Mala evropska zemlja postala je broj jedan na svetu: Turisti je često zaobilaze, a mnogi ne znaju kakav dragulj propuštaju

Baltička država izbila je na prvo mesto zahvaljujući istovremenom povećanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i značajnom smanjenju emisije ugljen-dioksida.

Odmah iza Estonije našli su se Luksemburg i Ujedinjeno Kraljevstvo, koji zauzimaju drugo, odnosno treće mesto.

Iako su pojedine zemlje ostvarile napredak u odnosu na prethodno izdanje rang-liste, direktor Jejlskog centra za pravo i politiku zaštite životne sredine, profesor Den Esti, upozorava da nema mesta opuštanju kada je reč o borbi protiv klimatskih promena.

„Veštačka inteligencija i druge nove tehnologije omogućavaju nam da mnogo preciznije pratimo stanje životne sredine širom sveta, ali podaci koje dobijamo trebalo bi da nas zabrinu“, rekao je Esti.

Prema njegovim rečima, čak ni zemlje koje postižu najbolje rezultate još nisu uspele da se dovoljno efikasno izbore sa najvažnijim izazovima održivog razvoja.

Kako su zemlje ocenjivane

Indeks ekoloških performansi ocenjuje države prema 47 pokazatelja, raspoređenih u 12 kategorija, među kojima su:

• očuvanost ekosistema,
• klimatske promene,
• kvalitet vazduha,
• upravljanje prirodnim resursima i drugi ekološki pokazatelji.

Evropske zemlje dominirale su ovogodišnjim rangiranjem i zauzele svih prvih 15 mesta.

Estonija je najveći napredak ostvarila nakon što je 2019. godine ugasila stare elektrane koje su koristile uljne škriljce za proizvodnju električne energije. Zahvaljujući toj odluci, ukupna emisija gasova sa efektom staklene bašte smanjena je za čak 40 odsto.

Ipak, direktor istraživanja u Jejlskom centru za pravo i politiku zaštite životne sredine, dr Zak Vendling, upozorava da se ovakvi veliki pomaci mogu ostvariti samo jednom.

„Uvek podstičemo zemlje da prvo iskoriste najlakše mogućnosti za smanjenje emisija, ali ovo je bilo kao da uberete jabuku veličine lopte za plažu. Ako zaista želimo da dostignemo neto nultu emisiju, biće potrebni kontinuirani napori, hrabrije strategije i mnogo ambiciozniji planovi za budućnost“, rekao je Vendling.

Kina pri dnu zbog uglja

Na samom dnu liste nalaze se Bangladeš, Indija, Laos i Vijetnam, dok je Kina zauzela 129. mesto, pre svega zbog toga što više od polovine svojih energetskih potreba i dalje zadovoljava korišćenjem uglja.

Nisu svi saglasni sa rangiranjem

Međutim, nisu svi stručnjaci uvereni da ova rang-lista u potpunosti odražava stvarno stanje.

Predavač ekonomije održivosti na Univerzitetskom koledžu u Londonu, dr Met Vining, koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da sistem ocenjivanja ne uzima dovoljno u obzir povezanost različitih ekoloških faktora.

„Nijedna država ne može da se zaštiti od posledica globalnih problema kao što su klimatske promene ili gubitak biodiverziteta. Zato je mnogo važniji ukupni napredak čitavog sveta nego međusobno rangiranje pojedinačnih zemalja“, rekao je Vining.

Deset najodrživijih država na svetu

1. Estonija
2. Luksemburg
3. Ujedinjeno Kraljevstvo
4. Finska
5. Holandija
6. Nemačka
7. Francuska
8. Norveška
9. Švedska
10. Austrija

Deset država sa najslabijim rezultatima

1. Laos
2. Indija
3. Bangladeš
4. Mali
5. Vijetnam
6. Burundi
7. Maldivi
8. Liberija
9. Mauritanija
10. Indonezija