Fotografije pre i posle pokazuju kako se Evropa suši pod udarom smrtonosnih toplotnih talasa: Razlika je šokantna

Dok se južni i zapadni delovi Evrope bore sa velikim požarima, posledice ekstremnih temperatura sve su vidljivije i na Dunavu, Rajni i Loari. Nizak vodostaj već ugrožava rečni saobraćaj, turizam, proizvodnju električne energije i rad industrijskih postrojenja koja vodu koriste za hlađenje.

Francuska, Španija i Grčka poslednjih dana bore se sa velikim šumskim požarima, čijem širenju pogoduju visoke temperature, suva vegetacija i snažan vetar. Na Kritu su poginula trojica vatrogasaca, dok su stanovnici i turisti iz pojedinih delova ostrva evakuisani, neki i brodovima.

Vatrogasne i spasilačke službe gotovo da nisu imale predah između uzastopnih toplotnih talasa i novih požara. Evropa, koja se zagreva brže od bilo kog drugog kontinenta, ulazi u sve duže periode tokom kojih šume, rastinje i poljoprivredno zemljište postaju izuzetno suvi i lako zapaljivi.

Posledice se osećaju od sušom pogođene Engleske, gde je požar u kampu za prikolice u grofoviji Safok proglašen velikim incidentom, do šuma Francuske, planinskih predela Španije i sela u Grčkoj.

Istovremeno, prizori sa evropskih reka i jezera pokazuju koliko je suša promenila kontinent.

Dunav ugrozio rad nuklearnih elektrana

Rekordno nizak vodostaj Dunava izazvao je probleme u proizvodnji električne energije u Rumuniji i Mađarskoj.

Rumunija je zbog nedostatka vode potrebne za hlađenje najpre obustavila rad jednog reaktora u nuklearnoj elektrani Černavoda, a potom najavila i zaustavljanje drugog. Protok Dunava pao je na približno trećinu uobičajenog julskog proseka, zbog čega je nastavak rada postao rizičan za opremu elektrane.

Sa sličnim problemom suočava se i nuklearna elektrana Pakš u Mađarskoj, koja proizvodi gotovo polovinu električne energije u toj zemlji. Zbog rekordno niskog nivoa Dunava postrojenje je počelo da smanjuje proizvodnju, a najavljeno je i njegovo potpuno privremeno isključivanje ukoliko vodostaj nastavi da pada.

Dunav je u Budimpešti pao na svega 23 centimetra prema lokalnoj mernoj skali, što je niže od prethodnog rekorda iz 2018. godine. Povlačenje vode otkrilo je kamenje, peščane sprudove, olupine brodova i predmete iz Drugog svetskog rata koji su decenijama bili skriveni ispod površine.

Rajna u Kelnu približava se rekordno niskom nivou

Vodostaj Rajne u Nemačkoj približava se istorijskom minimumu. Iako teretni brodovi za sada nastavljaju plovidbu, niski nivo vode ograničava količinu robe koju mogu da prevoze.

Rajna je jedna od najvažnijih evropskih trgovačkih ruta, kojom se transportuju gorivo, hemikalije, žitarice i industrijska roba. Kada voda postane suviše plitka, brodovi moraju da smanje teret ili potpuno obustave plovidbu, što povećava troškove i remeti lance snabdevanja.

U Kelnu se posledice suše mogu videti i u luci Rajnauhafen, gde čamci leže u delimično isušenom lučkom bazenu. Na pojedinim delovima obale pojavile su se široke površine zemlje i mulja koje su donedavno bile pod vodom.

Mišja kula ponovo okružena gotovo suvim koritom

Kod grada Bingena, nizak vodostaj Rajne potpuno je promenio izgled predela oko čuvene Mišje kule.

Ova srednjovekovna kula nalazi se na malom ostrvu usred reke, ali je zbog povlačenja vode okolno korito na pojedinim mestima gotovo potpuno ogoljeno. Umesto široke rečne površine, sada se vide kamenje, sprudovi i suvi delovi obale.

Na Loari izronili peščani sprudovi

Suša je ostavila velike posledice i na Loari, najdužoj reci u Francuskoj.

Kod mosta u mestu Varad, u opštini Loaroaksans, na površini su se pojavili veliki peščani sprudovi. Ovaj deo reke nalazi se u departmanu Loara Atlantik, dok šire područje doline Loare već duže trpi posledice nedostatka padavina i visokih temperatura.

Povlačenje vode menja čitav izgled reke, a na pojedinim mestima Loara više podseća na niz plitkih kanala između velikih peščanih površina nego na moćnu reku.

Jezero Le Brene gotovo potpuno presušilo

Jezero Le Brene, dugo i usko jezero na granici Francuske i Švajcarske, gotovo je ostalo bez vode.

Zbog izuzetno niskog vodostaja plovidba je obustavljena, a čamci više ne mogu da prolaze nekadašnjom vodenom rutom. Jezero, koje se u Francuskoj naziva i Šajekson, nalazi se na reci Du i okruženo je planinskim predelima Jure.

Slična situacija zabeležena je i tokom velike evropske suše 2022. godine, kada je jezero gotovo potpuno presušilo.

Požari već premašili prošlogodišnji rekord

Zemlje Evropske unije već su zabeležile natprosečno tešku sezonu šumskih požara, a spaljena površina premašila je nivo iz rekordne 2025. godine.

Relativno vlažna zima podstakla je rast vegetacije u zapadnoj i južnoj Evropi. Međutim, uzastopni toplotni talasi tokom leta osušili su novo rastinje i pretvorili ga u veliku količinu lako zapaljivog materijala.

Prema podacima Rojtersovog klimatskog monitora, Evropa je u četvrtak bila kontinent sa najvećim odstupanjem temperature od istorijskog proseka. Prognozirana prosečna najviša dnevna temperatura iznosila je 25,3 stepena, što je 3,6 stepeni više od proseka zabeleženog u periodu od 1961. do 1990. godine.

Prizori isušenih reka i jezera pokazuju da posledice toplotnih talasa više nisu ograničene samo na neprijatne temperature. One sve direktnije ugrožavaju energetiku, saobraćaj, industriju, poljoprivredu i snabdevanje vodom, dok se veliki delovi evropskog pejzaža menjaju pred očima stanovnika.