Piše Ivan Mrđen: Sto evra za Srebrića

Kristina bi danas imala 23 godine i verovatno bi studirala, zbog čega se i zaposlila na pumpi da bi sebi obezbedila novac za školovanje. Njen ubica je uhapšen nakon tri meseca, optužen za teško ubistvo, za koje je zaprećena kazna do 40 godina zatvora, ali sudski postupak još nije stigao ni do prvostepene presude. Poslednje ročište, pre sedam dana, otkazano je na zahtev Srebrićevih branilaca kako bi “proučili optužnicu”.Napisao sam pre dve godine, kad je jedno od ročišta otkazano jer su Srebrića „boleli krajnici“, da je Kristinina sudbina simbol Srbije u kojoj svačiji život vredi sve manje, u kojoj višestruko osuđivani kriminalci slobodno vršljaju ulicama, u kojima se povratnici u nasilju i kriminalu lakonski definišu kao „od ranije poznati policiji“, u kojoj u pravosuđu ima sve manje i prava i suđenja... Srbije koja već tri decenije tone u opštu nesigurnost, beznađe i strah!Cena Kristinog života iznosila je 10.000 dinara, nešto manje od famoznih „sto evra jednokratne pomoći građanima zbog pandemije korona virusa“, koji su, pretpostavljam, uplaćeni i na Srebrićev račun, jer je sve vreme na slobodi. Više nego što je te kobne noći opljačkao dobio bi i da je kojim čudom već na izdržavanju zaslužene kazne, jer je u opštoj pomami postavljanja svakakvih, uglavnom glupih pitanja i potankog, uglavnom samohvalisavih odgovora nadležnih, odmah objašnjeno da će „zatvorenici koji nemaju ličnu kartu, jer smatraju da ne treba da vade taj dokument s obzirom da duži period borave u zatvorima, pravo na novčanu pomoć ostvarivati na osnovu ličnog lista“.U državi koja nema snage da osudi jednog a ne želi da ošteti stotine osuđenih kriminalaca, napasnika i lopova – svi smo već dugo u zatvoru!