Piše Ivan Mrđen: Nisu baš svi isti

Sve češće mi se događa da ostanem bez reči kad u nekom razgovoru naletim na zid na kojem velikim slovima piše: SVI SU ISTI!

Obično je to pretposlednja linija odbrane ispred onog “nisam imao izbora”, “od nečeg mora da se živi”, “što mi niko nije ponudio nešto bolje”… Opravdanje za pristajanje na loše društvo i loš posao, odricanje od sopstvenih uverenja ili guranje pod tepih zaborava nečega što smo koliko juče govorili…

Svi političari su lopovi i manipulanti, svi uspešni ljudi su korumpirani gadovi, svi mediji su beskrupulozni trovači nacije, svi trgovci su prevaranti, svi umetnici su foliranti… Ima toga još, od situacije do situacije, različiti dekori i povodi, a u osnovi ista nemoć da se kao pojedinci suprotstavimo žabokrečini koja nas polako ali sigurno prekriva.

Kad su svi isti onda je sve svejedno! Svejedno je ko je na vlasti, svejedno je kako tu vlast vrši, svejedno je kako se to vršenje vlasti predstavlja u medijima, svejedno je kako mediji formiraju javno menjenje, svejedno je što preovlađuje uverenje da su svi isti… Začaran krug bez izlaza, pre će pas da uhvati svoj rep nego što će mnogi da primete i da im je muka od svega toga.

Što bi u pesmi “Svi ste vi isti” rekla bosanska zvezda Selma Bajrami: “Ne mogu da vjerujem da si to ti, najljepši od svih, povučen i tih, jedan od posljednjih što vjerni su i čisti, onaj zbog kojeg bih se odrekla raja, onaj s kojim bih potonula do kraja, dokazao si ti da svi ste vi isti!”

Slažem se, sve je manje na političkoj, društvenoj i medijskoj sceni onih sa kojima i zbog kojih bi bilo ko bio spreman da se “odrekne od raja” i da “potone do kraja”, još manje je onih za koje možemo reći sa “verni i čisti”. Ali, onog trenutka kad izgubimo sposobnost razlikovanja i pravo da na uočenim razlikama insistiramo prestajemo da postojimo kao samosvesni pojedinci i utapamo se u amorfnu bezobličnu masu kojoj je zaista “sve svejedno”!

Zato danas u zemlji Srbiji niko od javnih delatnika ne govori o sebi. Svi se bave samo drugima, po pravilu samo onim što je u delovanju drugih lako predstaviti kao loše, nečasno ili štetno. Kad u tome preteraju – stvari se vrate na početak, pa se u nekom trenutku i krajnje dobronamernima učini da su svi isti!

Stara škotska poslovica kaže da su “svi ljudi sačinjeni od istog materijala, ali napravljeni u različitim kalupima”. Tu je, gospodo i drugovi, dragi moji prijatelji, najvažnija razlika, jer “kalupi” koje nameću lično dostojanstvo, znanje, poštenje i hrabrost mnogo više obavezuju od raznoraznih prečica do trenutne koristi ili sklanjanja u sigurnu zavetrinu.

Nisu baš svi isti, samo je nama sve teže da ih razlikujemo!