Piše Velimir Ilić: Vesino neizgovoreno zaveštanje

Društvo 09. maj. 202207:44
Podeli:
Velimir Ilić i Veselin Simonović
Velimir Ilić i Veselin Simonović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs/Ringier

Podelio sam sa Vesom u dve redakcije - Borbi i Blicu - mnogo više vremena nego što traju neke novinarske karijere. Više nego što može stati u ovih par redova koji bi trebalo da budu sećanje, a ne opraštanje, jer niko od nas nikad nije spreman na odlaske.

U Borbu sam došao 1984. godine u maju, koji mesec pre njega, a sledećih 10 godina živeli smo i beležili, rekao bih, istorijske trenutke raspada bivše Jugoslavije, ali i stvaranja redakcije koja se, pod upravom legendarnog Staše Marinkovića, pretvorila u lučonošu slobodnog novinarstva na ovim prostorima. To je vreme kojim smo se ponosili, vreme posle kojeg nas nije bilo sramota naših potpisa u novinama, naprotiv. Verujem da je otišao ponosan na to doba.

PROČITAJTE JOŠ

Životi su nam se, nekim čudnim putanjama, preplitali i privatno – od zajedničkih dočeka novih godina u Ljubljani i Podgorici, crmničkog „vranca“, letovanja i mita o tartufima u Istri, do opuštenih sedeljki u redakciji – ili gde god okolo, ali tek kad i sutrašnju naslovnu stranu pošaljemo u štampariju.

Prijateljstvo je nadrastalo kolegijalnost i redakcijsku rutinu, a čak i kad - o bilo čemu - nismo mislili isto - ni tad nam se profesionalni svetonazori nisu razilazili.

Bilo je, istini za volju, dana kad su na kolegijumu sevale varnice, kad su pojedine kolege mislile da smo se "zauvek" posvađali, ali bi uveče ponekom kapljicom utopili te svoje temperamente... I tako do sledeće prepirke i do novog tiraža.

Ono što on meni nije priznao, ja njemu jesam - da se u naletu liberalnog kapitalizma u medijma bolje snašao nego ja. I to je trebalo umeti i znati. A Vesa je i znao i umeo i mnogo više od toga.

Nije, kako to obično biva, imao vremena da nasluti svoj odlazak. A da jeste - siguran sam da  bi ostavio još koju poruku osim neizgovorenog zaveštanja mlađim kolegama da profesionalnog novinarstva i dostojanstva nema bez slobodne misli i slobodne reči. On je tu cenu platio preskupo i prerano. To, nažalost, bolje od svih nas okolo osećaju Anita, Isidora i Ljilja.

I da znate - nema te nebeske redakcije! Samo se mi, preostali dinosaurusi poluupokojenog novinarstva, patetično i prigodno lažemo i tešimo jer nam je tako lakše da osvestimo neke ovozemaljske odlaske.

Zbogom Veso!

I odmori u tom nedokučivom prostranstvu.

BONUS VIDEO: Ovako je govorio Veselin Simonović

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Komentari

Vaš komentar