Piše Ivan Mrđen: Teslin narod

Bilo bi dobro da danas preskočimo naš narodni običaj, poznat po izgovoru “što mi juče nisi javio”, kad su se već organizatori iz “Tesla naučne fondacije” potrudili da preskoče i vremensku razliku i prekookeansku daljinu, kako bi sutra (subota, 13. februar) od 18 časova po našem vremenu (tačno u podne , po istočnoameričkom) održali onlajn konferenciju pod naslovom “Teslin narod – Matica i dijaspora na istom putu”.

Zainteresovani će konferenciju moću da prate na novom YouTube kanalu “Teslin narod”, a organizatori su se unapred ogradili od “bilo kakve političke propagande i podržavanja političkih partija”.

“Radi smo da čujemo glas javnog mnjenja iz matice i dijaspore kako bismo pronašli najadekvatnija rešenja za zbližavanje i saradnju Srba iz zemlje i inostranstva”, saopšteno je iz ove fondacije, jedne od nekoliko sličnih naziva, programa i očekivanja. Of course, sa Teslinim imenom kao zaštitnim znakom.

Teško će, međutim, bez obzira što se u ovakvim projektima računa na puno jedinstvo oko lika i dela najpoznatijeg Srbina pre Novaka Đokovića, biti moguća saglasnost oko bilo čega konkretnog, počev od samog naslova konferencije.

Matica i dijaspora ne samo da nikad nisu bili na istom putu, nego su u ovom trenutku možda najudaljeniji. Bez obzira da li je reč o staroj emigraciji, generaciji gastarbajtera iz šezdesetih i sedamdesetih, sada već sredovečnim ljudima koji su u poslednjoj deceniji prošlog veka bežali od “ratova u kojima nismo učestvovali” ili egzodusu mladih koji prati oba eksperimenta u ovom veku, i kvazidemokratski i ogoljeno autokratski – preovlađujuće je uverenje da više ništa nije privremeno i da je povratak u Srbiju poslednja opcija.

Dok se u matici, zemlji Srbiji, konstantno smanjuje broj stanovnika, dijaspora se rapidno povećava. Poslednji pokazatelji ukazuju da oko 60.000 ljudi godišnje napusti Srbiju, tako da u ovom trenutku širom sveta živi, radi, školuje se i zasniva porodice oko pet miliona pripadnika srpskog naroda.

Do početka druge decenije ovog veka imali smo Ministarstvo za dijasporu, a sada je to svedeno na nivo Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova.

“Stručni tim tog ministarstva je krstario po svetu, obilazio naše ljude, pomagao im u akcijama, podržavao svetosavske svetkovine, donosio kulturne sadržaje, aktivno učestvovao u edukaciji mladih u dijaspori. Pamtimo i vremena kad je Beč, jedan od gradova sa najbrojnijom srpskom populacijom, imao i moćan Srpski kulturni centar, koji je brinuo i o prosvetnim radnicima koji su tada bili akreditovani za rad sa našom decom u dijaspori. Sve to je iziskivalo značajna sredstva, ali je i donosilo rezultate. Tada smo imali i Kulturni centar u Štutgartu, a i u Americi, u Njujorku. Od svega toga, ostao je kulturni centar u Parizu, kojeg stalno prate neke afere. A to naša dijaspora nije zaslužila”, napisao je pre godinu dana profesor Nikola Rackov, u nadi da neka dobra rešenja iz bliske prošlosti neće biti odbačena samo zato što to “nisu naša rešenja”.

Da postojanje nekog ministarstva, samo po sebi, ne mora ništa da znači uveravamo se gotovo svakodnevno, posebno u novim resorima, kao što su briga o porodici i demografiji, briga o selu ili ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. U krajnjoj liniji, ne znači mnogo više ni postojanje same Vlade, kao skupa zečeva iz šešira i lose promešanih karata, jer se najvažnija državna i društvena pitanja ne rešavaju u Nemanjinoj 11.

Voleo bih da nisam u pravu, ali mislim da će i ova konferencija proteći bez kompetentnih sagovornika sa obe adrese. Ovde ih nema, u dijaspori ih to sve manje interesuje!

A “Teslin narod” bez takvih ljudi, bez vizionara, predvodnika i organizatora – ne može da postoji!