Napisao je pre tri dana predsednik svega ovoga: “Napadajući mi dete, doveli su me u ugao iz kojeg više nemam gde. Boriću se svom snagom i pobediću sve njihove laži.”
‘Ajmo za početak da pojasnimo da li je to dete od 22 godine “uspešan sportski menadžer” (što je bio do pre godinu dana) ili običan radnik u gvožđari (kako je sad naprasno povukao na tatu)… Da li se njih dvojica danima ne viđaju (pa čak i kad je junoša zakačio korona virus) ili je istina da ga je “ni živ, ni mrtav” otac lično odveo u Infektivnu kliniku… Da li je ona koja sama ni pertle ne ume da veže tek tako odlučila da pokaže slike “volonterskog para godine” ili je “državno dete” svo vreme bilo u nekom drugom društvu…
Ovaj komentar pišem „kao otac ocu“, mada je ovde taj nivo komunikacije izgubio svaki smisao još posle susreta vlasnika ružičaste televizije sa ocem Andree Bojanić, koju je ubilo njegovo nejako dete u suviše snažnoj mašini.
Izvini, ali prvi si počeo! Napravio si državu iz koje je pobeglo na stotinu hiljada „naše dece“, upravo zato što u njoj nisu videli nikakvu budućnost.
Napravio si sistem u kome je najvažnija partijska poslušnost (samo obična pripadnost više nije dovoljna), pa sad „naša deca“ znaju da im budućnost zavisi od politike koju nikako ne mogu da „smisle“.
Promovišući lažne doktore i lopove akademskih zvanja u ministre i nosioce javnih funkcija, učinio si da se „naša deca“ svakog dana, a naročito noću, pitaju čemu ozbiljno učenje i mukotrpan rad.
Omogućio si, zarad sopstvene promocije, da rijaliti programi budu važniji od stvarnog života, nametnuvši prostakluk i kurvarluk kao korisne duštvene vrednosti, pa sad mnogo „naše dece“ hoda ulicama kao neuspešne replike tih novokomponovanih idola.
Sport si prepustio barabama, dilerima i siledžijama, pa sad „naša deca“ ne mogu da odu ni na najobičniju utakmicu bez straha od tuče i primitivaca.
Uništivši osnove za normalnu egzistenciju srednje klase, zatvorio si po stančićina na hiljade „naše dece“, koja ne žele da se mešaju sa polusvetom po splavovima i ostalim „in“ mestima.
Prvi si počeo da vadiš „našu decu“ iz smetova, ali tek kad stignu televizijske ekipe. Prvi si počeo da se praviš da ne vidiš obračune po ulicama, čak i kad su u njima stradala „naša deca“. Prvi si napravio smejuriju od svih mogućih matura i ispita zrelosti. Prvi si počeo da pretiš „našoj deci“ da će morati da bar po dva sata dnevno rade po njivama ili fabrikama…
Prvi si počeo, ali nisam mogao ni da zamislim da ćeš sve to staviti na svoje bilborde!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare