Meštani novovaroške mesne zajednice Božetići, koju čini sedam sela, decenijama muku muče bez vode. U ovim selima ima najviše stoke u tom delu Srbiji, najveći su proizvođači mleka i sira, imaju ogromne potencijale za razvijanje seoskog turizma... džaba sve jer vode nema. Kad zora svane, vodonoše sa traktorima i cisternama kreću po vodu, žeđ valja utoliti, stoku napojiti a ako pretekne, i baštu zaliti. Pored vode muka su i putevi a često i bez struje ostanu. Od vlasti, godinama unazad, nisu dobili ništa sem lažne nade i praznih obećanja. Najnovije obećanje stiže i od najnovijeg predsednika opštine, dogodine.
Teško je poverovati da u sedam sela između Zlatarskog i Uvačkog jezera, podno Javora i Čemernice, gde izviru tri reke, ima žednih ljudi. Žedna je i stoka i zemlja pa meštani pre svitanja traktorima kreću ka još ne presahlim rekama, kako bi napunili cisterne i napojili žednu stoku. Polovina stočnog fonda Novovaroške opštine je u ovim selima, imaju više od 3.500 muznih krava pa se sa sigurnošću može reći da u Božetićima ima više mleka nego vode.
Manji broj meštana ima privatne izvore i bunare ali su retki oni koji tokom leta ne usahnu. U zaseoku Lovče, sela Bukovik ima trinaest domaćinstava. Vodu, kako kažu, nemaju oduvek, putevi su nikakvi a struje svaki čas nema. Zoran Paunović sa svojim sinovcem gaji 28 grla stoke koju svakodnevno treba napojiti pa dnevno dovoze dve do tri cisterne vode od po 2.500 litara.
„Imamo 25 muznih krava i tri junice a nemamo vodu, ne samo za stoku nego ni za piće. Po vodu za piće idemo skoro do Nove Varoši, što je odavde oko 15 km a za stoku idemo traktorom na reku pa pumpama izvlačimo u cisternu, tako dva puta dnevno a nekada i tri. Jedna krava dnevno popije 100 litara vode a gde su ostale potrebe? Put nam je nikakav a sa strujom svako malo problem, ovde su i bandere još drvene, struje svaki čas nestane. Mi srećom imamo agregat ali niko više u selu nema, pa pozajmljujemo drugima. Često se krave i ručno muzu, to je veliki posao. Život je u ovom selu mučenički“,kaže za Nova.rs Zoran.
Zoranov komšija Dragoljub Marinović ima troje dece i šestoro unučadi, živi sa suprugom i snalazi se kako zna i ume. Iz dvorišta gleda na kanjon Uvca, slika kao u raju, život kao u paklu.
„Mučimo se, deca kad god pođu nose nam vodu da imamo da pijemo. Komšije nam dovoze vodu u cisterni da napojimo dve krave. Imali bi mi i deset krava ali kako, kad nemaš vode ni da se okupaš i opereš. Ovo je bruka i sramota, žalosno i Bogu i narodu, ovo je sirotinjska majka, niko nas ne vidi, nema ni vode ni puta, nema uslova a i naroda je sve manje. Ljudi iz celog sveta dolaze da vide ovu lepotu, pespavali bi i boravili u našem selu, pitaju često ali kako da primiš nekoga u kuću kad u kupatilu nemaš kap vode, kad nisi siguran ni da li ćeš imati čašu da mu daš da popije“, žali se Dragoljub.
Kada se od Nove Varoši krene ka Božetićima, na putevima samo traktori sa cisternama. Neki, do mesta gde sipaju vodu, putuju pet a neki i deset kilometara. Jedni idu na reku Tisovicu, drugi na Vrševinu, kako je kome bliže.
„Ja imam i maline pa pokušavam da održim zasad. Pet kilometra mi je od kuće dovde, dolazim nekada i pet puta dnevno. Pumpom izvlačim vodu u cisternu, bude nas ovde nekada i po pet i deset traktora ujutru. Ovo je reka Vrševina ali i ona je sve manja i mutnija, ne znamo koliko još dana ćemo odavde uspeti da izvlačimo vodu“, rekao nam je Dragić Gagričić iz Debelje.
Meštani ovih sela kažu da njihovi problemi traju decenijama, da su se žalili vlastima, predsednicima opštine, državi, ali da ih niko do sada nije zaista čuo. Bilo je obećanja, ponajviše pred izbore, ali ni dan danas nema ispunjenja. Pred izbore su im obećavali i puteve ali i betonske bandere koje su, kako kažu, pred neke izbore ponegde i doterane, neke su samo podignutea neke već pet godina leže na zemlji.
Hoće li i kada će problemi ovih ljudi biti rešeni i da li će njhovi snovi o vodi na slavinama postati stvarnost, pitali smo aktuelnog predsednika opštine Nova Varoš, Radisava Vasiljevića, poslednjeg u nizu prvih ljudi novovaroške opštine koji je meštanima Božetića obećao vodu. Nama je rekao da će voda u Božetiće stići krajem iduće godine i da će problem rešiti opština budžetkim sredstvima. Od države kaže godinama stižu obećanja ali na njima se sve završavalo.
„Nećemo se više oslanjati ni na čija obećanja, država ako nešto pomogne dobro će biti, moramo sami rešiti problem koji traje 40 godina, to nije samo problem Božetića već čitave Nove Varoši. To nam je prvi od prioriteta sada i ubuduće. Prošle godine smo izdvojili sredstva kojima smo uradili oko dva kilometra cevovoda i nekoliko betonskih ozračnih stanica. Treba nam dosta novca, ove godine smo izdvojili 25 miliona dinara i dogodine ćemo za to opredeliti sredstva. Ima kuća koje imaju neku alternativu ali ima dosta zaseoka koji nemaju ni gram vode. Ja tvrdim da će dogodine naša žedna sela konačno dobiti vodu“, rekao je za naš portal Vasiljević.
Vasiljević je potvrdio i da je dosta putnih pravaca u ovom selu u jako lošem stanju ali da nasipanje jalovinom nije rešenje već bacanje novca, jer prva kiša tampon odnese u zlatarska jezera. Asfaltiranje puteva je način rešavanja putne infrastrukture pa veruje da će nesfaltirani putevi i u ovoj mesnoj zajednici brzo doći na red.
Nedavno je dve susedne novovaroške opštine posetio i predsednik republike kada je u Priboju otvorio već otvorenu fabriku a u Prijepolju prisustvovao smotri traktora kupljenih uz pomoć subvencija prethodne godine. U Novu Varoš nije došao a meštani tvrde da su upravo Božetići razlog, misle da čak ni Aleksandar Vučić ne bi umeo da objasni da u Srbiji postoje sela iz kojih se čuje vapaj: Vode, vode, gospodaru!
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare