Menstrualno siromaštvo - ignorisana kriza javnog zdravlja u Srbiji i Hrvatskoj

Na mesečnom nivou se širom sveta oko 500 miliona žena i devojčica suočava sa problemom menstrualnog siromaštva, pokazuju podaci Svetske banke.Prema pisanju Medical News Today-a, procenjuje se da 16,9 miliona žena u Sjedinjenim Američkim Državama živi u siromaštvu, a od toga dve trećine imaju iskustva mentrualnog siromaštva. Kako u SAD-u ima mnogo žena koje moraju da biraju između hrane i higijenskih proizvoda, postavlja se pitanje kakvo je stanje u tek manje razvijenim zemljama.Prosečna cena jednog uloška u Srbiji je 16 dinara, dok je cena pakovanja 213 dinara. Prema podacima Gender Knowledge Hub-a, svaka žena godišnje na higijenske proizvode potroši između šest i devet hiljada dinara u zavisnosti da li koriste uloške ili tampone.Ovaj iznos predstavlja svakako udar na budžet žena, koje zbog menstruacije, koja nije njihov izbor, već prirodni proces. Iako više hiljada dinara godišnje za neke ne deluje tako dramatično, valja se osvrnuti i na podatak da žene u Srbiji zarađuju 8,8 odsto manje od muškaraca, teže se zapošljavaju i lakše dobijaju otkaz, pokazuje podatak Republičkog zavoda za statistiku u izdanju "Žene i muškarci u Srbiji 2020".One takođe čine većinu u slabije plaćenim profesijama poput zdravstva, prosvete, i socijalne zaštite. Žene zauzimaju samo 33 odsto rukovodećih pozicija, a u njihovom vlasništvu je 25 odsto nekretnina.

Veliki udeo u ovaj godišnji iznos za mentrualne proizvode imaju i porezi. Tako u Srbiji na ove proizvode naplaćuje PDV u visini od 20 posto, što znači da se oni vode kao luksuzni proizvodi za razliku od kompjutera ili smeštaja u hotelima koji se oporezuju sa deset posto. Upravo zato je Gender Knowledge Hub pokrenuo inicijativu da se PDV smanji na pet posto.Inače, prema podacima iz 2019. godine, u SAD-u se za razliku od Srbije porezi na menstrualne proizvode kreću od 4,7 do deset posto.

Neke žene umesto uložaka i tampona koriste krpe, salvete, vatu...

Iako za Srbiju nemamo istraživanje o menstrualnom siromaštvu, u susednoj Hrvatskoj je Udruženje za ljudska prava i građansku participaciju sprovelo istraživanje u oktobru 2020. godine u okviru projekta "Tetka Perioda" na više od 6.000 žena, a reuzultati su poražavajući, što opravdano povlači strah da je situacija slična i kod nas.

Zbog nemogućnosti da priušte ove proizvode, skoro četiri posto ispitanih žena u Hrvatskoj je naveo da im se događa da koriste improvizovana sredstva, od kojih 3,1 posto ponekad, a 0,5 odsto često.Među tim improvizovanim sredstvima, ispitane žene su navele da najviše koriste toaletni papir, a deo je naveo da koristi komade tkanine, krpe, gazu, maramice, vatu, peškir, dečje pelene, čarape, salvete, zavoj....

Menstrualno siromaštvo ostavlja brojne posledice

Samo menstrualno siromaštvo može dovesti do brojnih posledica, a one mogu biti fizičke, zdravstvene, socijalne ili psihološke. Tako ovo siromaštvo povećava rizik za različita oboljenja, te samim tim ugrožava reproduktivno zdravlje, pišu medicinski portali.Kako piše Medical News Today, menstrualno siromaštvo često čini da se devojke i žene osećaju neprijatno i stresno, te samim tim utiče na mentalno zdravlje osobe. Ono može uzrokovati i da osoba izbegava da ide u školu ili na posao zbog neprijatnog osećaja.

Osobe koje koriste alternativne proizvode i zamene stavljaju sebe u rizik od mogućih infekcija, a dugoročno korišćenje može biti opasno po zdravlje.Na psihološkom nivou ova vrsta siromaštva može dovesti do anksioznosti i povećanje nivoa stresa, a samim tim i na socijalni život devojke ili žene.

Kako se boriti protiv menstrualnog siromaštva?

Kao jedan od primera kako se treba boriti protiv menstrualnog siromaštva jeste upravo smanjenje poreza na ove higijenske proizvode, ističu stručnjakinje."Smanjenje poreza bi bio jedan od dobrih primera na koji način bismo mogli da smanjimo menstrualno siromaštvo. BBC je imao interesantno istraživanje koje kaže da kalkulator pokazuje da žena za života na tampone i uloške potroši najmanje 213.000 dinara. Za nešto manje od 2.000 evra, koliko prosečno potroši žena samo na uloške i tampone tokom života, u Srbiji mogu da se kupe skoro pa dva kvadrata stana i to u Beogradu", navode u Ženskoj inicijativi za portal Nova.rs.Sa smanjenjem PDV-a kao merom borbe saglasna je i Višnja Baćanović iz Gender Knowledge Hub-a.Ona u razgovoru za portal Nova.rs predlaže nekoliko rešenja u borbi protiv menstrualnog siromaštva. Jedno od rešenja je smanjenja PDV-a, koje je, kako ocenjuje naša sagovornica, više simbolička poruka i predstavlja prepoznavanje osnovnih potreba žena.

Drugi predlog je uvođenje besplatnih higijenskih proizvoda u srednjim školama, što je, kako navodi Baćanović, usmereno i ka smanjenju tabuizacije menstruacije i time opet vidljivosti potreba žena i devojaka.

Naša sagovornica navodi i da ulošci i tamponi treba da budu dostupni u javnim prostorima, ženama koje ne mogu da ih priušte ili im zatrebaju, a nemaju ih kod sebe, kao što su autobuske i železničke stanice, gradski trgovi, parkovi."Neke zemlje, kao što je Škotska uvele su ove mere. Trenutno radimo na izračunavanju cene koju bi trebalo da plate, u ovom slučaju lokalne samouprave, da bi se neka od ovih rešenja implementirala.  Takođe u Rijeci su aktivistkinje izborile besplatne menstrualne proizvode u osnovnim školama. U Sloveniji su aktivistkinje u saradnji sa parlamentarkama izvojevale smanjenje PDV-a",  izjavila je Baćanović.

Menstrualno siromaštvo - tabu ili ne?

Višnja Baćanović ocenjuje da tema menstrualnog siromaštva nije bila prisutna tema u javnosti ili bar ne u tolikoj meri pre njihove kampanje."Ne radi se samo o menstrualnom siromaštvu, nego o tome da su osnovne higijenske potrebe žena nevidljive. Da je žensko iskustvo generalno nevidljivo, od neplaćenog i nevidljivog rada u domaćinstvu, do seksualnog nasilja, preko nasilja u porodilištima, koje je tek odnedavno tema, opet zahvaljujući ženskim organizacijama, koje su i nasilje prema ženama dovele na javnu agendu. Isto tako da se menstruacija ulepšava, da se time nastoji učiniti nevidljivom", navodi ona i dodaje:

"Mi želimo ovom kampanjom da temu menstrualnog siromaštva, dostupnosti ovih proizvoda, učinimo temu vidljivijom i da doprinesemo detabuizaciji menstruacije. Osim toga da unapredimo dostupnost menstrualnih proizvoda ženama i devojčicama kojima su potrebni."U Ženskoj inicijativi kažu da ljudi u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti postaju svesniji menstrualnog siromaštva kao i potrebe za smanjenjem istog, ali ocenjuju da je proces spor.

Ukoliko se problem menstrualnog siromaštva posmatra iz šire perspektive, Ženska inicijativa ističe da se onda dolazi i do teme seksualog obrazovanja, što je još jedan tabu u našem društvu."U posledice možemo svakako ubrajati uticaje na zdravlje devojčica i žena, kako fizičkog tako i mentalnog, seksualno nasilje, diskriminacija na radnom mestu, pa do raka grlića materice. Upravo zato je naša dužnost da se borimo za bolje uslove žena u našem društvu i prilagodimo različita okruženja, poput fakulteta na kojima studentkinje provode veliki deo vremena tokom školovanja. Tako se i rodila ideja o inicijativi za besplatne higijenske uloške na Filozofskom fakultetu", navode u ovoj inicijativi.

Zbog rodne diskriminacije žene proizvod istog kvaliteta plaćaju više od muškaraca

To koliko su žene ranjive na svetskom tržištu, pokazuje i primer pink taksi, odnosno rodne diskriminacije kod kupovine proizvoda, pa tako muškarci i žene za proizvod istog kvaliteta plaćaju različito, gde žene moraju da izdvoje više novca od muškaraca.Jedno američko istraživanje Odeljenja za potrošačka pitanja grada Njujorka pokazalo je, poredeći cenu više od 800 proizvoda, da žene u proseku plaćaju sedam posto više za proizvode istog kvaliteta nego muškarci.

Anketa na novosadskom fakultetu: 13 odsto studentkinja mora da bira između menstrualnih proizvoda i osnovnih životnih potreba

Ženska inicijativa je sprovela anketu među studentkinjama Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Od 1.205 devojaka, 69 odsto njih je na pitanje koje se odnosi na prosečnu cenu menstrualnih proizvoda, a koje glasi "Kako se osećaš povodom toga" odgovorile sa "loše", 29 posto devojaka sa "ravnodušno", a jedan odsto sa "dobro".

Većina devojaka smatra da je to mnogo novca potrošeno na menstrualne proizvode, svega nekoliko odgovora je bilo da nije mnogo novca. Neke devojke su navele da kupuju proizvode kada su na popustu i tako ih gomilaju i štede.

Na pitanje da li imaju dovoljno novca da sebi redovno priušte lekove za smanjenje bolova tokom menstruacije, od 1.193 devojaka, njih 56 posto je odgovorilo da mogu da ih priušte, 34 odsto ne koristi ove lekove, a 10 posto devojaka nema dovoljno novca za kupovinu pomenutih lekova.Na pitanje da li su se našle u situaciji da nemaju dovoljno novca za menstrualne proizvode ili da moraju birati između njih i osnovnih životnih potreba, od 1.176 devojaka koje su dale odgovor, 13 posto nije imalo dovoljno novca, 26 odsto je moralo da bira, dok se 61 posto devojaka nije našao ni u jednoj situaciji.Od 1.096 devojaka koje su odgovorile na pitanje da li su nekada, zbog cene menstrualnih proizvoda, morale da kupe jeftiniji brend i štede na kvalitetu, čak 65 posto devojka već duže vreme kupuju jeftiniji brend i štede na kvalitetu, 25 odsto je ponekad kupovalo jeftiniji brend i štedelo, dok se 9 posto devojka nikad nije našlo u toj situaciji."Devojke su kao sugestije navele i uvođenje intimnih vlažnih maramica, da ulošci budu u toaletima u korpicama ili dispenzerima, da se nekoliko uložaka ostavi i u muškom toaletu zbog transrodnih osoba, da se uključe i ostali fakulteti, postavi plan i da se obaveštavaju studentkinje o daljem toku inicijateive, lepljenje stikera na uloške na kojim će pisati broj SOS ženskog centra..."***

BONUS VIDEO - Da li treba uvoditi bolovanje za menstrualni ciklus?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zaiprotivdalitrebauvoditibolovanjezamenstrualniciklus-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3538471"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram