"Pomirenje s prirodom je moguće ako se pokrenemo odmah"

piše: Inger Andersen, izvršna direktorka Programa UN za životnu sredinu (UNEP)COVID-19 nam je život okrenuo naglavačke, ali jedna još dugotrajnija kriza nalaže urgentno delovanje na globalnom planu. Tri ekološke krize – promene klime, nestajanje i propadanje prirode, i zagađenje vazduha, zemljišta i vode – dovele su planetu u stanje koje će, dugoročno gledano, doneti mnogo više štete nego COVID-19.Naučnici godinama govore o tome kako ljudi uništavaju Zemlju i njene prirodne sisteme. Ipak, mere koje preduzimamo – od vlada i finansijskih institucija do preduzeća i pojedinaca – nisu dovoljne da se današnje i buduće generacije zaštite od pregrejane Zemlje na kojoj će žive vrste masovno nestajati, a vazduh i voda biti zatrovani.Program UN za životnu sredinu (UNEP) je 2020. godine objavio da, i pored pada emisije gasova sa efektom staklene bašte usled pandemije, svet i dalje ide ka globalnom zagrevanju od preko 3°C do kraja ovog veka.Ovog meseca, izveštaj profesora Dasgupte nas je podsetio na ono na šta UNEP već dugo upozorava: količina prirodnog kapitala po stanovniku – a to su resursi i usluge koje priroda pruža čovečanstvu – opala je za 40 odsto za samo dve decenije. A znamo i da čak 9 od 10 ljudi u svetu udiše zagađen vazduh.Ovi problemi su kompleksni i ulivaju nespokojstvo, a za njihovo rešavanje je potrebno vreme. Ali, stručnjaci su osmislili rešenja. Ekonomska računica je jasna, a mehanizmi i institucije za njihovu primenu već postoje. Nema više izgovora.Ove godine, Ujedinjene nacije će okupiti vlade i druge aktere na važnim razgovorima o promenama klime, biološkom diverzitetu i degradaciji zemljišta. COVID-19 je odložio ove samite i otežao pripreme za njih. Ipak, nema izgovora za nečinjenje. Ovi samiti moraju da pokažu da je svet najzad čvrsto rešen da reaguje na krizu koja je zahvatila našu planetu.Kao smernice za odlučivanje o potrebnim merama, Ujedinjene nacije su objavile izveštaj Ka pomirenju s prirodom. U izveštaju su objedinjeni svi podaci o propadanju životne sredine iz globalnih naučnih analiza, kao i najsavremenije ideje za njegovo zaustavljanje. Sve to zajedno predstavlja putokaz ka održivoj budućnosti i blagostanju čovečanstva na zdravoj planeti.Naši ekološki, socijalni i ekonomski izazovi se prepliću, pa se moraju i rešavati zajedno. Na primer, nećemo moći da ostvarimo Ciljeve održivog razvoja, uključujući i iskorenjivanje siromaštva, do 2030. godine ako promene klime i narušavanje ekosistema budu ugrožavali snabdevanje hranom i vodom u najsiromašnijim zemljama sveta. Nemamo izbora – moramo da transformišemo privrede i društva tako da u središte svih svojih odluka postavimo prirodu i njeno zdravlje.Kad bismo to uradili, banke i investitori bi prestali da finansiraju fosilna goriva. Vlade bi preusmerile subvencije u vrednosti od više biliona dolara u poljoprivrednu proizvodnju koja uvažava i čuva prirodu i u čistu energiju i vodu. Ljudi bi u celom svetu počeli da stavljaju zdravlje i dobrobit ispred potrošnje i da smanjuju svoj uticaj na životnu sredinu.Napretka ima, ali problemi se pogoršavaju brže nego što mi reagujemo na njih. Zato u 2021. godini treba da krenemo na posao punom parom.Do sada se 126 zemalja obavezalo da će raditi na dostizanju nulte neto emisije. Tražimo da do Konferencije zemalja potpisnica o promenama klime sve zemlje ostvare ambiciozne nacionalne ciljeve i da odmah nastave dalje, ka nuli. Osim toga, na Konferenciji zemalja potpisnica, neophodno je da se vlade konačno saglase o pravilima globalnog tržišta dozvola za emisiju. Razvijene zemlje moraju najzad da obezbede onih 100 milijardi dolara koje su obećale da će svake godine ulagati kako bi zemljama u razvoju pomogle da se izbore sa posledicama promena klime.Dok radimo na usvajanju ambicioznog okvira za očuvanje biološkog diverziteta posle 2020. godine da bismo zaustavili fragmentaciju ekosistema, ujedno moramo i da obezbedimo hranu za ceo svet bez uništavanja prirode, seče šuma i istrebljenja živog sveta u okeanima.Možemo da izgradimo uspešnu privredu ako pređemo na cirkularne ekonomske sisteme u kojima se resursi ponovo koriste, smanjuje emisija štetnih materija i izbacuju iz upotrebe hemikalije i toksini koji uzrokuju milione preranih smrti – a sve to uz otvaranje novih radnih mesta.U odgovoru na krizu koja je zahvatila našu planetu mora da učestvuje celokupno društvo. Međutim, na čelu treba da budu vlade, počev od pametnog i održivog oporavka od pandemije COVID-19 kroz dobro usmerena ulaganja. One moraju da stvaraju uslove za privredu budućnosti koja će doneti prosperitet. Moraju da obezbede da tranzicija bude fer i pravična i da se otvaraju radna mesta za one koji ih budu izgubili. Moraju da obezbede da se građani i građanke pitaju o dalekosežnim odlukama, čak i virtuelno.Mi to možemo. Pandemija je iznela na videlo neverovatnu sposobnost čovečanstva da uz pomoć nauke smišlja inovacije i reaguje na pretnje. Tri krize koje su zahvatile našu planetu – promene klime, nestajanje prirode i zagađenje – nose još veću pretnju nego COVID-19. Ove godine, moramo da krenemo ka pomirenju sa prirodom, a svake naredne godine moramo da se staramo da taj mir i potraje.