Profesor Goran Dajović: Dragi neznani junaci, svoj spomenik u srcima građana ste već podigli, a pobeda će doći mnogo brže nego što misle oni koji će biti pobeđeni

piše: prof. dr Goran Dajović, Pravni fakultet u Beogradu

Pismo neznanim junacima, studentima i studentkinjama

Dragi neznani hrabri kolega, draga neznana odvažna koleginice,

Dok se ovih sedmica okupljate na studentskim plenumima, spavate po fakultetskim hodnicima i stojite u tišini na ulicama i raskrsnicama, ljudska i profesorska dužnost nalažu da vam se javno zahvalim i duboko naklonim. I naravno, da vas zdušno podržim.

Na početku, da ne bude zabune. Iako mnoge studente u protestu lično poznajem kao dobru i vrednu decu, ipak se obraćam vama, neznanim junacima studentskog bunta. Prvo zato što je neznani junak simbol otpora svakoj okupaciji. A drugo, i važnije, što se niko od vas ne istura u prvi plan, niko ne želi da, kroz ovaj protest, postane „znan“. Svi ste u njemu jednaki, ujedinjeni istim emocijama i idejama.

A vaše emocije i ideje su jednostavne i moćne. Prva je pravdoljubivost. Očito je da su vas do dna duše pogodile nepravde koje svakodnevno zatrpavaju živote ljudi u Srbiji, nažalost sada i doslovno. I stoga jasno i glasno poručujete: ne pristajemo da živimo u zemlji nepravde i bezakonja! Uostalom, prirodno je da deca naroda koji je svoju himnu posvetio Bogu pravde, ne pristaju da žive u takvoj „besudnoj zemlji“.

Druga emocija je solidarnost. Vi saosećate s porodicama žrtava novosadskog zločina i solidarišete se s vašim prebijanim ili hapšenim kolegama. Na taj način, svima na delu pokazujete da smo dužni da se nepravdi odupremo i onda kada nas ona direktno i lično ne pogađa. I upravo je ta solidarnost u pravdoljublju izvor vaše snage.

Najzad, ljubav tu snagu udvostručuje i oplemenjuje. Vi volite ovu zemlju. Ta je ljubav tako jaka, da ne želite da se selite iz Srbije, iako je vama, mladim ljudima, najlakše da iz nje odete. Ali da ne biste svoju zemlju morali da napustite, ispravno ste zaključili da se mora rasčistiti brlog u koji je država pretvorena.

Dragi moji neznani junaci, hrabra koleginice i odvažni kolega, naš narod je sklon da neznanim junacima diže spomenike tek kada više nisu među nama. Ali vi ste svoj spomenik u srcima većine građana Srbije već podigli. A pobeda u čiju čast se taj spomenik diže, doći će mnogo brže nego što misle oni koji će biti pobeđeni.

S dubokim poštovanjem.
Goran Dajović