Foto: Vesna Lalic / Nova.rs
Foto: Vesna Lalic / Nova.rs

"Neću govoriti o statistici, ona nije dobra, ali podatak koji me je porazio, pored toga da 60 odsto žena na selu nema pravo na penziju, jeste da 92 odsto žena nema nijedan kvadratni metar, a kamoli hektar zemlje u svom vlasništvu. One nemaju pravo na imovinu, platu, upravljanje. Jedino imaju pravo da rade, najčešće za hranu i smeštaj", istakla je predsednica koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Ona je na konferenciji „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“ u Privrednoj komori Srbije rekla da je mnogo žena u Srbiji kojima su potrebne „nada, podrška i ohrabrivanje da krenu na put sopstvenog osnaživanja i osamostaljenja“.

Zorana Mihajlović je navela da je Srbiji potreban akcioni plan za ekonomsko osnaživanje žena na selu, kao i da su posebno ugrožene žene iz ruralnih područja.

„Rezultate za njihovo osnaživanje možemo da napravimo samo ako smo zajedno. Projekat zapošljavanja žena u ruralnim područjima nam je pokazao da smo dosta postigli, ali da možemo i bolje i da određene odluke u javnim politikama možemo da promenimo“, rekla je Mihajlović.

Podsetila je da su od 2017. godine, od pokretanja incijative zaposlenja 1.000 žena u ruralnim područjima, uposlene 1.002 žene.

„Кroz ovaj projekat direktno smo pomagali ženama, a s druge strane zagovarali donošenje mera i aktivnosti na lokalnom nivou zarad pružanja podrške seoskim ženama. Moramo da prepoznamo njihov neravnopravan položaj i da zagovaramo veća prava, kaoi da osiguramo da javne politike i finansije uvek uključe rodnu ravnopravnost“, rekla je direktorka Agencije UN za rodnu ravnorpavnost i osnaživanje žena (UN Women) Milana Rikanović.

Ambasador Кanade u Srbiji Džajls Norman istakao je da žene sa sela imaju ogromnu ulogu u očuvanju kulturnog nasleđa i da su važan deo lokalne ekonomije.

„Pomažući njima, pomažemo svima nama. Vreme je i da dobijemo etno-galeriju u Beogradu“, rekao je Norman.

Na konferenciji „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“ istaknuto je i da je Pokrajinska vlada podržala žene vlasnice preduzeća kroz javne radove i konkurse sa 174 miliona dinara kao i da su u proteklom periodu realizovane radionice sa mladima i ženama „kako bi primeri zanatskih udruženja u okviru Etno mreže postali standard“.

BONUS VIDEO -Brankica Janković i Malina Stanojević: Samo žene mogu da sačuvaju naša sela

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar