Preminuo Dragan Štavljanin, urednik Radija Slobodna Evropa

Vest o njegovoj smrti objavio je portal Radio Slobodna Evropa i podsetio da sve što je Štavljanin radio nosilo jasan profesionalni pečat.

Velikodušno je delio svoje znanje i vreme, isporučujući izuzetno novinarstvo na svim našim platformama.

Kada je Balkanski servis RSE obeležio 30. godišnjicu, u našoj arhivi pronađena je fotografija Dragana kako izveštava sa građanskih protesta 1996-97. godine u Beogradu.

Draganov put vodio je od reportera do urednika, a izuzetan raezultat je postigao kada je tokom NATO kampanje protiv Srbije 1999. godine vodio petočasovni noćni program Radija Slobodna Evropa. U tim mesecima straha i neizvesnosti, RSE je u Srbiji dostigao rekordnu publiku kao jedan od retkih objektivnih izvora informacija, dobijenih od reportera prisutnih na svim stranama sukoba.

Dragan je izgradio i koordinisao mrežu dopisnika koji su pokrivali Srbiju, Kosovo i Crnu Goru. Sa mnogima od njih ostao je u profesionalnim i prijateljskim odnosima i nakon 1999. godine, baš kao što je uvek bio rado viđen među kolegama i prijateljima u svim državama bivše Jugoslavije.

Intervjuisao je svetski poznate ličnosti, uključujući Leha Valensu, Mariju Todorovu, Jorgosa Papandreua, Fransisa Fukujamu i mnoge druge, i dokazao se kao promišljen i cenjen sagovornik vodećih glasova u politici, ekonomiji i spoljnim poslovima.

Karijeru na RSE završio je kao spoljno-politički urednik.

Serijal "Post Scriptum"

Poslednjih godina rada na RSE Dragan je pokrenuo video-serijal "Post Scriptum", sažeta objašnjenja globalnih dešavanja – od Balkana do rata u Ukrajini; od demokratskog nazadovanja u Mađarskoj do autoritarizma u Turskoj; od tehnološke industrije do širenja digitalnog uticaja Kine.

Karijeru je započeo u drugoj polovini osamdesetih kao jedan od najmlađih novinara u tada visoko cenjenom i popularnom nedeljniku NIN. Nastaviće je u Radio Beogradu.

Privržen profesionalnom i etičkom izveštavanju tu kuću je među prvima napustio odbijajući da prihvati strogo kontrolisanu uređivačku politiku koju su nametali krugovi vlasti Slobodana Miloševića.

Verujući da promene u Srbiji mogu biti izvedene i u uslovima međunarodne izolacije tadašnje Jugoslavije i ratova u okruženju, kao pomoćnik ministra informisanja iz redova nestranačkih ličnosti, priključio se početkom devedestih timu Miloševićevog oponenta premijera Milana Panića.

Autor je više knjiga; među njegovim najvažnijim delima je "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" komparativna studija sukoba na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, u kojoj je slučaj Kosova poslužio kao ključna tačka – zasnovana na intervjuu koji je uradio za RFE; kao i "Balkanizacija interneta i 'smrt' novinara", knjiga o promenama u novinarstvu u digitalno doba.

Magistrirao je na poljima međunarodnih odnosa na Otvorenom univerzitetu u Londonu i u Budimpešti. Godine 2012. odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom "Demokratija i mediji u eri globalizacije" na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

O Čačka preko Beograda do Praga

Od Čačka gde je rođen, preko Beograda gde je ušao u novinarske vode, do Praga gde je živeo skoro tri decenije, prilagođavao se i igrao razne uloge: bio je suprug i otac troje dece, kolega i nezamenjivi prijatelj. Uvek je ostajao dosledan, principijelan, etičan i profesionalan.

Iz bolnice u kojoj se borio sa najtežim izazovom, kolegama na RSE uputio je poruku:

"Naše povremene međusobne nesuglasice nikada nisu bile podsticane nacionalnom, verskom ili bilo kojom grupnom pripadnošću bilo koga od nas, već različitim profesionalnim viđenjima kako da dođemo do najboljeg rezultata. I po tome smo oaza u svetu podeljenom po raznim osnovama."

Od radio-reportera do analitičara i pisca, Dragan Štavljanin je do kraja ostao briljantan.