Evropski meteorolozi otkrivaju: Nova toplotna kupola biće ogromna i još snažnija nego u junu, a ovi delovi Srbije su među najugroženijim područjima

Zbog atmosferskog fenomena poznatog kao Omega blok, iz severne Afrike prema Evropi će se proširiti četvrti veliki talas vrućine ove sezone. Nad zapadnim, centralnim i južnim delovima kontinenta formiraće se snažna toplotna kupola, koja će danima zadržavati ekstremno topao vazduh.

Najnoviji meteorološki modeli visoke rezolucije upozoravaju da bi temperature u višim slojevima atmosfere mogle da dostignu vrednosti koje se nalaze među najekstremnijim ikada zabeleženim za ovo doba godine. To stvara uslove za novi, potencijalno istorijski toplotni talas koji će se tokom poslednjih dana jula proširiti na veći deo Evrope i potrajati tokom avgusta, najavljuje Severe Weather Europe.

Najveći udar očekuje se na Pirinejskom poluostrvu i u Francuskoj, gde će krajem jula i početkom avgusta temperature na mnogim mestima lako prelaziti 40 stepeni, dok bi lokalno mogle da dostignu čak 45 °C.

Kako se centar anticiklona bude pomerao ka istoku, ekstremna vrućina zahvatiće i centralnu Evropu. Temperature iznad 40 stepeni očekuju se od zapadne Nemačke i zemalja Beneluksa, preko Italije i Mađarske, pa sve do većeg dela severnog Balkana.

Situaciju dodatno pogoršava snažan dotok veoma toplog i suvog vazduha direktno iz Sahare. Meteorolozi upozoravaju da bi u pojedinim slojevima atmosfere mogli biti oboreni istorijski rekordi, dok pojedini modeli prognoziraju da će temperatura na visini od oko 1.500 metara (850 hPa) dostići između 25 i gotovo 28 stepeni, što je izuzetno retka pojava.

Pored ekstremne vrućine, raste i opasnost od velikih šumskih požara. Već sada su šume na jugu Francuske i u Španiji izrazito isušene, a isti uslovi će se tokom narednih dana proširiti i na centralnu Evropu. Relativna vlažnost vazduha padaće ispod 20 odsto, što predstavlja idealne uslove za brzo izbijanje i nekontrolisano širenje požara.

Iako će vazduh biti veoma suv, ni noći neće doneti značajnije osveženje. U mnogim mestima minimalne temperature neće padati ispod srednjih i viših dvadesetih stepeni, što će dodatno povećati opterećenje organizma miliona ljudi, ali i poljoprivrednih kultura. Dugotrajan niz dana sa temperaturama između 35 i više od 40 stepeni dodatno će pogoršati sušu i toplotni stres širom kontinenta.

Meteorolozi navode da je obrazac razvoja ove situacije sličan onome koji je Evropa već imala krajem juna i sredinom jula, ali da će ovog puta toplotna kupola biti još snažnija i prostiraće se nad centralnim delovima Evrope, dok će greben visokog vazdušnog pritiska iz severozapadne Afrike doneti još intenzivniji prodor vrelog vazduha.

Šta je toplotna kupola?

Toplotna kupola je meteorološki fenomen koji nastaje kada se nad velikim područjem formira snažan sistem visokog vazdušnog pritiska, odnosno takozvani blokirajući anticiklon, koji sprečava prodor svežijeg vazduha i danima ili čak nedeljama zadržava vrelinu iznad istog područja.

Ovaj sistem funkcioniše poput poklopca na šerpi - zadržava topao vazduh pri tlu i sprečava njegovo mešanje sa hladnijim vazduhom iz viših slojeva atmosfere. Istovremeno, vazduh se spušta ka zemlji, sabija i dodatno zagreva, zbog čega temperature na površini postaju ekstremno visoke.

Nova, potencijalno istorijska toplotna kupola širi se Evropom

Meteorološki modeli pokazuju da će kraj jula obeležiti još jedan izuzetno snažan greben visokog vazdušnog pritiska, koji će iznad velikog dela Evrope formirati ogromnu toplotnu kupolu.

Ona će doneti ekstremnu vrućinu od Pirinejskog poluostrva, preko Francuske i Nemačke, pa sve do baltičkih zemalja, centralne Evrope i Mediterana, u vreme kada se na letovanju nalazi na desetine miliona ljudi.

Prognozirani raspored atmosferskih sistema veoma podseća na klasični Omega blok - obrazac u kojem se snažan anticiklon nalazi u središtu Evrope, dok se sa njegove zapadne i istočne strane nalaze dva duboka ciklona: jedan iznad severnog Atlantika, a drugi nad Rusijom.

Takva konfiguracija održava veoma visok vazdušni pritisak nad gotovo čitavim kontinentom, dok se nad severnim Atlantikom zadržava područje nižeg pritiska povezano sa snažnim ciklonom.

Do kraja jula zbog toga će u većem delu Evrope vetar biti slab, što dodatno pogoduje zadržavanju toplote.

Međutim, približavanjem vikenda i početka avgusta centar anticiklona pomeraće se iz istočne Evrope ka Nemačkoj, Danskoj i području Baltika, dok će se nad Mediteranom i jugozapadnom Evropom razvijati niži vazdušni pritisak.

To će omogućiti dotok veoma suvog vazduha iz unutrašnjosti kontinenta prema Mediteranu. Takve situacije često donose ekstremne temperature jer se vazduh dodatno zagreva pri spuštanju niz planinske padine, u procesu poznatom kao "fen efekat".

Meteorološki modeli ECMWF i GFS pokazuju da bi visina geopotencijalne površine na nivou od 500 hPa krajem jula mogla dostići gotovo rekordne vrednosti, što potvrđuje da će se iznad Evrope razviti izuzetno snažna subtropska vazdušna masa.

Istovremeno, temperatura na nivou od 850 hPa mogla bi nad Mediteranom lokalno da se približi 30 stepeni Celzijusa, što se viđa samo tokom najintenzivnijih toplotnih talasa.

Kako se vazduh unutar toplotne kupole spušta ka tlu, on se dodatno sabija i zagreva, a pritisak pri površini raste, čime se sistem visokog pritiska još više učvršćuje.

Pored toga, ovakvi uslovi stvaraju idealno okruženje za izbijanje velikih šumskih požara. Rizik će biti naročito izražen u Španiji i Francuskoj, ali će se tokom narednih dana proširiti i na Italiju, alpski region, zapadni Balkan i veći deo Mediterana.

Koje zemlje su najugroženije

Toplotni talas će se naglo pojačati sredinom sedmice, kada će se snažan greben visokog vazdušnog pritiska učvrstiti iznad zapadne i centralne Evrope.

Francuska

Prema prognozi modela GFS, u sredu će se ekstremna vrućina proširiti zapadnom i centralnom Francuskom, gde se očekuju maksimalne temperature između 40 i 43 stepena Celzijusa.

U ostatku zemlje dnevne temperature uglavnom će se kretati između 34 i 39 stepeni, dok će sredina sedmice biti najtopliji deo ovog toplotnog talasa. Nakon toga će se centar toplotne kupole postepeno pomerati ka istoku i severoistoku, pa će najekstremnije vrućine polako popuštati.

Ipak, tokom vikenda će se u većem delu Francuske i dalje zadržati temperature od srednjih do visokih tridesetih stepeni, dok bi na krajnjem jugu lokalno ponovo mogle da pređu 40 °C.

Španija i Portugal

Ni Pirinejsko poluostrvo neće biti pošteđeno novog naleta vreline.

Najtopliji vazduh očekuje se krajem sedmice, a naročito će petak biti izuzetno vreo u južnom Portugalu i južnim i centralnim delovima Španije.

U najtoplijim nizijskim predelima maksimalna temperatura mogla bi da dostigne 42 do čak 46 stepeni Celzijusa, čemu će doprineti veoma nizak procenat vlage u vazduhu.

Tokom vikenda ostaće veoma toplo, ali bi na severozapadu Pirinejskog poluostrva moglo doći do manjeg osveženja zbog prodora vlažnijeg i hladnijeg vazduha sa Atlantika, pa će temperature u Portugalu i severnoj Španiji biti nekoliko stepeni niže.

Italija, Mediteran i Balkan

Meteorolozi očekuju da će se najtoplija vazdušna masa ovog leta sredinom sedmice razviti upravo iznad centralne Evrope, Balkana i Mediterana, u jeku turističke sezone.

Severna i centralna Italija, kao i Panonska nizija, trebalo bi da od četvrtka uđu u period višednevnih ekstremnih vrućina sa temperaturama između 40 i 43 stepena.

Na ostatku Balkanskog poluostrva temperature će tokom druge polovine sedmice postepeno rasti i uglavnom će se kretati oko 37 do 39 stepeni.

Međutim, tokom vikenda očekuje se širenje temperatura iznad 40 stepeni u dolini reke Po i Toskani u Italiji, pojedinim nizijskim delovima Slovenije, istočnoj Hrvatskoj, severu Bosne i Hercegovine, severnoj i centralnoj Srbiji, većem delu Mađarske, kao i zapadnoj Rumuniji.

Suvi severoistočni vetrovi doneće izuzetno vrelu vazdušnu masu, pa bi u pojedinim područjima mogli biti dostignuti ili čak oboreni istorijski temperaturni rekordi.

Meteorolozi upozoravaju da bi pojedine lokacije mogle da zabeleže najviše temperature otkako postoje merenja.

Noći će takođe biti veoma tople, naročito tamo gde bude duvao vetar, a kombinacija visokih temperatura, suvog vazduha i pojačanog vetra značajno će povećati opasnost od velikih šumskih požara na Balkanu i u Italiji.

Velika Britanija i Irska

Za razliku od ostatka Evrope, Britanska ostrva će ovog puta biti zahvaćena samo kratkotrajnim naletom vrućine.

Najviše temperature očekuju se u utorak i sredu, dok će kasnije tokom sedmice sa zapada stići svežiji atlantski vazduh.

Najtopliji će biti jug i centralni delovi Engleske, gde bi temperatura mogla da dostigne 33 do 36 stepeni, dok će u Irskoj i severnim delovima Ujedinjenog Kraljevstva uglavnom biti između srednjih i visokih dvadesetih stepeni.

Nemačka, zemlje Beneluksa, Poljska i Češka

Slična situacija očekuje se i u zapadnoj i centralnoj Evropi.

Najintenzivnije vrućine trajaće oko tri dana, dok će se i tokom ostatka sedmice zadržati veoma visoke temperature.

U sredu bi u zemljama Beneluksa, a u četvrtak u Nemačkoj, maksimalne temperature lokalno mogle da dostignu 40 do 41 stepen Celzijusa.

Nakon četvrtka i Austrija, Češka, Slovačka i Poljska ući će u period veoma toplog vremena, sa temperaturama uglavnom između 35 i 38 stepeni, koje će se zadržati i tokom vikenda.

Istočna Evropa

Kako se toplotna kupola bude širila ka istoku, tokom vikenda će ekstremno topao vazduh zahvatiti i Ukrajinu, Moldaviju i zapadne delove Rusije.

Već u nedelju u zapadnim delovima Ukrajine očekuju se temperature blizu 40 stepeni, dok će se početkom naredne sedmice u mnogim područjima kretati između 38 i 41 °C.