Piše Ivan Mrđen: Manifest ličnog otpora

Nešto sasvim lično. Skica za mogući manifest otpora. Nas protiv svega, ja protiv svih. Možda u tome ima neke nade…

Bio je juče prelep dan u Beogradu i puno su mi nedostajali svi moji prijatelji! Zbog toga sam mom kumu, konobarskoj legendi Vladi Vrabičiću, zaštitnom liku kultnog bifea „Kajmakčalan“ na Crvenom krstu, na prosto pitanje „šta radiš“ odgovorio sa „evo pravim ljudima svežija sećanja“.

Njemu, naviknutom na svakojaka kafanska zavitlavanja, nisam morao ništa da objašnjavam… Baš kao ni mojim prijateljima Čedi u „Zlatnom opanku“ i Vojinu u „Korčaginu“, mom kumu Toši u „Taliru“, a ponajmanje legendarnoj konobarici Radi u „Paliluli“… da pomenem samo moj jučerašnji „tour de Belgrade“.

Jednostavno, ne želim da me se iko seća kao jednog mog prijatelja koji već mesecima „niti gde ide, niti nešto radi“, a baš kad ne mora ni skida ni masku, ni rukavice… Ej, onakav čovek, a sad niko više ne pamti kad smo ga poslednji put videli u normalnom izdanju…

Ne zameram ljudima koji ovih dana izbegavaju da se vidimo, ali mi smetaju njihovi izgovori tipa „samo da odnesem tetki lek“. Ljudski je strahovati, ljudski je poštovati „mere“, ali čemu sve to ako će da izbiriše sve ono najbolje u nama, ako budemo samo živi bez života i ljudska bića bez ljudskosti…

Ako se mi predamo neće biti nikog da nas odbrani, ako mi pristanemo neće biti nikog da se suprotstavi. Negde moramo da sami sebe pronađemo, da u borbi sa nevidljivim naprijateljem ne izgubimo vidljive prijatelje…

Znam, ljudi umiru, ali i dalje svakodnevno više ljudi u svetu umre od gladi i više ljudi strada u saobraćajnim nesrećama, pa opet niko ne razmišlja ozbiljno o „bankama hrane“, niti bilo ko odustaje da sedne u kola, posebno ako je malo popio…

Zato je vreme da kažemo „pa šta“. Da uzviknemo „dosta“. Da odbrusimo „odjebite više“… Da pitamo zašto bih ja morao da se pridržavam tog vašeg „mora“, ako ne znam ni ko je odlučio da sve ovo bude naš život, ni gde se o svemu odlučuje, ni kad će sve ovo da prestane, ni kako da ostanem normalan…

Bez otpora, bez ljudi, bez prijatelja, bez života… bićemo samo konzumenti informacija, pretposlednja inkarnacija zombija.

Bio je juče prelep dan u Beogradu i puno su mi nedostajali svi moji prijatelji!