Građani Srbije će se po svemu sudeći i predstojeće zime boriti sa velikim zagađenjem vazduha. Iako nije u samom vrhu, Beograd je i dalje na spisku najzagađenijih prestonica na svetu. Ipak, ono što zabrinjava jeste činjenica da je više od 20 gradova i opština u Srbiji zagađenije od glavnog grada. Najopasnije je ovih dana bilo u Nišu, Bajinoj Bašti, Kruševcu…
Gotovo da je pravilo da sa početkom grejne sezone Beograd izbija na prvo mesto liste više od 100 najzagađenijih glavnih gradova na svetu. I sada je na njoj, ali na “niskoj” 26 poziciji.
Srpska prestonica istovremeno je bila i među najzagađenijim gradovima u zemlji, ali ni to više ne važi. Zanimljivo je da se tek na 25. mestu pojavljuje neka beogradska opština i to Grocka, u kojoj je prisustvo PM 2.5 čestica oko gornje granice.
Prema podacima sa sajta „X Eco“, najzagađeniji vazduh u Srbiji trenutno meri stanica u Nišu i to na Crvenom krstu. Vazduh je tu ocenjen kao veoma loš jer je koncentracija opasnih PM 2.5 čestica 103 mikrograma po metru kubnom.
U top 10 gradova u kojima je vazduh ocenjen kao “izuzetno loš”, što je najopasniji nivo zagađenja, su i Bajina Bašta, Kruševac, Zaječar, Aranđelovac i Pirot. Isti nivo zagađenja imaju i Vranje, Leskovac, Brus i Požega.
Istovremeno, u samo četiri mesta vazduh u Srbiji ocenjen je kao dobar, odnosno prihvatljiv i to u Požarevcu, Prokuplju, Vršcu, Sremskim Karlovcima.
Pravu sliku do kraja ipak ne možemo imati, jer za više od 50 mesta u našoj zemlji ne postoje podaci, odnosno nisu postavljene merne stanice.
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke organizacije i izrađivač aplikacije “XEco” kaže za Nova.rs da se sinoć videlo u koliko je mesta u Srbiji vazuh bio veoma rizičan po zdravlje građana, a glavni problem je koncentracija PM 2.5 čestica.
Dodaje da je veliki problem i činjenica da u Srbiji postoje mesta koja uopšte nemaju merne stanice, ili one koje mere prisustvo veoma opasnih PM 2.5. čestica u vazduhu.
„Proglašeno je da je priotitet ove Vlade zaštita građana od aerozagađenja. Zna se šta je najveći problem zagađenja u Srbiji – individulana ložišta, kojih ima oko milion. U Beogradu oko 300.000. Šta je urađeno da se broj građana smanji koji umiru od posledica zagađenja vazduha“, pita se sagovornik Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Ocenjuje da se agonija sa zagađenim vazduhom u Srbiji nastavlja, iako je već poznato da je on izuzetno loš.
Sezone je tek počela i narednih meseci videćemo da li je išta učinjeno po pitanju borbe protiv zagađenosti vazduha.
Zanimljivo je da je na primer u Beogradu na mernoj stanici u Omladinskih brigada, čak tokom 169 dana u godini, dakle duže od pet meseceni, zabeležno prisustvo PM 2.5 čestica koje su bile visoko iznad dozvoljenih vrednosti.
U Kosjeriću je tokom 2020. merna stanica merila je čak 146 dana u godini prekomerno prisustvo štetnih čestica, dok su u Novom Pazaru one tokom 2021. bile prisutne 153 dana u godini.
Kada je reč o prošloj godini, „pobednik“ je Užice sa 160 dana u godini sa nedozvoljenim prisustvom PM 2.5 čestica u vazduhu.
Lekari su upozorili da sve PM čestice jako negativno utiču na ljudsko zdravlje, pre svega na pluća.
“PM10 stižu do pluća, dok PM2.5 i sitnije ulaze i direktno u krvotok, zbog čega su još opasnije. Njihov sastav je takav da je stoprocentno štetan za organizam. PM čestice imaju svoje organske i neorganske supstance među kojima su i teški i toksični metali: arsen, živa, kadmijum, olovo, koji ulaze kao takvi u organizam“, objasnio je ranije za Nova.rs prof. dr Ljubiša Ignjatović sa Fakulteta za fizičku hemiju.
****
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar