Kad smo čule pulmologa Branimira Nestorovića iz Tiršove, koji se kliberio pored Vučića, jer ima li šta smešnije od koronavirusa, na trenutak smo zaboravile na potencijalne upale pluća naše male dece i pomislile: „Ahaa, nije loša ideja, šoping u Milanu.“

Nije lako probuditi se opet u Srbiji kao žena i trpeti nepostojeća brojna silovanja i napade migranata svakog dana, naročito kada je to potrebno određenim srpskim muškarčinama da nas zaštite onako kako oni to najbolje umeju – patrolama, šipkama i mlitavim mišićima. Svakog dana dolazim na posao, i bojažljivo čekam da čujem na kolegijumu neku priču o napadima i ubistvima žena, koji se u Srbiji događaju toliko da ih je za jednu deceniju ovde ubijeno više od 320. U porodici. Ne na ulici, ne u parku, nisu ih ubili migranti, ni drugarice, već „njihovi“ muškarci.

Nije lako opet se probuditi i širiti noge u ovoj zemlji i ispuštati krike na porođajnom stolu, sa ili bez anestezije, osuđivaće vas svakako. Kriva si ako te boli, još više kriva ako te ne boli. A najviše si kriva ako tražiš ono što ti pripada, zakonom prirode ili samo zakonom. Budimo iskreni, u tom slučaju nisi samo kriva, nego si i luda, histerična, nezahvalna, samo nikako da postaneš nevidljiva.

U trenutku kada se u Skupštini raspravljalo o Zakonu o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, ministar za rad Zoran Đorđević je izvukao svoju majku od 84 godine iz rukava, koja se isto tako porađala kao i žene koje su došle ispred Skupštine da traže prava i istinu o svojoj deci. Nisam sigurna ni da bi scenaristi druge sezone serije Succession smestili ženi da je posle svih muka, koje je očigledno proživela, razvlači njen nezahvalni sin i ubira poene na najgori mogući način. Ako je živela, kako je Đorđević rekao, „u tom vremenu“, to ne znači da je žena idiot, možda samo nije imala podršku kakva joj je bila potrebna.

Nikako ne uspevamo da prođemo kroz dan netaknute i neprožvakane, a ovih dana su nas koristili u raznim prljavim kampanjama kao da nas plaćaju. Kao da nam uplaćuju redovno na račun, kao da imamo besplatne tampone i uloške, kao da nas ne razvlače po tabloidima, televizijama, kuloarima, kao da ne klečimo, mi novinarke, normalno. O nama govore – kao da imamo pare za šoping u Milanu. Kad smo čule pulmologa Branimira Nestorovića iz Tiršove, koji se kliberio pored Vučića, jer ima li šta smešnije od koronavirusa, na trenutak smo zaboravile na potencijalne upale pluća naše male dece i pomislile: „Ahaa, nije loša ideja, šoping u Milanu.“

…Moram do Tiršove sa detetom, ali treba mi hitno veza, zvaću drugaricu, ona zna neku sestru tamo, možda mogu da stignem do Nestorovića. Nadam se da ću uspeti. Nadam se da nije korona, sigurno nije…“jer estrogen nas štiti od svega“ dok nam neki muž ne presudi.