0
Već mesec dana pokušavam da ispričam priču o jednoj zajednici koja se trgla i uzela moć u svoje ruke. Već mesec dana pokušavam da saberem emocije i misli. Nisam sigurna da mi dobro ide, jer previše je svega, no međutim, u jedno verujem - nakon blokada fakulteta, ali i srednjih škola, ništa više u ovom društvu neće biti isto. Da, možda i zvuči pomalo laskavo, jer sam i sama studentkinja u blokadi, ali zaista smatram da je talas slobodnoumnih, pametnih, mladih ljudi zahvatio društvo, čime se konačno upalilo svetlo, ali i alarm za veliko buđenje.
Piše: Anđela Jeremić, studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu
Od početka blokada fakulteta, pitanje koje se nametalo je glasilo: zašto blokirate fakultete?
Verujem da i danas ima ljudi koji se isto pitaju. Koreni i tačka početka u jednom normalnom i zdravom društvu jesu vaspitanje i obrazovanje. Studentski bunt nije došao juče, a nije ni otpor prosvetnih radnika. Obrazovanje nam je već više od deceniju bačeno u stranu i pored divnih ljudi koji obrazuju ovu zemlju i pored divnih mladih ljudi koji se školuju. Svi ti ljudi čine jednu celinu i temelj su za stabilno društvo. Međutim, našoj zemlji desila se „država“. Naizgled termini koji bi trebalo da znače isto, ali davno su dve različite stvari. Struka i profesionalnost žive u senci, jer neki drugi ljudi znaju sve bolje. Neki drugi ljudi koji su stekli diplome svih profesija, pa mogu da biraju svakog dana šta će biti. Mi se u takvoj državi školujemo, znajući da možda naše diplome neće biti važne. Zbog nepoštovanja struke, ali i nestručnosti, desile su nam se strašne stvari. I dosta je. Prelomilo se i puklo je onde odakle sve i kreće. Blokirali smo naše ispite, naše kolokvijume, akademske obaveze, odložilo naša diplomiranja, jer moramo odblokirati društvo, a onda i našu državu.
U blokadama, ipak učimo. Dajem sebi za pravo da kažem da smo čak i više naučili. Čudno je postaviti pitanje ko nas organizuje, jer pobogu, zar je nama neophodno da nas neko organizuje? Unutar fakulteta sede genijalni mladi ljudi, budući lekari, stručnjaci, naučnici, velikani. Dositej Obradović rekao je: „Neučen ne može da trpi nauku, jer zna da će kad nauka dođe sva vlast koja je na sujeverju osnovana i utvrđena, propasti. Mrak beži strmoglavo pred Suncem“. Znanje je moć i to je poruka koju istorija ponavlja. Zato ništa više neće biti isto.
Mladi i pametni ljudi su se čuli i ne prestaju da se čuju. Pokazali su da su solidarni, empatični, sposobni i spremni. Mi smo se u blokadama oplemenili, a to se proširilo i na građanke i građane. U blokadama živimo slobodu i demokratiju. Živimo hrabrost i humanost. Znam da je nekim ljudima teško da poveruju u to, ali to je tako. Ušli smo u borbu za pravdu, ne sluteći da ćemo možda biti okidač za promene celog sistema. Jer svest se jeste probudila. Jer tišina nam je dostojanstvena i ljudska, a borba glasna i iskrena. Lideri studentima ne trebaju, jer imamo jedni druge, to i jeste naša moć. Zajedno odlučujemo, zajedno se tešimo, lečimo, grlimo i pružamo podršku.
Draga državo, nakon svetla, vreme je za jutro u kome ćemo živeti u pravednijoj zemlji, zemlji sa pravim vrednostima, zemlji pogodnoj za sve, zemlji u kojoj mržnja i nasilje nisu svakodnevica i u kojoj se pitaju i čuju građani. Sada ponovo mogu reći da verujem u ljude, u istrajnost i dobrotu.
Nek nam ova godina bude pravna i prava. Do tada, javljamo se sa blokada.
BONUS VIDEO Ko je Anđela Jeremić, studentkinja iz Niša koja je zadivila Srbiju u Utisku nedelje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
