0
Profesorka Veterinarskog fakulteta Jelena Nedeljković Trailović istakla je povodom povećanog zagađenja vazduha u Beogradu i drugim gradovima da je jako bitno da počnemo da pravimo sistem koji postoji u Evropskoj uniji i da imamo sistem brzog obaveštavanja. "Da znamo šta su emiteri i da onda kontrolišemo to. Ovako, čini mi se da se borimo protiv vetrenjača i da ne znamo sa čime se suočavamo", istakla je ona. Na pitanje šta mogu građani konkretno da urade nakon ovih požara, odgovara da se voće i povrće iz okoline deponija dobro opere pre upotrebe, "jer se štetne čestice mogu mehanički ukloniti sa proizvoda".
Podsetimo, na deponiji u Vinči je tokom dana nastavljeno dogašivanje požara koji je i dalje dubinskog karaktera, a beli dim je prisutan u „osetno manjoj meri“, saopštio je gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine.
„Mora da se napravi presek, da se uzmu uzorci (štetnih materija), da vidimo koje su, da li, i koliko izlaze iz okvira maksimalno dozvoljenih. Moramo da znamo šta se dešava“, kazala je ona i objasnila kako nakon požara štetne stvari dolaze do našeg organizma.
„Te čestice koje nastaju u Vinči, pm10 i pm2,5, koje u sebi nose polihronovane dioksine i furane će pasti na zemlju, i prekriće sve ono što se koristi u ishrani životinja. One će to uneti u svoj organizaa. Dioksini i furani se talože u masnom tkivu i tu ostaju jako dugo, neki kažu od sedam do 11 godina. Pošto mi te životinje koristimo u ishrani, unećemo ih u svoj organizam. To je deo priče koji ne miriše, ne smrdi, a svakako se dešava u lancu ishrane“, navela je Nedeljković Trailović.
Dodaje da şu dioksini i furani prema potvrdi Amečkog instituta za kancer svrstani u grupu kancerogenih materija, što znači da unošenjem određenih koncetracija i količina u organizam mogu da dovedu do pojave različitih karcinoma.
„Veoma su štetni za mlade organizme, za decu, i zbog toga se u EU radi skrining u mleku majke na prisustvo ovih dioksina i furana. Višestruko su štetni i opasni. Ono što je takođe problem je što mi ne znamo šta se tamo nalazi. Kada se odnosi na vazduh, nemamo nikakve podatke o tome i nemamo laboratoriju koja to radi“, upozorila je gošća N1.
Napominje da je sada prilika nakon požara na deponijama da se uzorkuju štetne materije, kao i da postoji referentna laboratorije u zemljama EU u kojima mogu da se ispitaju, kako bi „napravili neki presek, videli šta se dešava i koje su koncentracije u pitanju“.
„Da li je to mnogo više od maksimalno dozvoljenih, a verovatno jeste, i da vidimo šta možemo da uradimo“, ističe ona.
Navela je da ne zna za način na koji bi se zemlja koja je zatrovana tim materijama dekontaminirala i vratila u prvobitno stanje.
„Takve otrovne materije se mogu naći u maslacu, siru i mastima mleka. I dioksini i furani se rastvaraju vrlo dobro u mastima, a ne rastvaraju se u vodi. Ono što možemo sada da uradimo je da se iz tih bašta u okolini pere dobro povrće i voće, jer se mehanički te čestice mogu otkloniti“, naglasila je Nedeljković Trailović.
Govoreći o deponiji u Vinči, ona je navela da je neophodno da se naprave spalionice sa adekvatnim filterima, koji bi sprečili da se ovakve stvare dešavaju i u budućnosti.
BONUS VIDEO: Novi snimci deponije u Vinči iz vazduha
