Saša Mirković pita Ministarstvo: Kako su preko noći dodate formulacije u medijskim zakonima

On dodaje da ne želi da ulazi u spekulacije kako se to uopšte moglo desiti, ali da je jasno da to ozbiljno urušava međusobno poverenje svih aktera u ovom procesu koji se odvija pred očima predstavnika međunarodne zajednice.Podsetimo, nakon što je pre nekoliko dana premijerka Ana Brnabić izjavila da je postignut kompromis sa novinarskim i medijskim udruženjima oko izmena Zakona o javnom informisanju i Zakona o elektronskim medijima i zakazala njihovo usvajanje na vladi za četvrtak 12. oktobar, Misija OEBS je pozvala predstavnike vlasti na dodatne konsultacije.

Novi sastanak sa članovima Radne grupe zakazan je za utorak 17. oktobar, a u međuvremenu su u Zakon o elektronskim medijima preko noći dodate nove zakonske formulacije koje je trebalo da usvoji vlada bez znanja novinarskih i medijskih udruženja.Reč je o članovima 112 i 122 koji propisuju da će biti obavezan raspored kanala za sve kablovske operatore, odnosno da se prednost mora dati javnom servisu i televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Druga krišom dodata odredba jeste da u slučaju novog spora između nacionalnih emitera i operatora, REM određuje cenu po kojoj operatori moraju da prikazuju ove kanale.„Temperatura je već dovoljno visoka da je nužno paziti da se ovakvim propustima ona dodatno ne povećava. Zato je neophodno da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija što pre smisleno i argumentovano razjasni o čemu se radi – odakle i od koga potiču ove zakonske formulacije“, ukazuje Saša Mirković u izjavi za N1.Prema njegovim rečima, u protivnom će ministarstvo i Vlada snositi isključivu odgovornost za neželjene posledice koje mogu proisteći iz krize u procesu usvajanja medijskih zakona koja se ovim ozbiljnim propustom dodatno produbila.„Na sastanku sa premijerkom koji je održan 10. oktobra u Vladi Srbije, postavljeno je logično pitanje zašto članovi Radnih grupa za izradu nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima nisu upoznati sa svim pristiglim komentarima i predlozima i zašto nije sačinjen izveštaj o javnoj raspravi.  Iako je nezvanično pomenuta cifra od oko 300 odnosno 200 pristiglih komentara, odgovoreno nam je da su predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacije danonoćno radili na njihovoj analizi, utvrdivši da se najveći broj ponavlja i da se odnosi na nekoliko članova u nacrtima oba zakona“, objašnjava Mirković.On napominje da zbog svega što je u međuvremenu utvrđeno u pogledu novododatih odredbi u Zakonu u elektronskim medijima, jasno je da nije trebalo žuriti i preskočiti bitne korake u transparentnoj i inkluzivnoj proceduri izrade medijskih zakona.BONUS VIDEO Zašto kasne medijski zakoni: Novinarke zaključane da ne pitaju premijerku