0
Osećaj gušenja, brzo zamaranje, iznenadni bol u grudima, nedostatak vazduha, snažno lupanje srca, nagla promena boje kože ruku ili nogu (tamno plava ili crna), su neki od znakova, simptoma, koji ukazuju na to da su ugroženi vitalni organi i da je možda došlo do tromboze, odnosno začepljenja krvnih sudova, objašnjava za Nova.rs pukovnik docent dr Ivo Udovičić, komandant vojne kovid bolnice Karaburma.
Svaki poremećaj rada srca za nekoga ko je preležao koronavirus, znači komplikaciju.
„Tromboza se javlja u kovidu, ali i u postkovidu. Do začepljenja krvnih sudova može doći i šest meseci, pa čak i godinu dana nakon što osoba preleži kovid. Iako virusa više nema u organizmu, ostale su oštećene ćelije koje se nisu obnovile i koje mogu da ubiju“, naglašava doc. dr Udovičić.
Nažalost, ne postoji način da se ovakve posledice predvide ili preveniraju, jedino što možemo da učinimo je da pratimo naše telo i organizam.
„Ako samo posumnjamo da se nešto dešava, moramo odmah da se javimo lekaru i naglasimo da smo preležali kovid. Najopasnija komplikacija koronavirusa je začepljenje krvnih sudova, koje uzrokuje tromb. U poslednjih nekoliko meseci pojava tromboze povećana je za četiri do pet puta kod pacijenata koji se leče od kovida ili imaju postkovid sindrom. Ako se odmah ne reaguje, ova pojava u organizmu brzo uzrokuje smrt“, upozorava doktor Udovičić.
Kod ljudi koji kod kuće preleže kovid i imaju blage ili nikakve simptome, može da se javi promena na krvnim sudovima, a da oni toga uopšte nisu svesni.
„Te promene mogu dovesti do tromboze i do smrti. Nažalost, to je nešto što ne možemo da predvidimo. Nikakvim medicinskim skriningom ne može se uvideti da nastupa tromboza, i zato je postkovid tihi ubica. Čovek se može osećati sasvim dobro, ali nikad ne zna kad će neki od krvnih sudova da se zapuši“, naglašava naš sagovornik.
Iznenadna smrt u postkovidu uglavnom je povezana sa trombozom.
„Imali smo pacijente kod kojih iznenada poplavi ruka ili noga, što je znak da je došlo do tromboze. Najopasnije je kad dođe do tromboze krvnih sudova pluća ili mozga“, kaže doc. dr Udovičić.
Najveći problem je što mnogi oboleli odlaze iz bolnica zalečeni, a ne izlečeni.
„Kada otpustimo pacijenta iz bolnice, jasno naglasimo ko po izlasku mora da uzima antikoagulantnu terapiju, protiv zgrušavanja krvi, a u koju spadaju fraksiparini i tome slični lekovi. Uglavnom se propisuju gojaznim ljudima, potom onima koji su prethodno imali problema sa proširenim venama ili genetski nasleđene bolesti vena, i onima koji su imali emboliju pluća ili na otpustu visok d-dimer“, kaže doc. dr Udovičić.
Podsetimo, direktorka kovid bolnice u Batajnici, Tatjana Adžić Vukičević, nedavno je tražila da se uradi sudska obdukcija na pacijentu za kojeg se sumnjalo da je umro usled tromboze.
„Veoma nas je uznemirio slučaj muškarca koji je bio 1976. godište, a preminuo je neposredno nakon prijema. Prvi put sam od kada radi kovid bolnica u Batajnici, za ovih 15 meseci, naložila da se uradi sudska obdukcija. On je imao simptome kao i kod svih drugih bolesnika – povišena temperatura i bolovi u mišićima, a registrovan je u kovid ambulanti u Zemunu kao lakši slučaj. Međutim stanje mu se naglo pogoršalo. Kada su mu ruke pocrnele, prebačen je u jedinicu intenzivnog lečenja. Skener je pokazao difuzne trombove, ishemijske promene – od glave, pluća, stomaka, gornjih i donjih ekstremiteta“, rekla je Adžić Vukičević.
BONUS VIDEO Pacijenti i osoblje Valjevske bolnice decenijama nemaju grejanje!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
