Roditelj učenice iz "Ribnikara": Zahtevi ispunjeni kao što je i Zadruga ukinuta

Cvejić za N1 kaže da iz njegove perspektive ova dva meseca izgledaju kao jedan dan."Za mene kao roditelja devojčice koja je tog jutra bila u školi, za mene je danas i dalje 4. maj, a mi pritom nismo najviše pogođeni, moja ćerka je završila drugi razred tamo, jeste osetila paniku, videla je drugu decu kako trče, plaču, jeste istraumirana, ali ima dece i roditelja koji su mnogo gore prošli od moje supruge, ćerke i mene, nama je i dalje 4. maj, ne mogu da zamislim kako je roditeljima koji su izgubili decu, ali i onoj deci koja su preživela tako što su se pravila mrtva. Dva meseca kao jedan dan, koji i dalje traje", rekao je on.Govoreći o tom danu, kaže da je najpre osećao šok i nevericu kada je tog jutra obavešten da sve vrvi od policije oko škole, da se dogodila pucnjava u školi."Znamo da se to dešava u drugim zemljama, ali nekako smo naivno smatrali da se to ne može desiti kod nas, u školi u koju sam i ja išao, u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, kada je grad vrveo od naoružanja, pa se to nikad nije dogodilo, naivno smo smatrali da se to dešava u drugim zemljama. Taj osećaj naivne uljuljkanosti, i lažni osećaj bezbednosti je zauvek nestao, jedna doza straha će zauvek postojati, a nažalost kad pogledamo mere koje se donose i ne donose, i poteze koji se vuku i ne vuku u školi i izvan nje, taj strah samo raste", kaže on.Pitanje je, kaže on, koliko mi u našoj zemlji možemo govoriti o društvu."Mi smo razoreno društvo do atoma, društvo razbijeno na pojedince, koji uglavnom gledaju, gledamo, samo svoj lični komoditet, udobnost, ne interese dece, čak ni sopstvene dece", kaže.

Mala manjina roditelja, njih 300, kaže on, uvidela je potrebu da se deca odmah izmeste, već 4. maja iz škole u drugu školu."Postojala je ponuda škole Sveti Sava, gde je bilo mesta, da svi premoste ostatak školske godine, sa svojim drugovima, odeljenjima, učiteljima, to nije naišlo na podršku ogromne većine roditelja, sa raznim obrazloženjima, da je za decu bolje da se suoče što pre sa traumom, da ne menjaju prostor na koji su navikli, da nastave da pohađaju nastavu u školi koja je stratište, ne treba politika da se prelama preko leđa dece, naprotiv, ja mislim da je nedvojbeno u interesu svakog deteta bilo da se izmesti iz te škole sutradan već, u drugu, koja je samo na 500m odatle, a da se za to vreme zrelo, odgovorno, porazmisli šta raditi sa tim prostorom", kaže.Ističe da je njegova ćerka pohađala sve aktivnosti mimo škole, ali na aktivnosti unutar školske zgrade nije odlazila.Osvrnuo se na izjavu Ane Brnabić da "sistem nije zakazao"."Moj utisak je opet isti kakav je bio 3. maja, mi smo tu čudovišnu rečenicu čuli već 3. maja, moje pitanje je bilo šta bi bilo da sistem jeste zakazao i gde je taj sistem, da li on uopšte postoji, gde se očituje, kako se može videti njegov rad, ne da je zakazao, nego mi sistem i nemamo. Imamo stihijsko odlučivanje, bez dubljeg promišljanja, moj utisak je da je jedina svrha odluka koje se donose smirivanje tenzija, nezadovoljstva, smirivanje protesta, pošto poto da prestane, da cela stvar onda legne, da se zaboravi i u velikoj meri zataška. Nemam utisak da se polako zaboravlja, jer ja ne mogu da zaboravim, ne znam koliko je moj utisak opravdan. Verujem da ljudi koji protestuju ne zaboravljaju, a i većina onih koji ne protestuju. Mislim da je ovo događaj koji se ne može zaboraviti", kaže on.

Prema njegovim rečima, "sve je politika"."Politika nije samo dnevna stranačka politika koju gledamo u skupštini, politika je uređivanje odnosa ljudi u svakoj zajednici od porodice, do države. Pitanje kako će naša deca ići u škole, kako će izgleati škole, kako će se obezbediti bezbednost dece u školama, to je par ekselans političko pitanje, pitanje politike u širem opštijem smislu. Ako nećemo protestovati zbog ubistva 10 ljudi u jednoj osnovnoj školi i još devet ljudi u selima oko Mladenovca, onda zbog čega ćemo. Ako nećemo protestovati zbog prezasićenja ovog društva nasiljem, od javnog političkog diskursa u kojem prednjače najviši državni dužnosnici, koje za to plaćamo, pa do nasilja koje gledamo na nacionalnim frekvencijama u vidu rijaliti programa, ako zbog tako brutalizovanog društva u kojem je nasilje normalizovano, nećemo protestovati, onda mi društvo više nećemo ni imati", kaže on.Govoreći o zahtevima roditeljima iz "Ribnikara", kaže da su oni ispunjeni, "kao što je i Zadruga ukinuta"."Pa čujemo da nije ukinuta, nego prekinuta, pa čujemo da nas od septembra očekuje brža, jača i bolja Zadruga, kao što je i škola prekinuta 6. juna, pa se nastavila u zgradi Ribnikara do 20. juna… Kao i sve u našoj politici i to je laž", kaže.Ti zahtevi su, dodaje on, u najboljem slučaju polovično ispunjeni, ali barem tri bitna zahteva nisu."Traženo je da odgovore na pitanje šta će biti sa počiniteljem, šta se radi s njegovim roditeljima, u odgovoru Ministarstva pravde roditelji se ne pominju. Navodi se da je počinilac zadržan neograničeno u odgovornoj medicinskoj ustanovi, sve dok predstavlja opasnost po društvo, to nije nikakva garancija da neće biti pušten sutra, ko nama garantuje da neće biti vraćen u društvo, niko", kaže.Kaže da je traženo i zatvaranje ulaza iz Kralja Milutina."Taj ulaz nije zatvoren, koristili su ga i đaci. To što uprava zaključa vrata kad dođe kamera, to ne znači ništa, taj ulaz i dalje radi. Ni tja minoran zahtev koji je morao da se podrazumeva, ni on nije ispunjen", kaže.Piše da je ispunjen i zahtev o rekonstrukciji škole, a Cvejić kaže da se u odgovoru navodi da počinje samo rekonstrukcija dela iz Svetozara Markovića, gde nije bilo pucnjave."A da će se o rekonstrukciji dela iz Kralja Milutina tek odlučivati, pa kako je onda to ispunjeno", pita on.

Zahtev za koji i Vlada priznaje da nije ispunjen je pitanje obelodanjivanja spiska."Kaže se da je pokrenuta unutrašnja kontrola, svi smo videli, gledali konferenciju, svi smo videli ko je mahao tim spiskom pred kamerama, načelnik beogradske policije i ko je iza njega stajao, čemu onda unutrašnja kontrola, nad kojom nadležnost ima taj isti ministar, koji treba sam sebe da kontroliše. Očekujem da ta kontrola oslobodi odgovonosri i načelnika Milića i ministra, moje podozrenje je da je to i svrha cele kontrole, da se oni oslobode odgoornosti i cela stvar zataška. To je jasna stvar, on je pokazivao pred kamerama taj spisak", kaže.Misli da je jedni prioritet "smirivanje protesta i nezadovoljstva"."Zataškavanje da bi moglo da se nastavi kao i do sada, u toj meri će polovično biti ispunjeni neki od zahteva", kaže.Prema njegovom mišljenju, "u idealnom svetu, ta škola bi bila srušena".

"Na njenom mestu bi eventualno bila podignuta potpuno nova škola. Ne živimo u idealnom svetu, svestan sam ograničenih mogućnosti naše zemlje i negde i razumem, deca mogu da se izmeste u takozvanu malu školu, jer verujem da mesta ima. Kada sam ja išao u školu, nas je bilo osam odeljenja sa po 40 đaka, sada ima pet odeljenja sa po 20 do 25 đaka, a za očekivati je da će se mnogi ispisati, i da će manje roditelja upisati svoju decu u Ribnikar, mesta ima", kaže.Rekonstrukcije škole bi, kaže, morala da bude toliko sveobuhvatna, da deca školu ne prepoznaju kada se vrate u nju."Da ulaz bude zazidan, stepenice, da bude promenjena arhitektura škole do neprepoznavanja, ja na verujem da će doći do toga, verujem da će u najboljem slučaju doći do kozmetičkog zamazivanja, ne bi li stvari legle na ono gde su bile do 3. maja", kaže.Na pitanje da li će svoju ćerku vraćati u tu školu, kaže da su to "teške odluke za svakog roditelja"."Moraju njene želje da nam budu prioritet, kada bi tražila da je ispišemo, ja bih je ispisao odmah, ona moli da je ne ispisujemo, ima drugare, voli svoju učiteljicu, navikla se na nju, za svako dete i u mirnodopskim uslovima, promena odeljenja, kamoli škole može da bude traumatično iskustvo. Ona bi u drugoj školi bila prokazana kao izbeglica iz Ribnikara. Nažalost mislim da će biti obeležena, da ćemo svi mi biti obeleženi dok smo živi, nažalost, mislim da je to neumitno. Do daljeg ostajemo u školi, jer nemamo bolji izbor, a videćemo šta će biti u budućnosti", rekao je Cvejić.BONUS VIDEO: Gost Žarko Cvejić