Požega i Arilje praktično umiru od žeđi

Selo Mirosaljci je samo jedno od ariljskih sela koja već skoro mesec dana nemaju vodu. Smanjen dotok vode iz fabrike za njenu preradu "Rzav"ostavio je meštane viših zona ariljske opštine bez kapi vode. U potrazi za vodom seljani idu 10-15 km od svojih kuća do Morave kako bi zadovoljili osnovne potrebe. U nižim zonama na snazi su restrikcije pa vode ima po šest sati dnevno, u selima ni minut. Iz cisterni meštani ne smeju da piju vodu jer kažu da se takva voda ne može piti. Nadležni tvrde da su snabdevanje vode uglavnom dobro organizovali.U Mirosaljcima, selu udaljenom oko pet kilometara od Arilja, koje broji 247 domaćinstava, vode nema od jula. Sa gradskog vodovoda ne stiže voda, nema je dovoljno a seoski izvori i bunari presušili. Traktorima idu na Moravu, sipaju u burad i cisterne mutnu vodu, ali žedna stoka pije a zemlja ne bira. Meštani su ogorčeni, ne veruju da se ni jedna nepogoda, ni poplava ni suša, nikada ne dočeka spremno."Ja sam, na trenutno stanje sa vodom, totalno razočaran. Ljudi su ostavljeni na milost i nemilost, da se sami snalaze kako znaju i kako umeju. Ljudi su primorani da idu i po 15 kilometara sa traktorima i cisternama na Moravu da doteraju vodu, ko zna kakvog kvaliteta, da bi napojili svinje, stoku, ovce, kokoške, da bar malo zaliju baštu. Primećuje se drastično sušenje voća i povrća, fali ono bez čega ništa ne može, fali voda. Jasno je da svima treba ali niko ne pita koliko u selu vode treba više, sela nikom nisu prioritet“, kaže za Nova.rs meštanin Mirosaljaca Vlade Stanković.Kakva je situacija i kako se vrši raspodela vode koja u Arilje dolazi iz vodozahvata "Rzav", rekao nam je predsednik opštine Arilje Predrag Maslar ujedno i komandant Štaba za vandredne situacije."Imamo oko 20 stacionarnih cisterni raspoređenih u visinskim i prigradskim naseljima. Najviše u visinskim, gde su stanovnici najugroženiji. Mi trenutno imamo šest pokretnih cisterni za vodu za piće i jednu za tehničku vodu. Nismo tražili pomoć Vojske Srbije jer su druge opštine ugroženije ali su nama cisterne stigle kao pomoć iz drugih opština i gradova Srbije. Nisu nam više problem samo cisterne već i vozači, nemamo ni njih dovoljno. Snalazimo se i pomažemo svima koji su u problemu jer nemaju problem samo ljudi priključeni na vodovod već i oni kojima su presušili i njihovi privatni izvori. Podelili smo i jedan deo flaširane vode", rekao je za naš portal Maslar.Vlade Stanković iz Mirosaljaca kaže da je tačno da u selima ima tih stacionarnih cisterni ali da se oni ne usuđuju da piju vodu iz njih."Valjalo bi da oni piju vodu iz te cisterne. Stoji na jednom raskršću crna cisterna od jedno dve tone, na plus 50 stepeni, pa vi zamislite šta je to. Odatle kada bi ljudu uzeli da piju vodu, ja ne znam šta bi popili, verujte, to ne može da se pije. To je samo način skidanja odgovornosti sa sebe, ti ljudi koji to organizuju su totalno nespremni dočekali ovu sušu, kao što su prošle godine dočekali poplave. Oni rade verovatno kako znaju i umeju, ali kako mi se čini, ne znaju. Naše selo je najmnogoljudnije u Arilju, muče se ljudi a tek će se dogodine videti kakvu će pustoš ostaviti ova sušna godina", dodaje Stanković.Ima li kraja mukama Ariljaca, ali i Požežana, Čačana, Milanovčana i Lučanaca, pitali smo direktora vodozahvata "Rzav", odakle se postojeće količine dele na pet lokalnih samouprava, prema važećem pravilniku. Prema njegovom mišljenju, niko sem prirode ne može pružiti pravu pomoć."Mi i dalje isporučujemo maksimalnu količinu vode koju možemo uzeti iz reke. Za vikend smo imali pad ali čim je malo zahladnelo situacija je neznatno, ali bolja. Padavine su jedini izlaz iz ove situacije ali i pad temperature vazduha daje doprinos jer se na visokoj temperaturi dodatno smanji broj sekudnih litara. Ako se tropske temperature opet nastave, idemo u još veći problem ali nadamo se svežijim danima", rekao nam je direktor JP „Rzav“, Zoran Barać.

U Arilju ko nije na spisku nema vode

Već više od 20 dana, meštani požeškog sela Rasna muku muči bez vode. U visokim zonama Požege slavine su presušile krajem jula a do danas ni kapi nije poteklo, snalazi se ko kako + zna i ume. Lokalna samouprava je organizovala dopremanje cisternama ali sve je to daleko od zadovoljenja potreba. Voda se doprema i deli meštanima prema spisku, oni koji se nisu prijavili u opštinu, ostaju žedni. Strplenje je na izdisaju pogotovo onima koji imaju stoku a pred očima im se suše bašte iz kojih se hrane.Nenad Matović iz Rasne, požeškog sela koje broji oko 1.000 stanovnika, kaže da je situacija više nego teška, 20 dana nemaju ni kap vode a i snage ponestaje za svakodnevno odlaženje traktorima i traganjem za mestom gde mogu do vode doći, kako bi napojili stoku i zadovoljili minimum potreba. Dopremanje vode koje je organizovala opšina je, kako kaže zatailo, a najgore što se svi građani ne tretiraju isto."Ta šefica u komunalnom, koja se pita za vodu, se ne javlja na telefon, vikendom nije moguće nikog dobiti a dok vas ne stave na spisak ne možete prići cisterni. Meni su u subotu ujutru u osam sati obećali vodu, čekao sam sa kantama, nisam otišao na posao, ali se niko nije pojavio, onda je cisterna prošla pored moje kuće, sednem na biciklu i pojurim za kamionom, vozač kaže, nisi na spisku. Tu gospođu, koja se za sve pita, sam zvao čak 58 puta, ili mi je odbijala poziv ili se nije javljala, to je više od sramote. Onda sam okrenuo direktora vodovoda i on je reagovao pa sam dobio dva burića vode da bismo okupali decu. Stanje je katastrofalno, organizacija nikakva, građani poniženi", kaže za Nova.rs Matović.Nenad kaže da je sliku, kada dođe cisterna sa vodom, nemoguće objasniti. Kada vide kamion ljudi potrče na put kako bi natočili koliko toliko, ali za neke nema ni kapi, opština je propisala pravila koja nisu za sve ista, iako su svi podjednako žedni. Ljudi bliski vlasti po pozivu čekaju par sati, dok oni drugi i po dva tri dana.

"Ako vas nema na spisku, tačnije, ako se niste prijavili za vodu 48 sati pre nego što cisterna stigne, za vas vode nema, kada se prijavite, za dva tri dana dobijete vodu. Nas iritira što neki imaju vodu bar povremeno a mi 20 dana ni kapi. Značilo bi nam da imamo vodu bar treći dan, dva puta nedeljno, samo da znamo kada će je biti, da mi se deca okupaju. Veš nosim u Arilje na pranje ili sipamo vodu u mašinu kada imamo. Idemo okolo, tražimo neki bunar, ljudi sa traktorima idu na reku Moravicu, to je mučenje nezapamćeno. Stoka se ne može napojiti a ljudima koji idu po vodu na reku, robočuvari prete kaznama od pola miliona, sve to izgleda nestvarno ali je istina“, dodaje Matović.Situacija ništa nije bolja ni u požeškom selu Godovik. U tom selu, za 13 dana stigla je samo jedna cisterna od vodovoda i jedna manja koju je dopremila vojska."Verujte, to nema nigde na svetu, jednu jedinu cisternu su nam poslali za poslednjih 13 dana, stigla je i jedna manja ali to je podmirilo tri kuće. Mučimo se, najgore je ljudima koji imaju stoku a imaju skoro svi. Ljudi ništa drugo ne rade nego idu u potragu za vodim, po pijaću vodu idemo do crkve koja je udaljena pet kilometara. U baštama nije ostalo ništa, sve je suvo, gledamo kako se sve suši ali ne vredi, nemamo čime zaliti, već su svi digli ruke od toga iako je to hrana i čiju proizvodnju je uložen novac, trud i rad", rekla je za naš portal meštanka Godovika Mira Arsović.Kako bi bolje razumeli princip raspodele vode građanima Požege, naša redakcija je pokušala da stupi u kontakt sa Miljankom Filipović iz JKP „Naš dom „ Požega, za koju meštani tvrde da donosi odluke o slanju cisterni, ali ni na naše pozive i poruke nije odgovarala.Zamenik predsednika opštine Požega i zamenik komadanta Štaba za vandredne situacije, Ivan Novaković, ipak tvrdi da je organizacija razvoženja vode cisternama dobra i da se građani uglavnom redovno snabdevaju."U dogovoru sa meštanima i predsednicima mesnih zajednica mi šaljemo cisterne. Imamo dve naše od po osam tona i dve vojne od po tri tone. Meštani pozivaju, ili predsednici mesnih zajenica i mi onda odvozimo vodu. Prvobitna ideja je bila da cisterne budu stacionirane u selima a onda smo, da bi olakšali građanima, krenuli da razvozimo vodu od kuće do kuće ili ulicama, kako bi oni direktno iz cisterni sipali vode u svoje posude u dvorištima. U svakoj organizaciji ima propusta a i ljudi gube strpljenje jer ipak je u pitanju voda bez koje se ne može“, rekao je za naš portal Novaković.Pored Požege, probleme sa vodom imaju i meštani Arilja, Lučana, Gornjeg Milanovca i Čačka jer se svih pet lokalnih samouprava snabdeva iz fabrike za preradu vode „Rzav“. Bolja situacija se ne može očekivati dok ne bude padavina, ali kako nam je rekao direktor ovog preduzeća, i pad temparature je već dao rezultate, pa je vodostaj, neznatno, ali već bolji. Do tada, sve je na lokalnim samoupravama i organizaciji, kako i na koji način će svojim građanima nadoknaditi vodu koja nedostaje.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram