona evra privatnoj firmi Igora Žeželja, koji je od dela tog novca kupio tabloid Kurir, o tome je raspravljao vladin Savet za borbu protiv korupcije. Kako N1 saznaje, Savet danas nije doneo nikakav zaključak, ali će se ponovo sastati za sedam dana, kada će članovi tog tela dati mišljenje da li je ugovor Telekoma i Igora Žeželja koruptivan.
„Nikakav zaključak nije donet u odnosu na Telekom. Dogovorili smo se da se ponovo razmatra izveštaj o Telekomu, i da se pregleda ovaj ugovor, i da vidimo da li se radi o koruptivnom ugovoru“, kaže Vasilić.
Nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić tvrdi da je Savet uradio svoj posao i da je, kroz izveštaj Jelisavete Vasilić, ukazao na zloupotrebe u Telekomu, ali da ne treba očekivati od njega da pokreće istragu, jer je to posao Agencije za borbu protiv korupcije i Tužilaštva.
„Da imamo nezavisno Tužilaštvo, tužioci bi odmah ušli u Telekom i počeli da istražuju šta se to dešava kad smo javno dobili dokumenta koja su prikazana. Mislim da je Marinika Tepić to sjajno pokazala, uverljivo, argumentovano, kakve se tu opasne radnje obavljaju, a koje izlaze iz zakonskih okvira, a da ne govorim o ovom delu svrishdnosti i racionalnosti“, kaže Čupić.
Izostanak reakcije državnih organa povodom objavljivanja ugovora po kom je Telekom Srbija dao 38 miliona evra privatnoj firmi Igora Žeželja da kupi tabloid Kurir i druge medijske sadržaje, dokaz je bliskog odnosa vlasti i Telekoma, kaže novinar Zoran Panović.
„To je sistem javnih preduzeća koja služe za razne stvari. Stoga, izlaska iz tranzicije neće biti sve dok se ne reši status javnih preduzeća i odnos vladajuće partije i nekog javnog preduzeća, što je u ovom slučaju odnos Srpske napredne stranke i Telekoma“, ističe Panović.
Telekom Srbija je, pored Er Srbije, Železnica, Srbija gasa i opštine Doljevac, preduzeće koje je najčešće kažnjavano zbog skrivanja informacija od građana. Dok iz Telekoma tvrde da nisu javno preduzeće zbog čega ne moraju da daju informacije o trošenju novca, iz Kancelarije poverenika za N1 poručuju da, sve dok je Vlada većinski vlasnik Telekoma, na njega se zakon odnosi.
„Od početka rada Povereniku su izjavljene 166 žalbi od kojih je rešeno 158. U 94 slučaja Poverenik je naložio Telekomu da da informacije koje je prethodno uskratio tražiocu. U 30 slučaja je Telekom to i učinio dok u 64 nije postupio po nalogu Poverenika“, navode iz Kancelarije poverenika.
Zbog toga je Poverenik Telekomu izrekao novčane kazne u iznosu od preko četiri i po miliona dinara, a 24 puta su tražili i pomoć Vlade, koja je prema Zakonu dužna da obezbedi izvršenje odluka poverenika.
Vlada je ta koja bi trebalo u situacijama kada obveznik ne izvrši Poverenikovu odluku koja je konačna, obavezujuća i izvršna, koja bi Poverneiku trebalo da pruži pomoć da se te odluke izvrše, podseća Ana Toskić iz organizacije Partneri Srbija.
„Od osnivanja institucije Poverenika i od početka primene zakona, Vlada nije uradila ništa da pomogne Povereniku prilikom izvršenja ovih odluka. Od 2010. godine Vlada nijednom nije pružila pomoć Povereniku prilikom njegovih zahteva“, ističe Toskić.
Prema odluci Poverenika, Telekom Srbija bio je u obavezi da još pre godinu dana javnosti pokaže ugovor o kupovini Kopernikusa i drugih manjih kablovskih operatera, na koje je potrošio više od 300 miliona evra, čime su dugovanja te kompanije utrostručena. Telekom, međutim, i dalje odbija da objavi ugovor, tvrdeći da bi to ugrozilo položaj kompanije na tržištu.