Još dva nova zanimanja ovog leta: Jedno godinama nije traženo, a sada je pomama za tim radnicima

Srbija iz godine u godinu ima sve manje kvalifikovanih ljudi za rad u građevinarstvu.

To je otvorilo vrata radnicima iz inostranstva, ali i stvorilo brojne probleme koje angažovanje stranih radnika sa sobom nosi.

Naši ljudi se zapošljavaju "preko", zbog boljih uslova rada.

Ooglasi koji su postavljeni na sajtu Infostud pokazuju da postoji povećana potreba za građevinskim radnicima i ovog leta, te da im se nudi neto plata od 200.000 dinara.

Pritom, mesto rada nije Beograd (gde se podrazumeva da su plate veće), nego je u Inđiji.

Ipak, poslodavac ne može da pronađe radnike.

To donekle ne treba da čudi jer je nastupila "era sezonaca" koji su otišli iz Srbije.

Iz Infostuda kažu da Srbija već ima veliki problem sa nedostatkom radnika, zbog čega na srpskim gradilištima uveliko rade radnici iz Turske, Kine, Albanije, Indije i Pakistana.

Radnicima iz tih zemalja dnevnica u Srbiji sa plaćenim smeštajem i hranom možda ne zvuče loše.

"Ali naši ljudi nisu zadovoljni. Ne žele da rade za 'sitne pare', kad preko mogu da zarade mnogo više. Pritom, dosta njih neće da fizikališe. Radije biraju posao u kladionici, nego da budu na suncu, kiši", kaže Miloš Turinski iz Infostuda.

Kako dodaje, najviše deficitarna zanimanja su u oblasti zanatstva, te ističe da je teško pronaći automehaničare, vodoinstalatere, tapetare, građevince.

"Najviše deficitarna su zanatska zanimanja, tj zanimanja za koja nije neophodan fakultet. Kada pričamo o tim poslovima, deficitarni su frizeri, automehaničari, zavarivači, vodoinstalateri. Imali smo situaciju, da se na jednom oglasu dosta dugo tražio vodoinstalater, a uslovi su bili neverovatni. Toliki je bio deficit da je poslodavac nudio zaradu od 2.000 evra mesečno, plus je pokriveno stanovanje”, ispričao je on.

Kada je reč o uzrocima ovakvog trenda, Turinski kaže da su u pitanju dva razloga.

"Mi smo generacije koje su učene da je potrebno da se školujete i završavate fakultete da biste došli lako i sigurno do zaposlenja. Jako puno ljudi je upisivalo opšte srednje škole, da bi posle nastavili svoje školovanje na fakultetima. Zbog toga su zanati padali u drugi ili treći plan, pa je bila izrazito mala zainteresovanost za upisivanje srednjih stručnih škola. Kako to obično i biva, situacija na tržištu se promenila, sve je manje stručnog kadra, pa njihove usluge zbog ponude i potražnje rastu na tržištu”, objašnjavaju iz Infostuda i kažu da i pored dobrih uslova, jednostavno nema kadrova.

Što je najgore, ovi zanimanja će biti sve manje, jer osmaci nisu zainteresovani da se obrazuju za majstore.

"Nema zainteresovane dece, tako da nema ni majstora i nažalost, to je dobropoznati trend koji vlada već nekoliko godina", kaže Turinski.

Sa druge strane, puno je kvalifikovanih radnika koji odlaze decenijama u inostranstvo jer su tamo veće zarade.

Svi bi u poslovođe

Što se tiče drugog zanimanja koje je ovog leta definitivno među najtraženijim, poslovođe, oni zarađuju i do 150.000 dinara.

To pokazuju brojni oglasi koji su istaknuti na sajtovima za zapošljavanje.

Interesantno je da za ovim zanimanjem ranije nije postojala velika potreba jer su mahom radnici odnosno oni koji su se bolje pokazali u poslu, dobijali funkciju poslovođe.

Danas je, pak, situacija drugačija.

Poslovođe prodajnog objekta, recimo, organizuju poslovanje u prodajnom objektu, planiraju rad prodajnog osoblja i vode računa o nabavkama robe, kalkulacijama i dokumentaciji.

Poslovođa je osoba koja rešava reklamacije kupaca. Takođe, blisko sarađuje sa dobavljačima. Intenzivno sarađuju s ostalim službama i s upravom preduzeća.

Poslovođe moraju pratiti i uvoditi novu tehnologiju.

Danas je to najčešće informatička tehnologija, koja omogućava fleksibilno upravljanje čitavim proizvodnim ili prodajnim procesom.

Što se tiče obrazovanja, za zanimanje poslovođa najčešće je potreban četvrti ili šesti stepen stručne spreme, u zavisnosti od delatnosti i kompleksnosti radnog mesta.

Prema podacima sa portala Infostud, poslodavci uglavnom traže sledeće profile obrazovanja:

• IV stepen (srednja škola u trajanju od 4 godine) – najčešći uslov za poslovođe u trgovini, ugostiteljstvu i maloprodajnim objektima.
• V stepen (specijalističko ili majstorsko obrazovanje) – često se traži za poslovođe u zanatskim, tehničkim i građevinskim strukama (npr. poslovođa gradilišta, pogona ili radionice).
• VI stepen (viša škola ili visoka strukovna škola) – zahteva se za kompleksnije menadžerske i rukovodeće pozicije sa većim stepenom odgovornosti.

Pored nivoa obrazovanja, poslodavci za ovo zanimanje primarno vrednuju radno iskustvo, organizacione sposobnosti i veštine rukovođenja ljudima.