Zvezde Mundijala koje su se ugasile - gde su nekadašnji heroji?

Ovo su petorica fudbalera koji su na najvećoj sceni zasijali punim sjajem, a potom gotovo nestali iz svetskog fudbala.

Sipive Čabalala (Južna Afrika)

Malo je golova koji su obeležili jedno Svetsko prvenstvo kao pogodak Sipivea Čabalale protiv Meksika na otvaranju Mundijala 2010. godine. Njegov silovit udarac u rašlje i čuvena plesna proslava postali su jedan od simbola prvog Svetskog prvenstva održanog na afričkom kontinentu. Čabalala je preko noći postao nacionalni heroj i jedno od najprepoznatljivijih lica turnira.

Ipak, velika evropska karijera nikada nije usledila. Veći deo karijere proveo je u Kaizer Čifsu, a kasnije se čak dovodio u vezu i sa dolaskom u Partizan, ali od transfera nije bilo ništa. Ostao je upamćen pre svega po tom jednom istorijskom trenutku.

Salvadore Skilači (Italija)

Kada je počelo Svetsko prvenstvo 1990. godine, Salvatore Skilači nije bio ni planiran kao prva zvezda Italije. Međutim, dobio je priliku sa klupe i pretvorio se u najveću senzaciju turnira. Postigao je šest golova, osvojio Zlatnu kopačku kao najbolji strelac i Zlatnu loptu za najboljeg igrača prvenstva, vodeći Italiju do trećeg mesta.

Mnogi su očekivali da će narednih godina dominirati evropskim fudbalom, ali to se nije dogodilo. Posle kratkog perioda u Juventusu i Interu njegova karijera krenula je silaznom putanjom, a slavu sa Mundijala nikada više nije uspeo da ponovi.

Papa Buba Diop (Senegal)

Senegal je 2002. godine šokirao svet pobedom nad aktuelnim prvakom Francuskom na otvaranju Mundijala, a jedini gol na utakmici postigao je Papa Buba Diop. Njegova proslava uz ples sa saigračima postala je jedna od kultnih scena Svetskih prvenstava.

Diop je bio jedan od ključnih igrača senzacionalnog plasmana Senegala do četvrtfinala, ali posle toga nikada nije dostigao status velike svetske zvezde. Igrao je solidno u Engleskoj, uglavnom za Fulam i Portsmut, ali je ostao zapamćen upravo po partijama iz Japana i Južne Koreje.

Ilhan Manzis (Turska)

Turska je 2002. godine napravila najveći uspeh u svojoj istoriji osvojivši treće mesto, a jedan od glavnih junaka bio je Ilhan Manzis. Postigao je odlučujući gol protiv Senegala u četvrtfinalu, a zatim i pogodak u čuvenoj pobedi nad Južnom Korejom.

Delovalo je da je pred njim velika evropska karijera, ali su ga povrede potpuno zaustavile. Nikada nije ispunio potencijal koji je pokazao na Mundijalu, a karijeru je završio mnogo ranije nego što se očekivalo.

Said Al-Ovajran (Saudijska Arabija)

Kada je Saudijska Arabija debitovala na Svetskom prvenstvu 1994. godine, malo ko je očekivao da će jedan njen igrač postići gol koji će ući u istoriju. Said Al-Ovajran je protiv Belgije krenuo sa svoje polovine terena, prošao kroz odbranu rivala i postigao jedan od najlepših pogodaka u istoriji Mundijala.

Taj gol učinio ga je planetarno poznatim, ali je gotovo celu karijeru proveo u domovini nastupajući za Al Šabab. Iako je zauvek ostao deo fudbalske istorije zahvaljujući tom remek-delu, nikada nije izgradio međunarodnu karijeru kakvu su mnogi očekivali nakon Mundijala u Sjedinjenim Američkim Državama.