Ovo je najtraženije zanimanje ovog leta: Siguran posao sa platom do 2.000 evra, i što je najvažnije, malom konkurencijom

Sve je manje zanatlija, a sve je veća potražnja za njima.

Niko više neće da uči zanat koji je deficitiran. Radnici koje smo imali, uglavnom su otišli u inostranstvo za boljim platama i uslovima.

Takva je situacija i sa električarima odnosno elektroenergetskim operaterima.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje i drugih sličnih platformi pokazuju da je potreba za električarima sve veća. Tako se, recimo, najveći broj oglasa u junu, čak 1.300, odnosio na elektroenergetske operatere.

Prema obrazloženju Nacionalne službe, za ovu poziciju poslodavci nude mesečne zarade koje se, u zavisnosti od stručne spreme, iskustva i firme, kreću u rasponu od oko 80.000 do 140.000 dinara.

Međutim, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže za Nova.rs da ta suma može biti i veća.

"Tako je, elektirčari mogu da zarade i do 2.000 evra, u zavisnosti od iskustva, pozicije i slično... Takođe, mogu imati 'jaču' cenu i zbog toga što ih nema dovoljno na tržištu. Poslednjih godina iznenađenje predstavljaju upravo zanatske usluge, koje su zbog hroničnog nedostatka kvalifikovanih radnika doživele pravi cenovni skok. Vodoinstalateri, električari, keramičari, moleri i serviseri klima uređaja danas često imaju rasporede popunjene nedeljama unapred, a njihove dnevnice i satnice rastu iz godine u godinu", objašnjava Antić.

Dodaje da u pojedinim slučajevima, posebno kada je reč o hitnim intervencijama ili radu van radnog vremena, cena jednog sata može biti veća nego u mnogim kancelarijskim zanimanjima.

"To je nekako i logično: tržište rada funkcioniše po jednostavnom principu ponude i tražnje. Što je manje ljudi koji mogu da obave određeni posao, a potražnja veća, to je cena njihove usluge viša. Upravo zato zanatska zanimanja, koja su godinama bila potcenjena, danas beleže snažan rast zarada".

Zašto nema električara

Sagovornik Nove objašnjava da je sve manje mladih ljudi koji se odlučuju da život posvete ovom zanatu i sebi tako obezbede siguran posao i dobru zaradu.

"Posao električara više nije onako težak i zamoran kao što je bio pre deceniju ili dve. Nije više ni toliko potrebna fizička snaga, budući da ima mnogo mašina koje vam olakšavaju rad, dok se i opseg primene umnogome proširio, pa je daleko dinamičniji i zanimljiviji nego ranije. Međutim, deca su nezainteresovana za ovaj smer u srendjim stručnim školama", naglašava Antić.

Školovanje električara traje četiri godine i tokom njega đaci se osposobljavaju za sve vrste radova.

"Nekima bude zanimljivo, ali njih je baš malo. Profesori se bave instalacijama jake i slabe struje, rade ugradnju interfona, alarmnih sistema i video nadzora, stambenih i poslovnih objekata, bolnica… Kod nekih poslodavaca teoretsko znanje uopšte ne mora da bude presudno za kvalitetno obavljanje posla, pa tako zapošljavaju i tek svršene učenike, kao i one starije".

Naravno, baza znanja mora da postoji, pogotovo ona iz fizike, ali podjednako je važno da majstor bude pedantan i vešt za alatom.

"Sve se to uči u školi, gde se pored teorijske, stiče i izvanredna praksa. Kompanije kod kojih učenici obavljaju praksu, neretko ih motivišu dnevnicama i nekom platicom, a to čini i država koja već nekoliko godina daje stipendiju za deficitarna zanimanja, među kojima je i električar".

Antić ističe da bi roditelji morali više da edukuju decu o deficitarnim zanimanjima.

"Mislim da roditelji imaju veliku ulogu u tome. Većina njih želi da im deca uče gimnazije, pa kasnije da idu na fakultet... Ali treba biti realan - ne mogu sva deca da studiraju. I baš ti đaci koji su možda bii slabiji u osnovnoj školi, treba da se usmere na ono št će lakše završiti, a s druge strane, od čega će lepo živeti. Zanatlije koje su sada najtraženije, mogu već sa dvadeset godina sebi da priušte automobil, letovanja, pa čak i da podignu stambeni kredit. Oni koji završe zanat danas imaju sve prednosti na tržištu", kaže on.

Šta i gde rade električari

Električari mogu biti angažovani na gradilištu, u proizvodnom pogonu, projektovanju osvetljenja, u proizvodnji, prodaji i instalaciji rashladne, termotehničke opreme, sigurnosnih sistema i ozvučenja.

Njegova zaduženja su postavljanje električnih instalacija, remont i rekonstrukcija elektro delova postojeće instalacije i opreme, korišćenje i razumevanje tehničke dokumentacije, preventivno angažovanje na poslovima elektroodržavanje, poznavanje savremenih trendova i novih tehnologija u radu sa električnom opremom i uređajima.

Prema opisu oglasa istaknutog na sajtu za zapošljavanje Infostud, veštine i osobine koje bi trebalo da ima električar su temeljnost, preciznost, brzo razmišljanje, dobar vid, poznavanje rada na računaru i spremnost za rad na terenu.

Inače, posle električara, među traženim zanimanjima u Nacionalnoj službi za zapošljavanje su i bravari sa ponudom 765 radnih mesta, dok su se nekada najtraženiji programeri našli na trećem mestu, sa 512 oglasa.

Traženi su i čistači prostorija kao što su hoteli, kancelarije i slično, sa 410 slobodnih radnih mesta, zatim tesari, armirači, zidari, kao i manuelni radnici u industriji, za visokogradnju kao i niskogradnju.