1
Novi zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja doneće veća ovlašćenja povereniku, kako bi se dodatno zaštitilo pravo građana da dobiju odgovor od nadležnog organa. Prvi put posle 16 godina dobijamo pravo da novčano kaznimo "ćutanje administracije", kaže za RTS poverenik Milan Marinović i ističe da se između 60 i 80 odsto žalbi odnosi upravo na to.
Milan Marinović je za RTS rekao da je zadovoljan tekstom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji donosi nekoliko važnih novina.
Ističe da su mnogi predlozi poverenika usvojeni, te da će to doprineti lakšem ostvarivanju prava građana na informisanost i dostupnost informacija.
„U fokusu naših predloga je bilo, to su zapravo bili naši ciljevi – da se olakša i učini efikasnijim ostvarivanje prava građana na dostupnost informacija od javnog značaja, zatim da se efikasno sankcioniše organ vlasti i rukovodioci u organima vlasti ukoliko ne poštuju odredbe zakona i svoje obaveze, i da se spreče zloupotrebe kojih je nažalost u poslednje vreme sve više“, rekao je Marinović.
Regionalne kancelarije u tri grada
Kao značajnu izmenu naveo je i mogućnost za otvaranje kancelarija poverenika u ostalim delovima Srbije, kako bi se ostvario prisniji odnos sa građanima van Beograda.
„Da oni znaju čime se poverenik bavi, koja prava štiti i kako da mu se obrate“, rekao je poverenik i najavio da je u planu otvaranje regionalnih centara u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu.
Dodao je da su zvaničnici iz ovih gradova zdušno podržali predlog za osnivanje ovih kancelarija jer je, kako kaže, to na dobrobit svih.
„Građaninu iz Pirota bi bilo i biće mnogo lakše da se obrati povereniku u Pirotu nego u Beogradu i to je ideja, da ti građani gravitiraju ka tim regionalnim centrima poverenika… Svako voli kada vidi da neka tabla neke institucije sa republičkog nivoa postoji u njegovom gradu ili opštini“, rekao je Marinović.
Većina žalbi zbog nedobijanja odgovora
Uz napomenu da organ vlasti ima 15 dana da odgovori na zahtev građana, odnosno 48 dana ukoliko se radi o informacijama koje se tiču ugrožavanja zdravlja i životne sredine, kao posebno važnu izmenu naveo je mogućnost poverenika da izrekne fiksnu novčanu kaznu u slučaju „ćutanja administracije“.
Prema Marinovićevim rečima, to je i razlog za žalbu povereniku u između 60 i 80 odsto slučajeva. Godišnje se na „ćutanje administracije“ podnese između 2.400 i 3.000 žalbi, a poverenik naglašava da tu nije reč o odbijanju organa da pruže informaciju, već o „totalnom ignorisanju“.
„To je nedopustiva situacija, organ vlasti mora da komunicira sa svojim građaninom, mora da mu odgovori na zahtev. Da li će mu dati informaciju ili ne, to zavisi od procene da li sme da se da ili ne, možda je zaštićena nekim stepenom tajnosti, pa je ne treba dati, ili postoje neki drugi razlozi, razlozi privatnosti ili slično – ali da mu odgovori mora, to je osnovna civilizacijska norma“, poručuje poverenik.
Mogućnost za pokretanje prekršajnog postupka
Prema njegovim rečima, poverenik će sada moći i da vrši neki vid nadzora.
„Dobili smo pravo da podnosimo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organima vlasti koji ne poštuju zakonsku obavezu i za koje u postupku po žalbi koju dobijemo utvrdimo da su učinili prekršaj. To je do sada mogla, i ubuduće će moći da radi, upravna inspekcija, ali nisu to preterano radili, pa je zato dolazilo do situacije da se postupak pred prekšajnim sudovima vodi po zahtevu oštećenih lica i njihovih advokata, što nije baš normalna situacija u bilo kom pravnom sistemu“, rekao je poverenik.
Kada se govori o pristupačnosti informacija, Marinović kaže da već nekoliko godina u Srbiji postoji stagnacija u toj oblasti jer su se pojavila ograničenja, te da se zato postojeći zakon menja.
Inače, sutra se obeležava Međunarodni dan prava javnosti da zna, koji je ustanovljen 2002. godine. Cilj je da se na ovaj način promoviše pravo na slobodan pristup informacijama, da se podstaknu građani da koriste svoje pravo, a javne vlasti na bolju transparentnost u radu.
Ovaj dan kancelarija poverenika će obeležiti skupom u Klubu narodnih poslanika u Beogradu, gde će se obratiti predstavnici međunarodnih institucija – Saveta Evrope, Oebsa, delegacije EU u Srbiji i USAID-a.
Tradicionalno će biti dodeljena priznanja onim organima vlasti koji su se u protekloj godini istakli u zaštiti i poštovanju prava javnosti da zna, kao i organu vlasti koji ima najbolji informator o radu.
Pratite nas i na društvenim mrežama: