0
"Ne možemo sada znati da li su reagovali ili nisu. Treba uporediti broj prijava koje su građani uputili i broj reakcija policije i komunalne milicije po službenoj dužnosti, a zatim na koje se prekršaje odnosi. Imate veliki broj prekršaja i tek njihovim razvrstavanjem možemo da dobijemo pravu sliku", objasnio je zaštitnik građana Zoran Pašalić kako teče postupak kontrole rada MUP-a, između ostalog i zbog upada nepoznatih osoba u zgrade tokom policijskog časa, puštanja muzike na krovovima i paljenja baklji.
Pašalić je objasnio da su 30. aprila na osnovu prvih informacija iz medija uputili zahtev MUP-u da ih obavesti o svim reakcijama, kako poziva koje su uputili građani, tako i onoga što oni rade po službenoj dužnosti.
„Mi smo u petak dobili obaveštenje, dobili smo broj prijava koje su stigle od građana i rekacije policije na terenu, uputili smo i zahtev Komunalnoj miliciji. Kada dobijemo kompletnu informaciju onda ćemo razgovarati s građanima, da li je bilo poziva na koje ni policija ni komunalna nisu reagovali“, kaže zaštitnik i dodaje da očekuje da će se i jedni i drugi izjasniti u najkraćem roku.
Kako kaže, da bi informacija bila kompletna, razgovaraće i sa građanima kako bi čuli drugu stranu.
„Nakon toga se vidi ko je zakazao, ako je zakazao, i traži se odgovornost i određenim preporukama će se suzbiti dalje mogućnosti“.
Na pitanje da li se plaši da će sve ostati mrtvo slovo na papiru, Pašalić kaže da ne.
„Ako imate tačno evidentirane sve pojave i dokaze, onda nema razloga za strah jer imate pravno valjane argumentacije“, poručuje i dodaje.
„Imaćete epilog situacije, nalazi se veliki broj prijava, mora svaka da se raščlani. Nije to bilo samo u Beogradu, već u mnogim gradovima“.
Na zamerke NVO da je reakcija polovična i da podseća na slučaj Savamala, Pašalić kaže da NVO treba da sačekaju i vide kako je slučaj priveden kraju i dodaje da ga ne bi poredio sa Savamalom.
„Kada se jednom jedan predmet zatvori, može se otvoriti samo kada bi se ukazalo na neke nove činjenice. Obzirom da mi niko nije ukazao na nove činjenice, a moj prethodnik je smatrao da treba zaključiti predmet“, rekao je Pašalić.
Kada je su pitanju prijave zbog kršenja građanskih prava tokom vanrednog stanja, Pašalić kaže da ih je bilo oko 300 dnevno.
„Broj obraćanja je bio veliki, niko od zaposlenih koji su išli u migrantske centre, kovid bolnice i na teren i rizikovali živote nije se zarazio. Sve je počeo od prelaska granice i tu mogu da zahvalim svim kolegama koje su nam pomogle, slučajevi u Sloveniji, Hrvatskoj, to je prvi problem. Onda problemi iz radnih odnosa. Drago mi je da ni u jednom romskom naselju nije došlo do zaraze, rešavali smo pojedinačne probleme, ali smo dotakli imnoge sistemske“, objasnio je Pašalić.
Zaštitnik građana kaže da se najveći broj poziva koji su građani uputili odnosio na dužinu čekanja rezultata testiranja.
„To je razumljivo, ljudi su u strahu, drago mi je da smo to uspešno rešili. Mi smo na početku kontrolisali da li su ispunjeni uslovi kako ne bi došli u kontakt oni koji su zaraženi, to je bio prvi problem koji je rešen“.
Zaštitnik građana je komentarisao i odluku predsednika da se u Šid pošalje vojska kako bi kontrolisala prihvatne centre za migrante.
„Više puta smo obišli migrantske centre i poveli više postupaka, gde nam je ukazano na fizičko nasrtanje na pojedine migrante u rešavanju njihovih sukoba, u jednom od tih kampova je moja koleginica doživela takvu situaciju da je slučajno ušla u masovnu tuču koju je zatekla. Postoji u Povelji UN deo koji govori o pravu države da se brani, to je sve regulisano i govori o mogućnosti civilne vlasti da angažuije vojsku kada postoji mogućnost unutrašnjih nemira, terorizma, organizovanog kriminala. Zaštitnik građana štiti sva lica na teritoriji Srbije, a vrlo dobro znam situacij u Šidu, kažem da je angažovanje vojske zasnovano na zakonu, postoji samo pitanje intenziteta sile, ako do toga dođe“, rekao je Pašalić.
Kaže da je u kampovima koje su zaposleni u instituciji Zaštitnika građana obilazili bilo žalbi na osobe koje održavaju red u centrima ili se bave migrantima i nekoliko pritužbi na račun policije.
Poručio je i da se nada da će medijska platforma biti potpisana u narednih 10 dana.
„Ne znam da li će baš svi koji se bave medijima potpisati, ali mislim da je to baza za potpunu zaštitu novinara“, rekao je Pašalić.
