Reč lekara: Dijabetičari, srčani i plućni bolesnici u riziku

Od nadležnih je teško dobiti detaljnu statistiku o profilu žrtava koronavirusa u Srbiji. Prema onom što se može videti iz medija, za sada je najmlađa žrtva muškarac, star 39 godina, koji je umro u KBC "Dragiša Mišović" u Beogradu, dok se kao jedna od najstarijih pominje žena stara 92 godine, koja je umrla na Infektivnoj klinici u Beogradu.Takođe, u Srbiji trenutno, koliko smo uspeli saznati od lekara, ne postoji još uvek jasna statistika u kom procentu i koje su sve hronične bolesti imale žrtve koronevirusa.Ovakvih statistika nema ni na zvaničnom sajtu covid19.rs, gde država objavljuje informacije i statistiku o koronavirusu u Srbiji.

Na svetskom nivou, prema sajtu www.worldometers.info, od hroničnih bolesnika najugroženiji su oni koji imaju kardiovaskularne bolesti (verovatnoća smrti ukoliko ste oboleli od koronavirusa i ujedno imate srčanih problema je 13,2 odsto), zatim dijabetičari (ta verovatnoća je 9,2 odsto), pa oboleli od hroničnih respiratornih oboljenja (8 odsto), povišenog krvnog pritiska (8,4) i onkološki pacijenti (7,6).Endokrinolog Mirjana Šumarac-Dumanović objašnjava za Nova.rs da je infekcija koronavirusom dvostruki izazov za osobe sa dijabetesom."Za dijabetes se smatra da je faktor rizika za težinu bolesti, a istovremeno kod pacijenata moraju da se kontrolišu vrednosti šećera u krvi u stanju kada je unos hrane veoma varijabilan i uglavnom smanjen", ističe ona.

U Kini smrtnost trostruko od COVID 19 trostuko veća kod dijabetičara

Doktorka Šumarac-Dumanović dodaje da najnovije studije pokazuju da je u Kini smrtnost skoro trostruko veća kod osoba sa dijabetesom u poređenju sa opštom smrtnošću od COVID-19.

Ona podseća da je dijabetes takođe bio faktor rizika za tešku formu bolesti i veću smrtnost kod prethodnih korovirusnih infekcija kao što su SARS-a, MERS-a i pandemije gripa A H1N1 u 2009. godini.

"Pacijenti sa dijabetesom imaju oslabljen imuni odgovor na infekciju, ako su loše regulisani. Loša kontrola glikemije, odnosno nivoa glukoze u krvi, umanjuje nekoliko aspekata imunog odgovora na virusnu infekciju, ali i na sekundarnu bakterijsku upalu u plućima", objašnjava.Ono što dodatno komplikuje situaciju, prema njenim rečima, jeste što je većina pacijenata sa dijabetesom tipa 2 gojazna, a gojaznost je takođe faktor rizika za ozbiljne infekcije.Tokom epidemije gripa A H1N1 2009. godine, kako navodi, bolest je bila teža i duže je lečena kod gojaznih."Osobe sa ozbiljnom trbušnom gojaznošću imaju mehaničke respiratorne probleme, a smanjena ventilacija donjih delova pluća povećava rizik od upale pluća i smanjenog zasićenja krvi kiseonikom" naglašava doktorka.Pošto je loša kontrola nivoa šećera u krvi faktor rizika za ozbiljne infekcije i loše ishode lečenja, doktorka Šumarac-Dumanović naglašava da važi i obrnuto odnosno da rizik od infekcije može se smanjiti dobrom kontrolom nivoa šećera u krvi."Problem je u tome što sve infekcije dovode do pogoršanja kontrole glikemije, a lečenje hiperglikemije je teško tokom bolesti koju prati povišena temperatura, nestabilan unos hrane i upotreba lekova posebno glukokortikoida koji su potrebni pacijentima sa respiratornim problemima", objašnjava.Da bi se održala optimalna kontrola nivoa šećera u krvi, kako dodaje, potrebno je češće praćenje glukoze u krvi i stalno prilagođavanje antidijabetičkog lečenja.

Iskustvo Italije: Od 355 umrlih samo tri nisu imali pridruženu bolest

Pulmolog Srđan Lukić navodi da se teži oblik COVID 19 sa smrtnim ishodom može javiti i kod mladih ljudi bez bilo kakvih hroničnih bolesti, ali se mnogo češće javlja kod pacijenata koji imaju ili veliki broj godina ili pridružene hronične bolesti, ili oba ta faktora rizika.

"U radu objavljenom u časopisu JAMA italijanski autori su izračunali da od 355 smrtnih ishoda samo 3 pacijenta nisu imala nikakvu pridruženu bolest. Prosek pridruženih bolesti po pacijentu je bio 2,7. Ovo važi ne samo za hronične plućne bolesti, već i za ostale hronične bolesti - kardiovaskularne, dijabetes, povišeni arterijski pritisak, hroničnu bolest bubrega i karcinome", objašnjava Lukić.Virus u organizam, kako kaže Lukić, uđe kroz gornje disajne puteve, ali se za razliku "od većine respiratornih virusa tu ne zadržava jer ima veći afinitet za ćelije kojima su obloženi donji disajni putevi, i tu se onda smesti"."Pošto za ovaj virus ne postoji specifični imuni odgovor, jer ljudi prvi put dolaze u dodir sa njim, imuni sistem počinje da sprema odgovarajuća antitela, a za to mu treba nekoliko dana. U međuvremenu, virus nastavlja da se širi i od stanja u kakvom se nalaze ćelije disajnih puteva, i plućnog tkiva koje se nalazi na kraju tih puteva, kao i od nespecifičnog imunog odgovora zavisi hoće li organizam izdržati dok se ne umnoži dovoljno specifičnih antitela protiv virusa, ili će to krenuti u lošem smeru gde će virus odneti prevagu" objašnjava Lukić.Poseban problem, kako dodaje, nastane kada taj nespecifični imuni odgovor bude toliko jak da napravi više štete nego sam virus, i tada dođe do teškog oštećenja pluća što se u velikom procentu završi smrtnim ishodom, čak i ako su pacijenti na respiratoru."Kod hroničnih plućnih, ali i kod drugih hroničnih bolesnika, same ćelije disajnih puteva i plućnog tkiva koje virus napada nisu dovoljno otporne kao kod nekog ko je zdrav, i zato se virus lakše širi i imuni sistem ga teže suprimira. To važi i za konzumente cigarete takođe. Naravno, sve osobe koje imaju kompromitovan imunitet, bilo zbog bolesti, bilo zbog toga što su na imunosupresivnoj terapiji, kao što su recimo, osobe sa autoimunim bolestima, takođe su u riziku da se kod njih virus lakše proširi i nadvlada imuni odgovor" naglašava Lukić .On savetuje prevenciju i redovno uzimanje hronične terapije."U slučaju pojave simptoma ne treba čekati puno, već se što pre javiti lekaru, pošto povećani broj hroničnih bolesti i njihov stepen težine može biti odlučujući za hospitalizaciju i pored eventualno blagih simptoma" zaključuje on.