"Priča o 100 evra po glavi državljanina Srbije je, naravno, sama po sebi cirkus, ali ovo razvrstavanje ko može da dobije, a naročito način da zoveš telefonom, zaista je ispod ivice dobrog ukusa. To su sve naše pare", rekao je glumac Radoslav Rale Milenković na N1, komentarišući izjavu Siniše Malog da će penzioneri i primaoci socijalne pomoći automatski dobiti po 100 evra od države, dok će drugi građani morati da se izjasne da li ih žele.
„Zapanjen sam smelošću ministra finansija da tako menja odluke objavljene u Službenom glasniku i da čitavu stvar dodatno obesmišljava“, kaže Rale Milenković.
– Bitniji je problem ko kako može da razume sve što nam se dešava, način na koji se vlada, oni su naši zaposlenici. Ponosan sam kakve smo automobile kupili policiji, komunalnoj miliciji, koliko smo para potrošili na projekte, a onda čujem da je epidemija počela jer nismo imali zaštitne opreme. Ta hrabrost da priznaš laž, nije problem da li si nas lagao da imamo a nemamo, što su neki ljudi bili prinuđeni da bez adekvatne zaštite budu u kontaktu i izloženi, ti znaš da nemaš zaštitu, onda nakon priče o najsmešnijem virusu ne kažeš nemamo zaštitu ostanite kod kuće, nego lažeš da imamo svega. To da Kon kaže da mu je laknulo kad je video da je sleteo kineski avion je dokaz da o nama niko ne vodi računa i koliko nema svesti niko od onih koji odlučuju kako da se stanovništvo zaštiti – rekao je Milenković, gostujući jutros u programu N1.
Milenković je poručio da „ne veruje nikome ništa“.
– Verujem u podatke da je jako opasno, da se virus prenosi lako, da inkubacija traje više i da sam najsigurniji kod kuće, da sam bezbedan na dva metra i ništa više. Ja ću se kretati koliko budem morao, moja delatnost je poslednja na redu da se otvori, naredno igranje očekujem u oktobru. Pandemija je velika tema, ovo što nam se dešava na nivou svakodnevnih laži ne zavređuje pažnju, nema duboku spoznaju o ljudskoj prirodi. Što se tiče čoveka, njegove psihe, duše, nemoći, to već postoji od “Dekamerona” do “Kuge”, ima puno štiva na osnovu koga ćemo moći da pričamo priču – kaže glumac.
„Ko su kojima je posao da uhapse devojku?“
Komentarišući to što je Kikinađanka Jovana Popović provela 22 dana u Zabeli zbog navodnog kršenja mere samoizolacije posle povratka iz inostranstva, iako joj ta mera nije bila zvanično izrečena, Milenković je rekao da je strašno „što je njeno inkriminisano delo tako nejako, površno, glupo obrazloženo i tretirano“.
– To je dokaz bahatosti da vlast može sve što joj se hoće. Koja je mera odgovornosti Kona što je znao da nema opreme, a nije nam rekao? U ovim danima izolacije razmišljam, bilo bi jako dobro ne samo čuti Jovanu, meni su veća zagonetka ljudi koji to sve sprovode, kako ti je posao da tu devojku uhapsiš, ko su ti ljudi, šta oni rade kod kuće, šta je njihov život, to mi je zagonetka. Toliko je pogrešnog u rečenici „nisam hteo da kažem da ne bih dizao paniku“ – kazao je Milenković u svom uključenju na N1.
Dodaje da je zapanjen na šta su ljudi spremni zbog svoje nemoći i neznanja.
– Je l’ neko bio spreman? Ko je u oktobru štekovao maske i rukavice? Ja sam jednog dana od Cvetkove pijace do hotela Moskva išao peške tražeći rukavice, maske i sredstva za dezinfekciju, u 46 apoteka sam ušao, ni u jednoj nije bilo ničega, a pričali su da imamo svega. Tu sam prestao da verujem. Mi smo izloženi vlasti koja uporno odbija da kaže ne znam – poručuje Milenković.
Za odluku grupe lekara, koja traži sednicu Etičkog odbora Lekareske komore Srbije zbog nastupa Branimira Nestorovića, poručuje: “Svaka čast, hrabri ljudi”.
– Ovim ljudima čestitam, hvala im što je bar neko reagovao. Mi smo videli da struka ćuti pred nedopustivim, od toga što nema sredstava na tolike gadosti, nečega što može biti štetno. Čovek koji je profesor na Medicinskom fakultetu i ćuti pred nadrilekarstvom kojim smo zasuti – ocenjuje Milenković.
„Političarima prosečan lični dohodak“
Kada je u pitanju položaj umetnika u vreme krize, Milenković je rekao da naše Ministarstvo kulture „ne postoji“ i ne bavi se stvarima, navodeći primer Hrvatske, gde je nađen način da se pomogne samostalnim umetnicima.
– Svi ti ljudi koji su potpuno prepušteni i zaboravljeni, samo im je pokazana nebitnost. U Hrvatskoj svi ti ljudi dobijaju nekih 500 evra prvog meseca, a drugog čak i nešto više. Kod nas je, za sada, samo predlog da dobiju 30.000 dinara. Moj predlog je da svi političari imaju prosečan lični dohodak – rekao je Milenković.
Dodaje da je generalno je odnos prema pozorištu, filmu i glumcima pun nerazumevanja.
– U ovih 40 dana vanrednog stanja koliko je po svetu linkova za besplatne muzeje, predstave, filmove, ali to je isto nečije delo, niko se nije setio kod nas da sva ta pozorišta, producente, simbolično obešteti, jer su besplatno ustupili svoja dela. Mi da bismo preživeli mora neko i da plati. Da pohvalim kolege iz SNP, oni su samoinicijativno skupili novac i isplatili honorarno kolege, u tome ima dostojanstva i solidarnosti. Zašto to ne može ministarstvo, zašto svi ljudi nisu obeštećeni kao da su igrali? Jer virus će proći, živećemo s tim, snimaćemo nekako, ali beščašće i neosetljivost neće proći – zaključuje Milenković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare