Rio Tinto obećao, pa se predomislio: Probno postrojenje umesto u Srbiji ipak u Australiji

Kao razlog ova strana kompanija je u odgovoru N1 navela da su „usled ogromne kampanje dezinformacija i zastrašivanja javnosti odustali od te odluke“.

Kao dokaz Rio Tinto je poslao link ka otvorenom pismu predsedniku Srbije organizacije „Ne damo Jadar“ i kolumnu na sajtu Nova.rs.

Ko želi da vidi postrojenje neka dođe u Australiju?

Kako su saopštili iz Rio Tinta, pilot postrojenje se nalazi u Tehnološko-razvojnom centru Bundora koje se nalazi nedaleko od Melburna u Australiji. Oni tvrde da su na pilot postrojenju radili domaći i međunarodni stručnjaci.

„Sva testiranja prerade rude minerala jadarita obavljena su u skladu sa svim standardima bezbednosti. Sprovedene su tri kampanje hemijskog testiranja, koje su se izvodile 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Tokom testiranja sarađivali smo sa 40 vrhunskih međunarodnih dobavljača i testirali smo 5.000 delova opreme, a pet nezavisnih revizija potvrdilo je da je proces prerade stabilan, bezbedan i uspešan“, piše u odgovoru Rio Tinta.

Kompanija, u svom odgovoru, nije navela podatke koji bi potvrdili navode. U pitanju je druga, hemijska faza procesa dobijanja litijum karbonata. Prva faza je kopanje, a treća odlaganje, odnosno jalovište.

„Ukoliko se sa strane dela stručne javnosti pojavi interesovanje da se upoznaju sa načinom na koji je tehnologija koja bi se primenjivala u okviru projekta Jadar testirana u okviru pilot postrojenja, kompanija je spremna da na takvo interesovanje pozitivno odgovori“, poručuju iz kompanije ne precizirajući kako to misle da urade.

“Ništa nismo mogli da saznamo”

Profesor Hemijskog fakulteta Branimir Jovačićević kaže za N1 da iz odgovora Rio Tinta „ništa nismo mogli da saznamo o samom postrojenju“.

„Pre svega nismo ni u mogućnosti da ga vidimo. Svakako, onaj ko ima nameru da radi, projekat će prikazati u najboljem mogućem svetlu“, navodi.

On ističe da, imajući u vidu tenzije koje su stvorene i situaciju koji imamo kada je u pitanju ovaj projekat, to bi moralo da bude u Republici Srbiji i da bude prezentovano stručnjacima – geolozima, geohemičarima, tehnolozima, hemičarima i stručnjacima za hemiju životne sredine odnosno ekologiju.

„Oni treba da pogledaju sve faze u vide koja su kritična mesta za hemijski akcident. Sam proces kroz pilot postrojenje može da se izvede da bude besprekoran. Pitanje je procene u kojoj fazi hemijsko-tehnološkog procesa može doći do akcidenta“, objašnjava Jovančićević i nastavlja:

„Oni ne govore o mogućem hemijskom, akcidentu. Sve je to teorijski bezopasno na papiru. Ali, u životu je drugačije“.

Profesor navodi da se proces sastoji iz laboratorijskog nivoa, drugi nivo je pilot postrojenje, a treći je sam proces na terenu.

„Ovim redom se povećava i rizik od hemijskog akcidenta“, objašnjava sagovornik N1.

„Sa 70 tona dnevno sumporne kiseline rizik raste“

U laboratoriji je, kako kaže, najmanji rizik i može da se izvodi na studentskim vežbama. Proces nije komplikovan ili opasan. Zatim dolazi nivo postrojenja, kada je rizik nešto veći, ali je pitanje da li i tu može doći do značajnijeg hemijskog akcidneta, a onda dolaze prirodni, realni uslovi.

„Kada bi se radilo sa tonskim količinama kao što je planiranih 70 tona sumporne kiseline na dnevnom nivou, mogućnost hemijskog akcidenta je očekivano najveća. Sve se tehnološki može izvesti – teorijski da bude besprekorno. U praksi, u prirodi, postoji institucija hemijskog akcidenta unutar jedne od tri faza“, dodaje.

Govoreći o samom procesu, Jovančićevič kaže da se sastoji iz tri faze. Prva jeste tretman sa koncentrovanom sumpornom kiselinom, a tada se dobija litijum sulfat. Kako navodi, smanjuje se PH vrednost na tri, a u toj sredini se bor kristališe u okviru borne kiseline i lako se odvaja.

„Zatim se povisi PH dodatkom kalcijum hidroksida, kako bi se istaložili drugi metali poput gvožđa i mangana. Na taj način se povećava PH na osam, pa se ponovo sa sumpornom kiselom vraća na sedam i onda se uz pomoć natrijum karbonata dobija litijum karbonat“, objašnjava proces Jovančićević.

On kaže da je svestan različitih interesa kompanije i građana Srbije.

„Razumem želju da se ostvari profit, ali mi građani Srbije smo svesni da takav kompleks žele da otvore u najlepšem i najplodnijem delu Srbije, oivičenom rekama Jadar, Drina i Sava. Samo nekome ko ima čudna shvatanja, jer ne znam kako bih to nazvao, može da padne na pamet da otvara rudnik na takvom mestu“, naglašava Jovančićević.

Pitanja bez odgovora: Veruje li Rio Tinto vlastima u Srbiji?

Rio Tinto nije direktno odgovorio na pitanja da li odustajanje od obećanog pilot postrojenja u Srbiji znači da država Srbija ne bi mogla da garantuje bezbedan transport. Bez odgovora je ostalo i pitanje kako kompanija misli da sprovede ceo projekat, ako je ovakav slučaj sa probnim postrojenjem. Nedostao je i odgovor na pitanje o strahu građana, s obzirom na to da u Srbiji već godinama protestuje veliki broj ljudi, a da je istovremeno Rio Tinto ostajao i kupovao zemljište dok je projekat bio stopiran.

Umesto odgovora na pojedinačna pitanja, kompanija je poslala odgovor u kome navodi da je odnos poverenja delom narušen 2020. godine, zbog kako kažu „velikog broja lažnih vesti i dezinformacija o Projektu“.

Oni smatraju da se „zlonamerno plasiraju lažne vesti i neosnovane tvrdnje da će Rio Tinto i realizacija Projekta „Jadar“ imati destruktivne, negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi“. „Zaposleni u Rio Tintu i oni koji su ostali neutralni ili su podržali projekat Jadar dobijali su i dobijaju nebrojene pretnje smrću i kontinuirano su izloženi onlajn zastrašivanju i pretnjama, kao i optužbama da su izdajnici Srbije“, tvrde iz Rio Tinta.

„Veliko nepoverenje u vlast i kompaniju je prepreka“

On podseća da su drugi slični rudnici u bespućima. Profesor kaže da je nedavno bio u Španiji i da tamo postoji rudarski pojas uz granicu sa Portugalom koji je, kako kažu Španci, „žrtvovan“.

„Mi smo tako amputirali istočnu Srbiju sa Borom i Majdanpekom. E sada treba i da amputiramo i taj zapadni deo, jadarsku oblast. Pitam se na čemu da opstane država Srbija“, kaže sagovornik portala N1.

Kao dodatnu prepreku vidi i veliko nepoverenje u vlast ili kompaniju.

„Šta god da nam kažu bićemo nepoverljivi. Glavni krivac je naša vlast koja takav ambijent napravila. Vodili su pregovore u strogoj tajnosti, pa su rekli da je to gotova stvar. Onda su pred izbore rekli da od toga nema ništa. Pa posle izbora napravili pravnu caku i vratili ga u život. Nižu se i viđanja sa Šolcem. Netransparentnost će im doći glave. Mislili su da će naći spas u netransparentnosti, a ona će im figurativno rečeno, biti ‘omča oko vrata'“, zaključuje Jovančićević, piše N1.

Bonus video: Rio Tinto kreće u pravni obračun protiv kritičara?