Kad sam krenula u ovu priču, svi oko mene govorili su: „Ajde, požuri, znaš li koliko imaš godina?!“ Ako žena posle 40. godine planira da postane majka, neprimereni komentari i pitanja su uobičajeni za našu sredinu, ali podrška najbližih je najvažnija, kao i šansa koju smo sada konačno dobili, da o trošku zdravstvenog osiguranja na vantelesnu oplodnju (VTO) idemo i posle 43. godine, priča za Nova.rs Vesna Zeng, pedagog iz Novog Sada, koja uskoro puni 45 godina i prvi put ulazi u ovaj proces.
U oktobru će biti četiri godine kako su se Vesna i njen partner Dejan upoznali, a samo tri meseca kasnije ona je bila u drugom stanju.
„S obzirom na naše godine i na to da smo se super slagali od prvog dana poznanstva, nismo hteli da čekamo, mada nismo ništa konkretno ni planirali. Pričali smo o deci i ubrzo sam ostala trudna. Imala sam tada 41 godinu. Trudnoća se desila prirodnim putem i nije bilo nikakvih stega, planiranja, stresa, možda je baš u tome i bio ključ. Imamo sve uslove za porodicu, krov nad glavom, svoje poslove i ono najvažnije – ljubav. Nikada pre toga ni on, ni ja nismo ni pokušavali da imamo decu sa drugim ljudima, pa nismo znali da li će biti nekih zdravstvenih problema“ seća se Vesna.
Nažalost, u devetoj nedelji trudnoće, ustanovljeno da kod bebe nema srčanog ritma.
„U dogovoru sa ginekologom uradili smo dodatne analize. Ispostavilo se da imam trombofilije, pa smo onda odlučili da radimo hormone i razne druge testove. Morala sam na kiretažu, pa smo nekoliko meseci kasnije ponovo pokušali prirodno da se ostvarimo kao roditelji. I u novembru 2019. ponovo sam bila trudna. Međutim, ovog puta desila se biohemijska trudnoća, koja znači rani pobačaj“ priča Vesna, kako su se posle svega ipak odlučili na VTO.
Iznenada, počinje pandemija koronavirusa i život se odlaže.
„U periodu kada smo se odlučili da ipak pokušamo sa VTO, počela je pandemija i sve je stalo. Lekari su nam savetovali da sačekamo da prođe, iako niko nije mogao ni da pretpostavi koliko će trajati i svi su bili u strahu. U martu je počeo haos, a mi smo se, ipak, već u maju obratili jednoj privatnoj klinici. Lekari su tamo utvrdili da mi je krenula premenopauza, a sama reč kaže da je to period pre početka menopauze, što se dogodilo zbog stresa, pandemije i raznih problema koje smo imali na drugim poljima. Radili smo sve što su nam govorili, ali ništa se nije dešavalo. Trajalo je to par meseci i onda je ta doktorka koja nas je vodila, dala sebi za pravo da mi kaže da nisam ni za šta! U smislu da je moja rezerva jajnih ćelija jako mala i da su hormoni takvi kakvi jesu, ali je mesec dana pre toga bila optimista. Međutim, iako je smatrala da je sve možda uzaludno, takvo obraćanje nije opravdanje“ revoltirano priča naša hrabra sagovornica.
Vesna se našla na raskrsnici, postavila je sebi pitanje: Da li da ide dalje ili da sedne u ćošak i da plače.
„Odlučila sam da idem dalje, do kraja. Uprkos svim komentarima i pitanjima okoline. Ljudi su jako čudni kad u mojim godinama krenete na vantelesnu. Sa svih strana zapitkuju šta sam toliko čekala? Šta sam dosad radila? Da li sam svesna svojih godina? Ali što moj ginekolog, kod kojeg sada odlazim, kaže, treba napraviti razliku između radoznalosti i ljubopitljivosti. Kad me je bes prošao i kad smo se konsultovali sa prijateljima i sa mojom drugaricom koja je prošla kroz čak šest procesa VTO i na kraju prirodno dobila bebu, krenuli smo sa prikupljanjem papirologije. Prošle godine Republički fond za zdravstveno osiguranje nije omogućavao ženama starijim od 43 ulazak u VTO, pa smo se obratili Pokrajinskom fondu, preko kojeg je to bilo moguće. Čitali smo tekstove na internetu, pratili forume na temu VTO, ali u jednom trenutku smo se Dejan i ja osećali kao da lutamo kroz tunel, zbog te terminologije koju nismo razumeli. Mnogo nam je pomoglo Udruženje Šansa za roditeljstvo i njihova uputstva, članci, magazini i podrška“ kaže Vesna.
Za ulazak u VTO potrebno je, naglašava ona, mnogo snage, energije i volje.
„Papirologija je ogromna, put je težak i dugačak, ali ako postoji podrška, ništa nije nepremostivo. Mi žene moramo da imamo jasan cilj pred sobom i prioritete, jer imamo veću ulogu u svemu tome. Mi slušamo neumesna pitanja i dobacivanja. Svesna sam ja svojih godina, ali imam pravo da pokušam i da želim da budem majka“.
Trebalo im je mesec dana da sakupe dokumentaciju.
„To je Pokrajinski fond subvencionisao, a bila sam presrećna kad sam čula da je i RFZO prepoznao potrebu da žene u starijem dobu dobiju priliku da pokušaju da budu majke, jer to mnogo znači. Sada će sve one koje to žele, a starije su od 43 godine, i od strane države na neki način dobiti vetar u leđa, a to će možda uticati i na svest okoline da se stavovi i gledišta na dobijanje potomstva i neka ustaljena pravila i šablone, vremenom promene. Brojni su razlozi zašto neko nije dobio dete u dvadesetim ili tridesetim godinama, to su lične stvari u koje se ne ulazi“ napominje Vesna.
Kad sam krenula u ovu priču, svi oko mene govorili su da treba da požurim.
„Ne možete ni da pretpostavite na šta su sve ljudi spremni, koliko je tu neumesnih komentara. I kad krenete u VTO, uporno vas pitaju ‚Šta ima novo?‘, a to može čoveka da izludi, pa sam zabranila takva pitanja, dok sama ne saopštim svima – šta je novo. Moj sadašnji ginekolog je čovek koji me hrabri, pomaže mi. Prvo pitanje koje sam čula od nekih lekara kada sam krenula u ovu borbu, bilo je: Šta misliš da ćeš sa 40 da budeš mama? A sada, od mog lekara slušam da ćemo zajedno proći kroz sve, što mi mnogo znači. Međutim dok dođete do takvih osoba, pređete trnovit put, ima tu mnogo padova, neprospavanih noći, strahova… Svakoga dana postavljam sebi pitanja da li ja ovo mogu? Koliko imam godina? Koliko će moje dete imati godina kad ja budem imala 80? Padovi su mnogo češći nego usponi, bar u mom slučaju, i zato je jako važna podrška okoline, ali i države koja podstiče žene da u starijim godinama postanu majke“ zaključuje Vesna.
Podsetimo, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) podigao je starosnu granicu za vantelesnu oplodnju (VTO) na 45 godina života, u odnosu na dosadašnjih 43.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare