Piše Ivan Mrđen: Svi baloni bojkota

“Već sam umorna od političkih tribina na kojima se svi međusobno poznajemo i svi se u svemu slažemo. Kao da živimo u nekakvom umišljenom, pa čak i uobraženom balonu”, rekla je koleginica Biljana Stepanović na tribini “Izbori – Bojkot: 6 dana pre”, koju su preksinoć u “Dorćol Platzu” organizovali “Novi optimizam” i još nekoliko istomišljeničkih organizacija “civilnog društva”.

Građanski bojkot predstojećih izbora bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić objasnio je kao “poslednje sredstvo odbrane od lavine laži koja služi da imamo društvo u kome više niko ni u šta ne veruje”.

Visok stepen jednoglasnosti pokazali su dvadesetak sati kasnije i učesnici okruglog stola “Bojkot izbora u svetlu očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije”, koji su organizovali poslanici “Dveri” Boško Obradović i Ivan Kostić kao “nastavak borbe za zahteve zbog kojih smo jedanaest dana štrajkovali glađu”.

Međutim, njihovi sagovornici (Kosta Čavoški, Slobodan Samardžić, Zoran Čvorović…) ostajanje kod kuća 21. juna vide kao “sredstvo patriotske borbe da se izbori ne pretvore u referendum za davanje blanko podrške za priznanje Kosova”. To bi, kažu, trebalo da uradi “karikaturalni lažni car Šćepan mali” (kako je predsednika svega ovoga nazvao dr Vladimir Dimitrijević) već 27. juna u Beloj kući u Vašingtonu , “gde se ne pregovara, već se nešto potpisuje”.

Treća vrsta bojkota je ona iza koje se kriju neke stranke koje realno nemaju snagu da se ozbiljno uključe u izborni poroces, od pritiska za bolje uslove, preko obezbeđivanja podrške do isticanja nekompromitovanih kadrova, tako da osim “građanskog” i “patriotskog” imamo i taj očigledno politikantski bojkotaški balon.

Upravo zbog tih različitosti, pa i nepomirljivosti stavova, ličnosti i taktika, glupi u društvu ispadaju samo oni koji kažu “čekaj, ako je većina građana za bojkot, zar nije logičnije da ta većina izađe i pobedi na izborima?”.

“Apstinencija u Srbiji je veća i jača od bojkota”, napisao je nedavno moj prijatelj Dragan Stojković, uz napomenu da će biti sve veća, “sve dok umesto poziva na bojkot neka politička grupacija ne skupi hrabrost da zadre u suštinu problema odnosa između građanina i države i zatraži obnovu društva i društvenog interesa”.

Zajednički ideološki imenitelj doslovno svih političkih partija koje su se smenjivale na vlasti od 1990. do danas jeste shvatanje vlasti kao plena, prilike za “preuzimanje pozicija sa kojih može da se lično profitira”, što su građani odavno prepoznali, pa su im se politika, partije i izbori, jednostavno – zgadili!