Ovo su gradovi u Srbiji u kojima nije moglo da se diše u 2023. Šta mislite, da li se nešto promenilo?

Granična vrednost srednje godišnje koncentracije suspendovanih čestica PM2.5 iznosi 25 μg/m3. Sve preko toga smatra se zagađenim vazduhom.

Nacionalna ekološka asocijacija u svom godišnjem izveštaju koji tradicionalno objavljuje na početku godine za prethodnu godinu, na osnovu praćenja kvaliteta vazduha sastavila je liste najzagađenijih gradova i gradskih zona u Srbiji.

Novi Pazar je neslavni rekorder po zagađenju i koncentraciji suspendovanih čestica PM2,5. Od dozvoljenih 25 mikrograma po metru kubnom u srednoj godišnjoj koncentraciji, u tom gradu je srednja vrednost iznosila čak 40.

Valjevo je na drugom mestu sa srednjom vrednošću od 32,6 μg/m3, a na trećem mestu je Užice sa 31,3.

Čak 15 gradova i gradskih zona ima srednje vrednosti iznad dozvoljene granice od 25.

U Beogradu su prekomerna zagađenja zabeležena u čak šest zona – Borča, Leštane, Lazarevac, Mladenovac i dve lokacije u Zemunu.

Vazduh treće kategorije

Nacionalna ekološka asocijacija je do ovih podataka došla na osnovu automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, koji operativno sprovode Agencija za zaštitu životne sredine i regionalne i lokalne samouprave.

U izveštaju su istakli da će sva naselja i gradovi koji se nalaze na ovim listama u budućem izveštaju o kvalitetu vazduha biti automatski svrstani u treću kategoriju kvaliteta, odnosno mesta sa prekomerno zagađenim vazduhom.

Osim zagađenja česticama PM 2,5, NEA je pratila još koncentracije čestica PM10 i azot dioksida, kao i prekoračenja dozvoljenih broja dana sa prekograničnim srednjim dnevnim koncentracijama pojedinih zagađujućih materija.

Na 34 lokacije u Srbiji zagađenje trajalo duže od 35 dana

U kalendarskoj godini dozvoljeno je maksimalno 35 dana za prekoračenje granične srednje dnevne koncentracije PM10 od 50 μg/m3.

Na ovoj listi su 34 lokacije u Srbiji, a po broju dana u kojima su građani udisali prekomerno zagađen vazduh prednjači Popovac sa čak 141 danom prošle godine. Više od 100 dana u kojima je vazduh bio zagađen imali su Novi Pazar (118) i Valjevo (117).

Više od 35 dozvoljenih dana sa zagađenim vazduhom, bilo je na više lokacija u Beogradu, od kojih najviše u Leštanima (98), a nezdrav vazduh udisali su građani Užica, Kosjerića, Niša, Pančeva, Pirota, Subotice, Smedereva, Šapca, Čačka, Kragujevca i Obrenovca.

Zagađenje azot dioksidom

Azot-dioksid je otrovni gas koji nastaje tokom procesa sagorevanja u motorima i pećima na ugalj, naftu, gas, drvo ili otpad, a njegovo udisanje može da izazove otežano disanje, kašalj i bronhitis, pa čak i da razvije hronične respiratorne bolesti. Povećana koncentracija azot-dioksida naročito ugrožava ljude sa već oštećenim disajnim putevima i utiče na porast smrtnosti.

Dozvoljena srednja godišnja koncentracija azot dioksida je 40 mikrograma po metru kubnom.

Na dnevnom nivou granična srednja konentracija je 85 mikrograma, a u našoj zemlji nije dozvoljen nijedan dan prekoračenja ove vrednosti.

Ipak, prema izveštaju NEA, na listi je pet lokacija na kojima je 2023. godine bilo prekoračenja.

Najveće zagađenje azot dioksidom zabeleženo je u Beogradu u Ulici despota Stefana (10 dana), Ulici Franša D’Eperea (5 dana), Novi Beograd (5 dana), Subotica (3) i u Pančevu u Ulici Cara Dušana gde su prekomerne koncentracije registrovane tokom jednog dana.

Kompletan izveštaj NEA o vazduhu u 2023. godini pogledajte ovde. 

BONUS VIDEO: Prekomerno zagađenje vazduha u Srbiji: Čak 14 srpskih gradova ima veće zagađenje  od najzagađenijeg grada u EU