U neka druga vremena, kad se mediji nisu bavili samo prepričavanjem monologa iz kabineta i ko je koga u rijalitijima, priče poput aktuelne pomame za montažnim dvorišnim bazenima nazivali smo „potrošačkim“, trudeći se da prikupimo što više „servisnih informacija“.

Kao urednik gradske rubrike sigurno bih ovih dana odredio dvoje, troje mlađih kolega da obiđu sve hipermarkete i specijalizovane prodavnice kako bi na licu mesta utvrdili da su još u junu razgrabljene sve količine najdubljih bazena sa metalnom konstrukcijom, sve sa prekrivačima i posebnim merdevinama za ulazak i izlazak, da se raspitaju da li će uopšte i kako raditi najposećeniji javni otvoreni bazeni, uz uputstava stručnjaka kad, kako i koliko treba hlorisati i menjati vodu u ovim „kućnim jezercima“…

Tema je, by the way, svetska, jer kako mi je juče rekao Goran, moj izvor sa „buvljaka“ u Novom Beogradu, „nikad manje bazena nije ušlo u zemlju“. Ne znam da li su „Azuro“, „Gre“, „Intex“, „Bestway“ i još neke renomirane firme predvidele bazen u svom dvorištu kao jedan od hitova leta 2020. i individualni odgovor na aktuelnu pandemiju, ali zatvorene granice, neizvesnost putovanja i poremećeni rasporedi godišnjih odmora uticali su da se u mnogim zemljama, baš kao i u Srbiji, prosto razgrabe sve količine njihovih najpopularnijih modela.

Kao hroničar i komentator aktuelnih zbivanja moram, međutim, da ovaj signal sa tržišta posmatram u nešto drukčijem svetlu, jer nije reč o običnoj nestašici nekog sezonskog artikla. Kad nam se život iz dana u dan svodi na sve uže prostore, kad stare navike i običaji postaju ili nepodnošljivi ili neizvesna avantura, kad smo bombardovani sa toliko različitih informacija da više niko nikom i ni u šta ne veruje, kad su gotovo sve zvanične institucije kompromitovane u meri u kojoj su pokušale da aktuelnu pandemiju iskoriste za neke svoje interese… sasvim je logično aktiviranje niza odbrambenih mehanizama, poput zaziranja od drugih do organizacije užitka i provoda u sopstvenoj režiji.

Vasa Pelagić je govorio „ako neko zlo zbog nečega mora postojati, učinimo ga bar što manje štetnim i škodljivim“. Ograda, okućnica, a sad i bazen u dvorištu ili na placu više nisu znaci nekakvog prestiža, već sve više čine oazu za bekstvo od svega i svih, ponajviše od loših vesti i loših ljudi koji ih emituju ili prepričavaju.

Zato je, izgleda, sve teže i doći do njih!