Rektor Đokić: Univerzitet traži da mu se vrati imovina kao što je vraćena crkvi

Šta su najveći problemi na Beogradskom univerzitetu, koje hitno treba rešavati?Jedan od strateških problema je nepostojanje Strategije razvoja Univerziteta, a neophodno je radi obezbeđenja kontinuiranog rada da se definišu pravci razvoja za najmanje jednu deceniju. Potrebno je obezbediti ravnomernu zastupljenost 42 članice Univerziteta (31 fakultet i 11 instituta) u telima i organima univerziteta, u medijskom prostoru, u saradnji fakulteta i instituta, kao i uvažavanje specifičnosti pojedinih članica. Drugi strateški problem je finansiranje visokog obrazovanja, koje je bazirano na nekoliko zakona i uredbi, od kojih su neke stare i više od osam godina i nisu primenjive u današnjim uslovima. Ovo pitanje potrebno je rešiti strateški, donošenjem novih ili usaglašavanjem postojećih zakona i podzakonskih akata. Kao jedan od najakutnijih operativnih problema izdvojio bih postupak izbora u nastavnička zvanja, koji je u nekim delovima nedorečen, čak i protivrečan. Trenutno na Univerzitetu postoji šest postupaka izbora nastavnika u kojima postoje problemi, što je jedno od delikatnijih pitanja.Spomenuli ste da na Univerzitetu postoji šest problematičnih postupaka za izbora nastavnika. O kojim fakultetima i profesorima je reč?Ne bih javno govorio o kojim profesorima i fakultetima je reč. Neki od postupaka su u žiži javnosti dok se drugi odvijaju mimo interesovanja javnosti. Pojedini izbori nastavnika završavaju se sudskim epilozima, a u jednoj situaciji Apelacioni sud je ušao u meritum spora, što je protivno autonomiji univerziteta. Radi toga smatram da je neophodno unaprediti postupak izbora nastavnika, a pre svega učiniti ga transparentnijim i pravičnijim, kako bi se izbegle situacije u kojima se izborni uslovi mogu tumačiti na različite načine.Zbog čega je restitucija važna za beogradski univerzitet?Univerzitet pokreće Inicijativu za rešavanje statusa imovine oduzete od nacionalnih ustanova i zadužbina koje su u njihovoj upravi, sa ciljem donošenja lex specialisa, koji bi po ugledu na konfesionalnu restituciju na poseban način uredio vraćanje imovine. Između dva svetska rata Univerzitet je bio jedan od tri najbogatija u Evropi, a prihodovao je od preko 80 zadužbina i fondova. Mnogobrojni znameniti i imućni Srbi zaveštali su svoju imovinu UB, sa ciljem da se iz sredstava od prihoda nagrađuju studentski stručni i naučni radovi, pomažu siromašni studenti i studentske ustanove, da se dodeljuju studentske stipendije, kao i za opšte univerzitetske potrebe, pa je ovo pitanje značajno jer bi njime bila otvorena nova polja finansiranja.Univerzitet u Beogradu ispao je sa liste 500 najboljih univerziteta na Šangajskoj listi i prvi put od kada se pojavio na toj listi od 2010. nalazi se u grupi od 501. do 600. mesta. Kako zaustaviti dalji pad na toj listi?

Pozicije na svetskim listama su važan, ali ne i jedini indikator statusa. U svetu postoje različite liste rangiranja univerziteta. Šangajska se nametnula kao najvidljivija pa je mnogi smatraju najvažnijom. Iako se govori o padu na listi, Univerzitet se i dalje nalazi u 3,2 odsto najboljih univerzitetu na svetu, što dokazuje kvalitet, reputaciju i konkurentnost. Važno je naglasiti da su osnovni kriterijumi na ovoj listi broj dobitnika Nobelovih nagrada i Fildsovih medalja od strane onih koji su pohađali Univerzitet ili su na njemu zaposleni, kao i broj visoko citiranih istraživača, dok samo mali procenat (20 odsto), zavisi od ukupnog broja naučnih radova, po čemu je UB i dalje prepoznatljiv. Postoje i druge liste koje na malo drugačiji način rangiraju univerzitete – Tajvanska, URAP ili CWUR lista. Na ovoj poslednjoj UB se od 19.788 rangiranih institucija nalazi na 348. mestu na osnovu kvaliteta obrazovanja, zaposlenosti onih koji su pohađali univerzitet, kvalitetu fakulteta i istraživačkom učinku. Kako bi se popravila pozicija UB na međunarodnim listama, neophodna su veća i sistematičnija ulaganja u mlade naučne kadrove. Onima koji svojim naučnim učinkom najviše doprinose podizanju ranga UB, potrebno je omogućiti određene benefite: finansijske, akademske i medijske.Kako zadržati mlade koji već po upisivanju fakulteta planiraju da odu u inostranstvo?To je veliki problem cele države i njemu se mora pristupiti sistemski. Mi smo pokrenuli inicijativu za uspostavljanje postdoktorskih istraživačkih pozicija na Univerzitetu. Trenutno Zakon o visokom obrazovanju i Zakon o nauci i istraživanjima ne identifikuje ni na jedan način postdoktorske istraživačke pozicije. Svaki institut ili fakultet, mogao bi da u skladu sa istraživanjima predvidi određene pozicije za postdoktorsko usavršavanje koje bi trajalo od nekoliko meseci, pa do nekoliko godina. Mislim da bi ovo moglo da pomogne u zadržavanju mladih, povratku naših naučnika koji su doktorilali u inostranstvu, a takođe bi privuklo i strane istraživače.

Kako će se univerzitet prilagoditi novim potrebama kada je reč o tržištu rada?Ove godine Univerzitet je raspisao konkurs za 371 studijski program na 31 fakultetu. Od toga, oko 100 studijskih programa je za osnovne i integrisane akademske studije, odnosno za brucoše. Neophodno je izvršiti inovaciju kurikuluma i studijskih programa, modernizovati i internacionalizovati studije – stvoriti nove programe na engleskom jeziku. Takođe, potrebno je raditi na razvoju zajedničkih studijskih programa sa inostranim partnerima, ali i razmotriti mogućnosti razvijanja strukovnih programa i formi dualnog obrazovanja. Neophodno je inicirati saradnju među članicama Univerziteta na zajedničkoj realizaciji interdisciplinarnih studijskih programa koji mogu dati odgovor na sve intenzivnije promene na tržištu rada.Kako ocenjujete trenutno stanje autonomije univerziteta i ima li upliva politike?Autonomija univerziteta je pojam koji se često upotrebljava, ali ne uvek u pravilnom kontekstu. Podrazumeva važne elemente samostalnosti koji se tiču prava na uvrđivanje studijskih programa, na pravila studiranja, unutrašnje organizacije, izbor organa, nastavnika i saradnika, korišćenje imovine. Na Univerzitetu nije dozvoljeno organizovanje ili delovanje političkih stranaka, niti održavanje skupova ili na drugi način delovanje koji imaju u osnovi političke ili stranačke ciljeve. Međutim, to je teško u potpunosti ostvariti, jer je univerzitet heterogona organizacija sa preko 7.500 zaposlenih. Pojedini članovi su simpatizeri ili članovi određenih partija, a jedan od fakulteta ima u svom nazivu i reč politika. Što se tiče upliva politike na Univerzitet, on je prisutan u vidu delegiranja članova organa upravljanja i njegovih članica od strane države, ali u meri u kojoj ne ugrožava autonomno rukovođenje i upravljanje Univerzitetom i fakultetima.

Dva fakulteta, Građevinski i Rudarski, izneli su neslaganja u vezi sa projektom beogradskog metroa.Nemam potpun uvid u postupak izrade dokumentacije, ali znam da je JKP „Beogradski metro i voz“ potpisalo ugovor o saradnji sa nekoliko fakulteta. Građevinski je pre nekoliko meseci odlučio da ne učestvuje u daljoj realizaciji projekta, ali nemam informaciju u kojoj meri je do tada učestvovao. Razlog za odustajanje je to što nisu usvojene njihove primedbe na nacrt Plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu. Koliko sam upoznat, Departman za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta tek treba da dostavi primedbe. Svako stručno i argumentovano mišljenje je dragoceno i može da doprinese unapređenju planske i projektne dokumentacije, a razmena argumenata je prilika da se dođe do najadekvatnijeg rešenja.Šta kao arhitekta mislite o iznetim primedbama?Generalno, postoje dva pristupa kada je trasiranje metroa u pitanju. Jedan je kada metro prati razvoj grada, drugi je kada metro inicira širenje grada u određenim pravcima. Prve dve planirane linije metroa su kombinacija ova dva pristupa. Jedna se pruža pravcem gde se očekuje širenje grada, druga povezuje izgrađene delove. Odluku o tome koju treba prvo graditi potrebno je doneti na bazi analize velikog broja parametara, ekonomskih, urbanističkih, hidrogeoloških, transportnih. Dakle, ukoliko se urbani pravac razvoja grada planira na tom potezu, ka Makišu, onda taj pravac ima smisla, ali ukoliko se urbani pravac razvoja grada ne planira na tom potezu, onda nema smisla. Postoje primeri poput Dubaija, gde je infranstruktura, pa samim tim i metro linije, prethodila urbanom razvoju. Da li će se Beograd širiti tamo i u kom vremenskom periodu, ja to ne mogu da znam.Urbanistička pitanja i problemi zaštite životne sredine sve češće izbijaju u prvi plan. Kako ih rešavati?Pitanje zaštite životne sredine je veoma složeno pitanje i u tom domenu smo mogli više da uradimo. Budući da je prepoznat značaj životne sredine, rektorski kolegijum UB pokrenuo je inicijativu za osnivanje novog Univerzitetskog odbora za zaštitu životne sredine i odluku o njegovom formiranju doneo je Savet Univerziteta. Odbor će predstavljati stručno i savetodavno telo Senata, koje će davati predloge u svrhu zaštite životne sredine. Članovi će biti relevantni stručnjaci iz različitih naučnih oblasti, koji će profesionalnim stavovima davati predloge. Zadatak odbora biće da isključivo sa stručnog aspekta, argumentovano iznose stavove koji će imati za cilj da ukažu na značaj zaštite životne sredine, kao i na aktivnosti, postupke i procedure koje bi tome doprinele.Bonus video: Dušan Teodorović - Beogradski metro je nastao u glavi jednog čoveka 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pitajtedjuru32emisija-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2776197"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram